Dragi uredniče,
Ne mogu otkriti svoje ime, a uostalom i moje demokratsko pravo je da se zovem kako ja hoću. Moje demokratsko pravo je, takođe, da kažem onoj Cenićki, Bursaću, Trifunoviću, Padaloviću i silnim frustriranim osobama da to što oni pišu mi svi znamo. Zato im, uredniče, otkažite saradnju, jer mi smo smislili da vi osnujete aktivistički pokret, naravno anoniman, te da mi anonimno ukažemo na činjenicu da je zamorno i dosadno ovo za šta su se ovi frustrirani godinama borili da postane očigledno.
Dosta više i Cenićke, i Bursaća, i ostalih. Vrijeme je da Buka postane pokret koji će 2010. konstatovati katastrofalno stanje u državnim preduzećima, jer onda konstatacija nije konstatacija, već je prijedlog kako rješiti problem. Kad mi konstatujemo anonimno da je, recimo, stanje u RS katastrofalno, to se razlikuje od bilo čega što su o tome istom Cenićka i ostali rekli javno i prije i poslije onog dana kada su te ljude u lisicama sprovodili u zatvor. Iz razumljivih razloga, naravno, ja tada nisam mogao da dignem glas, da kažem sve ovo što sada pišem pod pseudonimom, ali zato ću stati duboko iza vas kad krenete sa pokretom. Uredniče, upozorite i one čije tekstove prenosite sa drugih portala da je i njih dosta više. Šta ima tu neki Dežulović da konstatuje?! Ja, dole pseudonimom potpisani, u samom startu sam prepoznao te devijacije u našem društvu i spreman sam da anonimno ponudim rješenje, s tim da se vi isturite naprijed, dobijete po leđima, a mi ćemo čvrsto stati iza vas konstatujući anonimno pogubno stanje u preduzećima gdje smo zaposleni.
Uredniče, mi koji znamo sve šta se dešava u društvu, a okupljeni ovde, znamo da je u ovoj državi svaki stanovnik osviješćen, svi znaju čemu ovo vodi, uključujući one koji uzvikuju da je Mile Bog, podvriskuju pod šatrama i pljuvački se obračunavaju sa svim neistomišljenicima. Mene nije prozivao svako – od genseka do Vođe redom; nisam bio nigdje na protestima; nisam se sukobio sa onima koji se bore za pare državnih preduzeća; nisam javno podržao sve one koje su hapsili i maltretirali; nisam, iz istih razumljivih razloga, javno iskazao negodovanje ni kad su one žene vodali u lisicama do pritvora bez ikakvih dokaza; nisam primao prijeteća pisma i poruke, ali dosta je više i Cenićke, i Topićeve, i Transparency International, jer ih slušamo već godinama da nam govore ono što mi znamo, ali smo iz razumljivih i opravdanih razloga ćutali i motrili. Uostalom, anonimnost je i na izborima zagarantovana, mada se prvo moraš registrovati, a glasati tako što te ubilježe, zaokruže, provjere, pa ti tutnu onaj bunt papira u ruke. Zato i mislim da vi treba da pokrenete to nešto kao pokret, jer ovdje mogu anonimno da iznosim stav i protiv onih sa stavom. Spreman sam da anonimno ponudim rješenja za koje tražim da ih neko javno iznese, od čega, kao i od vas, kasnije mogu da se ogradim ako krene po zlu. Zato smatram sebe najboljim kandidatom za visoku funkciju čim to sve zaokružite i izborite se. Iz razumljivih i opravdanih razloga ostao bih anoniman dok stvar ne postane potpuno besposljedična i bezbjedna.
