To zvanje stekao je nezasluženo. Doktorska teza gospodina Siniše
Malog jedan je od najgorih plagijata sa kojim je srpska javnost imala
prilike da se do sada susretne.
Studentske radove čitam poslednjih desetak godina. To mi je posao. U
svojoj karijeri nikada se nisam suočio sa količinom prepisivanja kakva
je prisutna u doktorskoj tezi gospodina Siniše Malog. Količinu
neoriginalnog teksta najbolje dočarava sledeći grafikon, na kojem se
vidi procenat neoriginalnog teksta na svakoj strani doktorske teze.
Klikom na bilo koju tačku grafikona dobićete izveštaj programa
iThenticate (za detekciju plagijata), i to po jedan izveštaj za svaku
pojedinačnu stranu doktorata u kome je označen neoriginalan tekst
gospodina Siniše Malog i izvor sa kojim postoji podudarnost. Na gotovo
svim stranama disertacije postoji određeni procenat neoriginalnog
teksta, a na više od jedne trećine strana svoje doktorske teze gospodin
Siniša Mali je prepisao čak 33% ili više teksta! Uz toliku količinu
plagijata ova doktorska teza teško da može da se nazove vlasništvom
Siniše Malog – jer veliki deo teksta on nije ni napisao. Gospodin Siniša
Mali veliki je plagijator.
Uzmimo za primer stranu 125 gde Mali iznosi “svoj” zaključak u okviru četvrtog poglavlja:
Potpuno identičan tekst nalazi se na strani 26 rada koji su napisali
profesori Boris Begović, Boško Živković i Boško Mijatović pod naslovom “Novi Model Privatizacije u Srbiji” koji je objavio Centar za liberalno-demokratske studije:
“Vrline modela prodaje su znatne i odgovaraju potrebama Srbije. Prvo,
prodaja preduzeća obezbeđuje najbolje upravljanje privatizovanim
preduzećima, što je, sa stanovišta ekonomske efikasnosti, najvažnije
pitanje privatizacije. Ukoliko se želi zdrava, efikasna privreda,
sposobna za dugoročan ekonomski napredak, onda je dobro upravljanje
preduzećima koja se privatizuju najvažniji kriterijum izbora modela
privatizacije. Alternativni modeli – vaučerska privatizacija i
akcionarstvo zaposlenih ne obezbeđuju dobro upravljanje preduzećem i
zato ne bi trebalo da budu osnova privatizacije u Srbiji. Drugo,
prodajom društvenog i državnog kapitala obezbeđuje se državi preko
potreban prihod, kojim se mogu servisirati državni dugovi, pokriti
fiskalni deficiti, finansirati socijalna zaštita i drugi opštekorisni
poslovi i/ili koji mogu biti upotrebljeni za smanjenje poreza i
doprinosa.”
U nastavku “zaključka Siniše Malog” na strani 126 sledi:
Pasusi obeleženi crvenom su kao i prethodni sa strane 125 prepisani
od reči do reči iz rada profesora Begovića, Živkovića i Mijatovića.
Paragraf obojen u ljubičasto od reči do reči kopiran je iz slobodne
enciklopedije – Vikipedije, i to konkretno stranice posvećene privatizaciji. Originalni tekst na Vikipediji glasi:
“Problemi sa kojima se suočavao model prodaje su u osnovi političke i
tehničke. Među političkim, mogu se pomenuti sledeći: deo stanovništva
je postprivatizacionu distribuciju imovine doživljavao kao nepravednu,
polazeći od egalitarnog vrednosnog sistema; kupovina preduzeća od strane
inostranih investitora nekima je izgledala kao prodaja nacionalne
suverenosti; zaposleni i postojeći menadžeri su se ponekad, braneći
svoje interese, protivili prodaji i stvarali političke teškoće i
slično.”
Ovo naravno nisu jedina takva kopiranja. Ovakvih primera u doktorskoj
tezi gospodina Siniše Malog je pregršt. Svako ko ume da čita može da se
uveri u neverovatnu količinu prepisivanja u ovoj “doktorskoj tezi”
koristeći interaktivni grafikon prezentovan u ovom tekstu, zajedno sa
pratećim izveštajima o plagijatorstvu kreiranim pomoću programa
iThenticate.
