Pretpranje – Ova operacija počinje namaknjem biračkog tela u sveopšti strah od onih tamo, obećanjima o 
odbrani nacionalnog bića začinjenih sa milijardama, projektima i opštim blagostanjem, koje dolazi smao ako izaberemo njih. U odsustvu bilo kakve vizije ili dobrog i izvodivog ekonomskog programa, sve ostaje na velikim ciframa i zastrašivanju, eventualno obećanjima o referendumu (RS) ili sto odsto državi (Federacija BiH). Naravno, ne ide bez osude onih pre njih ili postojeće opozicije (zavisi da li je borba za ponovljeni mandat ili izlazak iz opozicije), kako su napravili ili će napraviti katastrofu i da, glasajući za njih, birači glasaju za svoj nestanak. Što bolje izvedena operacija pretpranja, veći učinak će imati kasnije operacije na ličnu korist operatera.
Pranje sa otkuvavanjem – U ovoj fazi već su se zauzele komande nad svim operacijama i temperatura biračkog tela ide do potpuno nerealnog optimizma da će iz svega izaći iste dužine rukava i još boljeg kvaliteta materijala. Tada kreću dilovi u četiri oka u kojima se upravo krati dužina, širina, a materijal tanji do pucanja. Recimo, nema tendera, ugovor se sklopi mimo očiju javnosti, deterdžent u vidu medija odradi svoj posao ogromnim naslovima o hiljade novih radnih mesta, a izbeljivač (statistika) objavljuje podatke od kojih se vrti u glavi koliko smo napredni. Ali, kroz rezervno crevo oteku neki milioni i sliju se u privatne džepove operatera, jer se bogato nagradi izbegavanje procedura. Drugi primer je uzimanje značajnih sredstava (sve veće i veće cifre) za dobijanje kojekakvih dozvola, proguravanje zakona koji će korist doneti samo malobrojnoj povlaštenoj grupi. Tokom operacije otkuvavanja, vladine nevladine organizacije bivaju bogato nagrađane, daje im se značaj bilo novčanim nagradama ili smeštanjem na kanabe tik uz lidere, zapošljavanjem rodbine i prijatelja, itd. Ne smemo zaboraviti da, takođe, broj pomoćnika glavnih operatera (administracije) raste svakog dana, jer je matematika jasna: svaka nova pridošlica pomnožena sa brojem članova porodice daje solidnu osnovu za buduću operaciju pretpranja u kojoj će to biti glasovi svih onih koji glasajući za takve na vlasti glasaju za svoj ostanak na nezasluženim pozicijama. Dakle, daj mu mrvice i boriće se kao lav za tebe, boreći se za sebe. U tu svrhu je i povećanje plata i povećanje davanja svim ugroženim kategorijama. Ne možemo zaboraviti i graditeljstvo zgrada, puteva i pasarela gde se fakture ispostavljaju na najskuplje materijale, a ugrađuju najjeftiniji. Razlika ide onim pomoćnim crevom u privatne džepove. Dok se glasačko telo i dalje zagreva nerealnim optimizmom, stvorene su uveliko podobne firme, preko kojih će u narednim fazama centrifuge biti isisano sve, ali i stvoren rezervni tank za otpočinjanje novog ciklusa kupovine glasača. Tokom ovog procesa označeni su jasno domaći izdajnici i strani plaćenici, koji su se drznuli da posumnjaju da postoji skriveno crevo kojim otiču pare poreskih obveznika i svih onih koji će se u kasnijim fazama osvestiti gladni i praznih džepova. Ovi drski i mrski izdajnici poslužiće kao dokaz da neprijatelji našeg blagostanja nikad ne spavaju i da su ovi drski i mrski kritičari u njihovoj funkciji.
