Uskoro će biti godinu dana od pada nadstrešnice renovirane Železničke stranice u Novom Sadu koja je ubila 16 i teško povredila jednu osobu. Šta su pokazali dosadašnja istraga i krivični proces? Da li je neko vršio spoljni uticaj na ovaj slučaj i da li je pravosuđe postupalo nezavisno?
Istraga u Novom Sadu teče onako kako je i počela. Umesto da se Vrhovna javna tužiteljka Dolovac izjasni o prioritetima ove istrage kao oglednog primera uspešne borbe protiv visoke korupcije, od prvog dana se kao portparol postupka pojavljuje predsednik Republike. On je, iako nije nadležan, odmah izjavio da će slučaj voditi Više javno tužilaštvo u Novom Sadu (ne pominjući Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, JTOK), da nadstrešnica nije bila renovirana, da je kriva struka i da će postupak biti dug i složen.
Istraga je pokrenuta nakon 22 dana čekanja, pod pritiskom nezadovoljne javnosti i opozicije, koja je tri dana blokirala ulaz u zgradu tužilaštva i suda u Novom Sadu. Za to vreme, predsednik Srbije je vodio stranačku kampanju usmerenu na procesuiranje svih koji su energično protestovali i zahtevali odgovornost. Istraga, svedena na građevinsko veštačenje tehničkog uzroka pada nadstrešnice, završena je za mesec i 10 dana. Optužnica je podignuta 30. 12. 2024. protiv 13 lica zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti. Radi se o delima kvalifikovanim težom posledicom, gde se krivica učinioca može pripisati nehatu.
Međutim, tokom istrage, prilikom odlučivanja o žalbama na rešenja o pritvoru, vanraspravno veće Višeg suda u Novom Sadu, razmatrajući žalbu branioca okrivljenog bivšeg ministra Vesića, utvrdilo je da za njega ne postoji osnovana sumnja i ukinulo rešenje o pritvoru, uz ocenu da Više javno tužilaštvo nije priložilo dokaze za svoje tvrdnje. Isto se dogodilo i kada je veće ovog suda odlučivalo o predlogu za određivanje pritvora povodom podignute optužnice, što ukazuje na značajnu rezervu sudskog veća prema tome da li on uopšte treba da bude optužen.
Kada je javnost dobila uvid u tekst optužnice, uočeno je da su opis dela i dokazi za okrivljenog Vesića i okrivljenu Dimoski, njegovu v.d. pomoćnicu, identični. Uz izjavu prvookrivljene J. Tanasković i druge dokaze, postoje osnovi da je okrivljeni Vesić u ovom slučaju imao veća ovlašćenja od uobičajenih za resornog ministra, koja mu je dodelio A. Vučić. Dok se odlučivalo o pritvoru, predsednik Republike je izjavio da smatra da Vesić nije kriv i da svoje drugove ne ostavlja na cedilu.
Kako su se protesti nezadovoljnih građana i studenata pojačavali, umesto da se odluči o potvrđivanju optužnice u zakonskim rokovima (8 dana za prigovor i 15 dana za odluku suda) i postupa s posebnom hitnošću zbog pritvora, odlučivanje o optužnici se neobjašnjivo odužilo na dva i po, odnosno tri i po meseca. Prvo je saopšteno da optužnicu treba dopuniti, a 11. aprila je objavljeno da je završeno pisanje rešenja koje nikada nije objavljeno na sajtu suda, uprkos obećanju Službe za informisanje, kojom rukovodi potpredsednica suda I. Josifović.