Na žalost ovoj priči ovde nije kraj. Gospodin Siniša Mali je u svojoj
doktorskoj tezi upotrebio pun arsenal plagijatorskih metoda. Tako pored
krađe teksta iz raznih izvora napisanih na sprskom, gospodin Siniša
Mali je krao tekst i iz izvora pisanih na engleskom jeziku. Takva vrsta
plagijata se vidi iThenticate izveštajima i gornjem grafikonu. Naime,
ugledavši se na Šapić dr Aleksandra, i g. Mali je veliki deo svoje teze
doslovce preveo sa engleskog, i to iz doktorske disertacije čija je tema
privatizacija u Eritreji: Stifanos Hailemariam, Corporate Value Creation, Governance and Privatisation:
Restructuring and Managing Enterprises in Transition – The Case of Eritrea
(doktorska disertacija odbranjena na Univerzitetu u Groningenu,
Holandija, 2001). Disertacija dr Hailemariama (koji je sad profesor na
Univerzitetu u Asmari, glavnom gradu Eritreje), u celosti je dostupna na Internetu.
G. Mali je iz ove teze tako plagirao najveći deo svog drugog
poglavlja, o teorijskim konceptima i iskustvima procesa privatizacije,
ukravši od dr Hailemarima i njegove reference i pregled literature,
jedino izbegavajući analize konketne situacije u Eritreji. Na primer:
Pošto se radi o prevodu sa engleskog na srpski jezik, ova vrsta
plagijata se ne vide se u iThenticate izveštajima i to znatno otežava
njihovo otkrivanje. Doslovni prevodi gotovo čitavog drugog poglavllja
doktorske teze gospodina Siniše Malog prikazani ovde su pronađeni ručno.
Postoje osnovane sumnje da u ovoj tezi postoji još ovakvih prevoda iz
drugih izvora, tako da ostaje nejasno da li u ovoj tezi uopšte ima
originalnog teksta.
Ukratko, g. Mali je u svom plagiranju bio nadasve eklektičan – uzimao
je i iz tuđih doktorskih disertacija i naučnih članaka, ali nije se
libio ni Vikipedije ni nekih dvadesetak strana doslovnog prepisivanja
sadržaja sajta Agencije za privatizaciju. Mali nije samo malo kraduckao,
već je plagirao i čitava poglavlja. Pored njega odgovornost naravno
leži i na članovima njegove komisije, koji su g. Malom dozvolili da
ovakav nakaradni doktorat odbrani.
Pre desetak dana, g. Mali i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Srđan Verbić, uručili su nagrade
đacima generacije beogradskih osnovnih i srednjih škola. G. Mali je tom
prilikom izjavio da nije lako biti đak generacije, jer to zahteva mnogo
truda i odricanja, zbog čega su nagrađeni učenici ponos roditelja,
nastavnika i Beograda. “Vi ste budućnost Grada Beograda i na nama i
Republici Srbiji je da vam obezbedimo uslove da nastavite život i
karijeru kao i do sada i da ostanete u ovom gradu i od njega napravite
još bolje mesto za život”, rekao je Mali.
Gradonačelniče Mali, Vi sada zaista možete da neposredno obezbedite
uslove za život i karijeru mladih i uspešnih učenika i svojim primerom
pokažete da se cene rad i odricanje, a ne prevara i prepisivanje. Ako
Vam je model za privatizaciju u Srbiji bila Eritreja, zemlja koja je po
podacima Međunarodnog monetarnog fonda 183. na svetu (od 187 zemalja) po
bruto društvenom proizvodu po glavi stanovnika (od celih 707 dolara
godišnje), nadam se da ćete preuzimanjem odgovornosti za učinjeni
plagijat sprečiti da srpsko visoko obrazovanje postane eritrejsko.
Stoga:
- Pozivam Sinišu Malog da podnese ostavku na mesto gradonačelnika
Beograda, na mesto člana upravnog odbora Kliničkog centra i na mesto
predsednika upravnog odbora Komercijalne banke kao i na ostale javne
funkcije koje obavlja. - Pozivam Univerzitet u Beogradu da oduzme doktorsku titulu Siniši Malom.
- Ukoliko g. Mali odbije da podnese ostavku na svoje javne funkcije,
pozivam Vladu Srbije, Skupštinu grada Beograda i druga nadležna tela da
ga smene. - Pozivam autore i organizacije čija je autorska dela gospodin Siniša
Mali zloupotrebio da pokrenu parnične i krivične postupke protiv
gospodina Siniše Malog zbog povrede autorskog prava.
