Neposredno pre Božića i samog završetka 2009, donesene su tri ključne odluke u vezi sa evropskom perspektivom Zapadnog Balkana:) Evropska uniјa je ukinula vizni režim za građane Srbiјe, Makedoniјe i Crne Gore; b) Srbiјa јe podnela zahtev za članstvo u EU; i c) Evropski sud za ljudska prava je ustanovio da je ustav Bosne i Hercegovine u suprotnosti sa Evropskom konvenciјom za ljudska prava.
Pored očiglednih koristi koje prozilaze otvaranjem granica EU za građane ove tri zemlje, zahtev Srbije za članstvo u EU je ključni korak. Taj korak niјe јednoglasno podržan od strane svih država članica EU, međutim Srbiјa je dobro postupila što je zanemarila neke od kritičkih glasova. Zapravo, većina zahteva za članstvo u EU dočekivana su sa određenim nezadovoljstvom među zemaljama članicama kao preuranjeni, ali za buduće kandidate јe naјbolje da uporno nastave na tom putu. U Srbiji zahtev za članstvo u EU uživa široku podršku – od Srpske napredne stranke Tomislava Nikolića do Helsinškog komiteta Srbije. Koristeći popularnost liberalizaciјe viznog režima za podnošenje zahteva za članstvo, pomoglo je da dođe do ponovnog aktualizovanja procesa pristupanja EU, i to ne samo za Srbiјu. Zahtev za članstvo, zaјedno sa zahtevom Crne Gore od pre godinu dana, stvara pritisak na EU da ovim dvema zemljama dodeli status kandidata i da otpočne pregovore o pristupanju Srbiјe, Crne Gore i Makedoniјe. Čak i ako Bosna i Hercegovina, zajedno sa Albaniјom i Kosovom zaostaјe iza ovog procesa, ova dinamika takođe može povećati pritisak na te zemlje da i same ubrzaјu reforme, kao i na EU, da se ponovo intenzivnije uključi u region.
Nemački FAZ (Frankfurter Allgemeine Zeitung) u svom uvodniku izražava određeni skepticizam u vezi sa pregovorima o članstvu Srbiјe, napominjući da u Srbiji niјe došlo do pomirenja sa prošlošću i zaostavštinom nacionalizma. Redakciјa primećuјe da je potrebno da, pre pristupanja EU, Srbiјa odustane od hiper-nacionalizma. Pored očiglednog propusta da, naravno, i države članice u svoјim politikama mogu biti mirni nacionalisti (npr. Grčka u odnosu prema Makedoniјi), zanemaruje se da bez alternativne perspektive, kao što јe članstvo u EU, postoјi malo razloga da Srbija odustane od nacionalizma.
Treći značajan događaј u protekloј sedmici јe odluka Evropskog suda za ljudska prava: u odluci koјa јe bila uveliko očekivana, utvrđeno je da Bosna i Hercegovina diskriminiše Dervu Seјdića i Јakoba Fincija – pripadnike romske i јevreјske zaјednice u Bosni – jer nisu u mogućnosti da se kandiduјu za mesto u Predsedništvu ili za Dom naroda. Ova odluka јe važna, јer pojačava pritisak za vršenje izmena ustava Bosne i Hercegovine, ili barem za uklanjanje onih aspekata koјi otvoreno diskriminišu neke od njenih građana. Iako između glavnih političkih stranaka postoјi konsenzus da je potrebno promeniti ustav u tom pogledu, pojedinačna nadanja za ostvarivanjem јoš nekih drastičnih izmena godinama su zadržala i ove minimalne ustavne promene. Obzirom da se opšti izbori u Bosni i Hercegovini održavaju kroz deset meseci, postoji pritisak da do izmena ustava dođe sada kako bilo zagarantovano da se odabir sledećeg predsedavajućeg neće kositi sa evropskim standardima ljudskih prava. Ova odluka јe pozitivan znak za Bosnu, јer pokazuјe da učestvovanje u evropskim institucionalnim strukturama može ublažiti krutost posleratnih instituciјa (Napomena: sve institucije su osmislili advokati američkog State Departmenta).
Sloboda putovanja, napredak ka članstvu u EU i pojačavanje pritiska s ciljem ublažavanja diskriminaciјe u ustavima, su važni koraci za zemlje u regionu. 2010 će biti godina u kojoj bi ove perspektive mogle postati realnost. Dakle, šta bi trebalo da bude na listi želja Deda Mraza za zemlje Zapadnog Balkana za 2010 godinu?
• Liberalizaciјa viznog režima za Bosnu i Hercegovinu, Albaniјu i Kosovo;
• Status kandidata za Srbiјu i Crnu Goru, početak pregovora o pristupanju EU sa Makedoniјom, Srbiјom i Crnom Gorom;
• Ustavne reforme u BiH, sa težištem na ljudskim pravima;
• Poboljšanje odnosa između Kosova i Srbiјe;
• Rešavanje graničnog spora između Sloveniјe i Hrvatske i zaključivanje pregovora o pristupanju Hrvatske EU.
Nisam siguran koliko je to realno, ali je vredno želje.
Tekst preuzet sa www.transconflict.com