To je stvorilo prostor za različite privide da se navodno događa nešto novo i važno u vezi s ovim slučajem. U stvari, slučaj je bio blokiran jer vrhu režima nije odgovaralo da počne javno suđenje, niti su imali snage da u potpunosti oslobode okrivljenog Vesića, a da ne izazovu još veće proteste. Tako je u februaru Odeljenje za sprečavanje korupcije VJT u Novom Sadu pokušalo da pokrene predistragu za koruptivna dela, jer je to „javnost tražila“, ali je taj predmet ubrzo Vrhovna javna tužiteljka uputila JTOK-u. Zatim je, u okviru kampanje predsednika Srbije protiv korupcije, VJT u Beogradu pokrenulo istragu protiv glavne menadžerke JP „Infrastruktura ŽS“ zbog zloupotrebe službenog položaja i još dva člana komisije za prijem trafostanice. To je predstavljalo presedan i odraz haotičnog stanja u tužilaštvu, jer je VJT u Novom Sadu 2024. odbacilo identičnu krivičnu prijavu.
Kada je Zagorka Dolovac naredila da se predmet odmah uputi JTOK-u, glavni javni tužilac VJT u Beogradu, Nenad Stefanović, to nije učinio. Nakon istrage koja je trajala nekoliko dana, podigao je optužnicu pred Višim sudom u Beogradu, koju je ovaj sud brže-bolje potvrdio. To je unelo zabunu u pogledu pitanja da li će o slučaju odlučivati sud u Beogradu ili Novom Sadu, kao i koje javno tužilaštvo će postupati. Mesecima se čekala odluka Apelacionog suda u Beogradu po žalbama branilaca na potvrđenu optužnicu, dok su ministar pravde i istaknuti pravnici, članovi Visokog saveta tužilaštva, skinuli s dnevnog reda pitanje zakonitosti postupanja glavnog javnog tužioca u Beogradu.
Takmičenje u tome ko će više i domišljatije opstruisati dinamiku i javnost rada na slučaju nadstrešnice nastavilo se krajem aprila, kada su počela dopunska veštačenja. Pošto je odbio zahteve okrivljenih i njihovih branilaca, Viši sud u Novom Sadu vratio je spise VJT-u tek posle dva meseca, iako se VJT prethodno saopštenjem požalilo da mu je onemogućeno da završi dopunu istrage. Pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu nije posledica terorizma, saopštilo je VJT 14. jula, navodeći da analizom i veštačenjem preko 20 uzoraka izuzetih tragova 2. novembra 2024. nije utvrđeno prisustvo eksplozivnih materija. Ipak, ovu tezu je, uz advokata Gajića, ponovo aktivirala A. Brnabić.
JTOK je 1. avgusta konačno pokrenuo finansijsku istragu protiv 11 osumnjičenih, među kojima su bivši ministri Momirović i Vesić, direktori Šurlan i Trivić („Starting“) i menadžerka Katanić, zbog sumnje da su tokom realizacije ugovora s kineskim izvođačem radova na pruzi Novi Sad – Kelebija oštetili državni budžet za 115 miliona dolara. Međutim, 14. avgusta, po žalbi branilaca, vanraspravno veće Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavao predsednik suda (što je neuobičajeno), zamenilo je svim okrivljenima meru pritvora kućnim pritvorom, dok je okrivljenom Triviću omogućena odbrana sa slobode. Tako je i okrivljeni Vesić, iako ga je lišavanje slobode ponovo zateklo u bolnici, dobio meru zabrane napuštanja stana. Pitanje je, međutim, da li će ova istraga razotkriti sve tokove korupcije i nekontrolisane moći, s obzirom na to da je tužilac Nenadić izložen brojnim pritiscima političkog vrha, uključujući optužbe za državni udar i strani uticaj. O tome se izjašnjavao, pogađate ko – predsednik Srbije.