Ovaj tekst želim da završim parafrazirajući pismo koje je grupa
nemačkih naučnika uputila kancelarki Angeli Merkel kada je grupa blogera
otkrila da je nemački ministar odbrane zu Guttenberg na veoma sličan
način kao gospodin Siniša Mali prepisivao u svojoj tezi:
“Ukoliko
zaštita ideja više nije važna u našem društvu, onda ćemo prokockati našu
budućnost. Kredibilitet naučne zajednica trpi veliku štetu zbog načina
na koji je vlast tretira plagijat ministra Stefanovića (a nadamo se ne i
Siniše Malog) kao nebitan prestup. A veliku štetu trpi i kredibilitet
cele Srbije.”
ČESTO POSTAVLJANA PITANJA I ODGOVORI
Šta se u akademskim krugovima smatra krađom a šta je dozvoljeno?
Dozvoljeno je citirati druge. Citiranje tuđih radova izvodi se tako što
se sopstvenim rečima prepriča nečije autorsko delo, uz davanje pune
reference. Ukoliko baš postoji specifičan razlog da se od reči do reči
prenese neki deo tuđeg autorskog dela, taj deo teksta mora da se stavi
po znake navoda i ukaže odakle je prepisan. A sve to kako ne bi bilo
zabune ko je taj tekst zapravo napisao. Svako prepisivanje teksta od
reči do reči, i uz citiranje izvora, najstrože je zabranjeno ukoliko
navodnim znacima (ili na neki drugi način) nije jasno istaknuto gde
počinje a gde završava tuđi tekst. Da je ispravno citirao i svaki
prepisani tekst stavljao pod navodne znake i ukazivao na izvor, barem
polovina teksta u doktorskoj tezi gospodina Siniše Maloga bi bila pod
znacima navoda, a neretko i čitave strane. Ili da citiram
profesorku Danicu Popović sa Ekonomskog fakulteta: “…koliko puta neko
treba da ukrade da bi bio optužen za krađu?” Granica je jasna, i jedna
krađa je dovoljna.
Da li je Siniša Mali prepisivao samo nebitne stvari koje ne ulaze u suštinu njegove doktorske teze?
Ne.
Siniša Mali prepisivao je i suštinski bitne delove poput zaključaka i
tuđe misli predstavljao kao svoje zaključke. Na primer, na stranama 125 i 126
Mali kao svoj zaključak predstavlja tekst koji je u potpunosti
prepisan iz dokumenta po imenu “Novi Model Privatizacije u Srbiji” koji
su napisali profesori Boris Begović, Boško Živković i Boško Mijatović a
objavio ga je Centar za liberalno demokratske studije. Siniša Mali u
listi refrenci navodi taj rad ali ne u tom zaključku. A sve da ga je i
naveo, kopiranje teksta iz tuđih radova i predstavaljnje tog teksta kao
svog se smatra krađom. To nije zaključak Siniše Malog već tekst koji je
ukrao profesorima Begoviću, Živkoviću i Mijatoviću. To nije zaboravljeni
citat, to je krađa i predstavljanje tuđih misli kao svojih. Mali je
plagirao i čitava poglavlja.
Da li ima smisla braniti se izjavama tipa: “Ali ja sam samo zaboravio da citiram izvor, nisam namerno!”
Nema. Ta odbrana je besmislena. Sve i da je autor naveo izvor a
prepisao tekst od reči do reči bez jasnog navođenja koji deo teksta je
prepisan, to se i dalje smatra krađom. Ovo pitanje je raspravljeno do
sitnih detalja u nemačkoj javnosti u slučaju plagijata bivšeg nemačkog
ministra odbrane zu Guttenberga. Volker Rieble, ekspert koji se bavi
plagijatima, u izjavi novini Die Ziet sumirao je problem ovako:
“Der Leser wird darüber getäuscht, dass ein bestimmter Absatz, ein
bestimmtes Textstück, ein bestimmter Gedanke nicht vom Doktoranden zu
Guttenberg, sondern von einem anderen stammt. Und das ist mit
wissenschaftlichen Standards schlechterdings nicht vereinbar.”
“Čitaoc je obmanut i ne zna da li je određeni paragraf, deo teksta
ili misao napisao sam zu Gutteberg ili neko drugi. Takav način pisanja
nije u skladu sa akademskim standardima.”