Iskreno vaš podpseudonimompotpisani
Odgovor urednika:
Redakcija zahvaljuje na prijedlogu koji prosljeđujemo zamornim i dosadnim autorima koje pominjete. Nadamo ste da ste upoznati sa sveukupnim radom u stručnim oblastima navedenih, kako rekoste, zamornih autora i da na temelju toga iznosite svoj sud o konstatovanju stanja umjesto prijedloga ili rješenja. Kao iskusni anonimni učesnik debate na ovom portalu, vjerujemo, takođe, da Vam je poznato značenje riječi kolumna i blog. Objašnjenje možete pronaći i na internet stranici wikipedia, a mi ovdje citiramo:
Kolumna je u novinarstvu stubačni tekst – često sa fotografijom autora – pisan u prvom licu s neskrivenom ironijom i čak satiričnim karakteristikama. Rezervisana je samo za najistaknutije autore, stalne ili “gostujuće” kolumniste. Obično je u stalnom mestu u listu, stalnog formata (ponekad na dva stupca), sa stalnim nadnaslovom; fotografiju često zamenjuje karikatura autora.
Od drugih oblika novinarstva kolumna se razlikuje po sljedećim kriterijama:
• redovna je značajka u publikaciji
• upravljana je od strane autora
• sadrži izričito gledište ili mišljenje
Blog (anglizam, duži naziv weblog) je publikacija na internetu (web-u) koja sadrži prvenstveno periodičke članke u obrnutom vremenskom slijedu – najnoviji članci nalaze se na vrhu stranice. Blogovi mogu biti individualni i kolaborativni. Terminološki za sada nema dinstinkcije kao u engleskom jeziku gdje se termin weblog češće koristi za kolaborativne, a blog za individualne projekte. Mogu biti u obliku časopisa, tematski, osobni. Mogu biti povezani u skupine, tematski ili uz domen u kojem se nalaze – blogosfera.
Odgovor jednog od pomenutih zamornih autora:
Zahvaljujem, gospodine uredniče, što ste mi prosledili ovo konstruktivno pismo, ali i što ste dali objašnjenje šta je svrha kolumne i bloga, šta god da je od to dvoje ovo što mi zamorni autori radimo ovde. Ne znam koliko je konstruktivnom anonimnom predlagaču poznato čime se ja bavim i gde se nalaze brojni predlozi u pisanoj formi za rešavanje bar nekih od nagomilanih problema, posebno u ekonomskoj sferi, koje sam tokom godina iznela. Takođe, poodavno sam javno rekla i napisala da kad javno progovore svi oni koji su bežali od mene na ulici u strahu da ih Vođa ne vidi da se rukuju sa mnom u vreme kad sam govorila o Železnicama, Rafineriji, Biraču, hapšenjima, budžetu, putevima, strahovladi, itd., da ili ću prestati da se odazivam na pozive da nešto pišem, ili ću pisati o međunarodnoj ekonomiji, novim knjigama i slično. Sad smo u fazi da anonimno svi sve znaju, samo ih nisam čula onih godina i onog perioda kad smo se nas nekolicina borili da postane očigledno ovo što je čitaocu sada zamorno i dosadno. Ali, o raskidu saradnje odlučićemo Vi, gospodine uredniče, i ja, mada smatram da dok ima anonimnih, pseudoljudi sa pseudokomentarima, te dokle god sam nepresušna tema, zajedno sa pomenutom gospodom, dvorskom primitivnom blogerskom zabavljaču u vidu genseka, malim klonovima i dvorskim piscima, ne pada mi na pamet da odustanem od tumačenja očiglednog, ma koliko je i meni već zamorno da slušam i gledam poluinteligentne kako đipaju na pomen imena njihovog cara, njišu se u taktu kad peva, i ma koliko mi je strahovito tužno znajući koliko će trebati da se finansijski opravi ovo u šta se toliko zaklinju. Inače, pozdravljam ideju o pokretu i svaki oblik aktivizma. Red je da te sveže snage pokažu šta znaju i izađu iz pseudoaktivizma. Kad su već tako anonimno revolucionarni. Iskreno se nadam uspehu tog pokreta i upućujem najbolje želje. Moj glas će sigurno imati.
Sa očiglednim pozdravom,
Svetlana Cenić