Saopštenjem od 4. septembra, direktor policije povukao je saglasnost za angažovanje 17 policajaca u ispitivanju tokova novca povezanih s padom nadstrešnice, pozivajući se na novu sistematizaciju radnih mesta, što dovodi u pitanje opstanak Udarne grupe. Istog dana, Vlada je smenila glavnu inspektorku Poreske policije, koja je u Udarnu grupu odredila dva svoja inspektora. Povodom ovih događaja, javnost je ostala uskraćena za relevantne zvanične informacije i stavove, bilo od čelnika JTOK-a ili od Vrhovne javne tužiteljke. Okrivljeni Vesić i njegov branilac podneli su 10. septembra krivične prijave protiv predsednika Visokog saveta tužilaštva i postupajućeg tužioca Josimovića, tvrdeći da su nezakonito odbacili njihove zahteve za izuzeće svih tužilaca. Još važnije, na predlog aktuelne ministarke građevinarstva, Vlada je povukla zaključak o prihvatanju Aneksa 5. ugovora o rekonstrukciji železnice Novi Sad – Kelebija, nakon što im se obratio JTOK.
Saopštenje VJT u Novom Sadu od 16. septembra, kojim je objavljeno da je sudu podneta optužnica protiv 13 okrivljenih za ista krivična dela kao i prethodno, nakon osam i po meseci od prethodne optužnice i pet meseci dopune istrage, trebalo je da uveri javnost da režim i pravosuđe, makar formalno, nisu potpuno obustavili rad na ovom slučaju. Nova optužnica moći će se komentarisati kada postane dostupna javnosti. Međutim, već na osnovu teksta ovog saopštenja zabrinjava pitanje stručnosti i nepristrasnosti glavnog javnog tužioca VJT u Novom Sadu, koji okrivljene, suprotno Zakoniku o krivičnom postupku (član 2, tačka 3), naziva optuženima, dok su podignutom optužnicom obuhvaćena samo krivična dela povezana s omogućavanjem upotrebe javnog objekta uprkos trajanju građevinskih radova, kao i neodržavanjem konstrukcije stanične zgrade u fazama projektovanja i izvođenja radova. Izostavljeni su tokovi novca i moći koji se, uz veliku opstrukciju vrha države, navodno istražuju u JTOK-u.
Izgleda da fokus optuženja u novosadskom predmetu nije proširen na osnovni ugovor i njegove anekse, glavnog izvođača, podizvođače i nadzor radova, jer nisu okrivljeni svi iz lanca odgovornosti, poput rukovodilaca glavnog izvođača radova, iako je dopuna istrage trajala znatno duže od same istrage. S obzirom na prethodnu praksu vanraspravnog veća Višeg suda u Novom Sadu, verovatno će i sudski deo postupka dugo trajati. Međutim, nadležno sudsko veće moraće brzo da se izjasni o predlogu VJT za određivanje pritvora za sve okrivljene, uključujući okrivljenog Vesića, koji još nije saslušan u predmetu JTOK-a jer je u bolnici, odnosno kućnom pritvoru, pa je naređeno veštačenje njegovog zdravstvenog stanja.
Veliko je pitanje da li ćemo, godinu dana nakon tragedije, uz ovakav odnos ne samo države već i pravosuđa prema ovom slučaju, imati potvrđenu optužnicu, a još veće da li će se na osnovu nje i još uvek nepotpuno objavljene dokumentacije moći suditi u skladu s pravom i pravičnošću.
Ono što mogu da učine poslenici pravosuđa, koji se drže svoje zakletve i nisu poklekli pred pritiscima vladajućeg vrha za selektivnom pravdom i naopakom pravičnošću, jeste da se mobilišu i predlože najbolje kandidate za predstojeći konkurs za izborne članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva. Zašto? Zato što su sadašnji članovi ovih organa na sva kršenja Ustava i zakona od strane predstavnika politike ćutali, dok pojedini od njih najavljuju kandidature za novi mandat.
Dakle, sudije i tužioci treba da učine sve da na neposrednim i tajnim izborima izaberu kandidate koji poseduju ne samo stručnost, već i integritet da uvek i do kraja zastupaju i brane ustavom zajemčenu nezavisnost sudstva i samostalnost javnog tužilaštva. Tada treba da pokrenu potpuno transparentnu i objektivnu diskusiju i odlučivanje o izboru, unapređenju i sankcionisanju pravosudnih funkcionera.
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji i izborni član Visokog saveta sudstva u prethodnom sazivu.