Suština dakle leži u obmani i nemogućnosti da se iz doktorske teze
gospodina Siniše Malog (kao i Stefanovića i Šapića) razluči šta su
zaista njegove originalne misli i reči a šta su misli i reči drugih
autora.
Zašto je besmisleno čekati rezultat rada neke komisije da bi Stefanović, Šapić i Mali bili smenjeni?
Zato
što svako ko ume da čita može da se uveri u istinitost tvrdnji da su
Stefanović, Šapić i Mali plagirali. Oni nisu samo plagijatori, već su očigledni plagijatori.
Komisije su neophodne za formalno oduzimanje njihovih doktorskih
zvanja, ali ne i za njihovu smenu sa javnih funkcija koje obavljaju.
Da li ovaj tekst predstavlja napad na Aleksandra Vučića?
Ne.
Upravo surotno. Umesto da ovaj tekst tumači kao napad, premijer Vučić
treba da ga doživi kao pomoć. Iza ovog teksta stoji mnogo sati mog
volonterskog rada i trebalo bi da bude srećan što ukazujem na lopovluk
koji mu se dešava iza leđa.
Zašto baš Siniša Mali?
Zato što je visoki
državni funkcioner. Zato što državni funkcioneri svojim postupanjem
moraju opravdati javno poverenje. Zato što je doktorirao na državnom
univerzitetu, pa je samim tim njegova teza u celosti javno dostupna u
digitalnom obliku, i zato što plagijatora itekako ima i na državnim
univerzitetima. Zato što je sad sa Univerzitetu u Beogradu da dokaže da
se razlikuje od Megatrenda.
Da li je ovaj tekst politički motivisan?
Ne.
Zašto nedostaju neke strane doktorske teze?
Prvih
devet strana je čine sadržaj, naslovna strana… Poslednjih 12 strana su
reference i izjave kandidata Siniše Malog o tome kako je ovo online
izdanje teze identično odštampanoj verziji. Strane 13, 32, 86, 163, i
196 su naslovne strane poglavlja i ne sadrže ništa sem naslova.
Da li je Siniša Mali kopirao više ili manje nego što ovaj grafikon pokazuje?
Mnogo više. Između ostalog, grafikon ne pokazuje izravni plagijat
disertacije dr Hailemariama o privatizaciji u Eritreji. Programi za
detekciju plagijata ne pronalaze plagijate ukoliko se radi o direktnom
prevodima sa drugih jezika ili ukoliko je prepisivano sa ćirilice.
Verovatno je da u doktorskoj tezi Siniše Malog postoji još mnogo
plagiranog teksta.
Zašto se u slučaju strana sa manjom količinom plagiranog
teksta brojka na grafikonu ponekad razlikuje od brojke u odgovarajućem
PDF dokumentu sa analizom plagijata date stranice?
U ovoj
analizi pored programa iThenticate koristio sam turnitin.com
i grammarly.com. Rezultat na grafikonu je kombinacija sva tri programa, a
sam izveštaj o krađi teksta je generisan programom iThenticate koji
dozvoljava generisanje ovakvih izveštaja. Maksimalna razlika između
tačaka na grafiku i onih u odgovarajućim PDF dokumentima je 3 procentna
poena. Na stranicama na kojima je prepisano više od 50% ne postoje
razlike i rezultati sva tri programa se podudaraju.
Gde je moguće pronaći originalnu doktorsku tezu Siniše Malog?
http://eteze.bg.ac.rs
Da li je neko finansijski podržao analizu doktorata Siniše Malog i pisanje ovog teksta?
Ne.
Kako je tehnički odrađena ova analiza?
Doktorska
teza je najpre podeljena po stranama koristeći Adobe Acrobat Pro. Potom
je svaka strana zasebno uploadovana na web sajtove tri različita
servisa za detekciju plagijata: ithenticate.com, turnitin.com i
grammarly.com. Interaktivni grafikon sam kreirao pomoću biblioteke
d3js.org.
Da li postoji neki vic iz afere o plagijatu ministra zu Guttenberga koji bi mogao da se primeni i u slučaju srpskih plagijata?
Postoji:
Ulazi slučajni prolaznik u Skupštinu grada (ili zgradu Ministarstva
unutrašnjih poslova) i pita portira: “Da nemate možda uređaj za
fotokopiranje, treba nešto da kopiram?” Portir odgovara: “Izvinite,
gradonačelnik (ministar) je malopre izašao.”