Ispiranje – Sada su već otkuvani mozgovi sluđenih birača pripremljeni za talas ispiranja, jer za nefunkcionisanje svega krivi su oni tamo, oni od kojih se treba braniti, koje treba mrzeti pošto, zaboga, sve je učinjeno na blagostanju i samo oni kvare sveopštu idilu. Glasači i ne znaju koliko im je dobro i tu su operateri sistema da im objasne da borba za našu stvar nema cenu, da je logično da se baš oni obogate, jer niko ne zna muke kroz koje prolaze u odbrani od svetske zavere, domaćih neprijatelja i izdajnika roda svoga. Bilo kakve napore klecavog pravosudnog sistema treba obesmisliti objašnjavajući to kao još jednu od zavera protiv našeg blagostanja, ponosa i nacionalnog digniteta, koji nema cenu. Oni koji su obećavali referendum, u proceduru puste nešto što nije ništa i ubede nas da nismo dobro ni čuli, ni videli sve ono što se čulo i videlo, a nije urađeno. Sa druge strane, oni koji su obećali sto posto državu i dalje opravdavaju ideju upirući prst na referendumsku stranu. I kod jednih i kod drugih lično bogatstvo se i dalje uvećava bilo graditeljskim metodama ili jačanjem onih koji su jedini zaduženi za catering, pošumljavanje, ozelenjavanje, asfaltiranje… Pri tome ne treba zaboraviti da se već stvorila infrastruktura van granica države, bilo u vidu firmi, uvećanjem nekretnina u inostranstvu ili bankovnih računa otvorenih kroz više banaka, da se zametne trag. Odlično posluže i magloviti projekti promocije nečega, reklamiranja svačega, lobiranja za nešto. Ko će i kako doći do podataka o utrošku tih sredstava?! Ali, opet, naša stvar nema cenu. Takođe, bez obira na domaću proizvodnju i bez obzira što su možda, čak, i dati krediti iz nekih razvojnih banaka za određene proizvode, uvozi se sve živo. Ne treba isticati ko i kako uzima proviziju od toga. Jabuke domaće propadaju, ali smo iz Srbije, recimo, uvezli milione istih. Tu nas Ministar poljoprivrede ubedi da toga ne bi bilo da mi kontrolišemo granice, kao da graničari lično ili UIO daje saglasnost i pare za uvoz. Ili, uvezemo mesa za milione, a izvezemo za hiljade. Tržište je to, kažu, a ono je neumoljivo. Jeste. Ako se ništa ne uloži u vlastitu proizvodnju. Ovde već postaje jasno da nema ništa od onih najavljenih milijardi ulaganja, da su se strani investitori povukli i da i domaći razmišljaju da li i parket u kući da promene.
Centrifugiranje – E, tu je već globalna ekonomska kriza ili nemilosrdni zapadni kapitalizam krivac za sve što se potrošilo i zloupotrebilo. Isti oni koji su debelim crevima sa strane izvukli i isisali sve, sada se pojavljuju kao spasioci kod MMF-a i Svetske banke u naporu da se namaknu pare u budžet. Niko ih, naravno, ne pita kako su suspeli da ojade privredu toliko da se budžeti oslanjaju više od 12 odsto na inostrane kredite i kako to da je učešće PDV-a u budžetu palo sa 70 na 50 odsto. Ako je prihod od uvoznih dažbina pao, gde je ta nova vrednost stvorena u domaćoj privredi da to nadoknadi? Zašto se gase male radnje i firme, procenat osnivanja novih pao za 17%, itd? Ona silna povećanja ugroženim kategorijama sada su podložna drastičnim rezanjima sve pod celofanom nekakve pravednosti, a penzionerima se saopštava dan isplate penzija kao da se najavljuje prolazak retke komete. Pri tome moraju da budu sretni što penziju dobiju i da iskažu razumevanje za toliki trud sve bogatijih operatera da ih nacionalno odbrane. Uvode se neki novi nameti na mala vrata, od registracija i preregistracija do novih inspekcija, kazni za pušenje, normi za policajce (600 maraka dnevno sa 10 litara dobijenog goriva da to sve postignu), većih akciza za luksuz (pri tome drastično ugrožavajući domaću proizvodnju cigareta, recimo), i tome slično. Ali, sve se više zahuktava rovovska borba i razmena epiteta na nacionalnoj bazi, prebrojavaju žrtve, deli se i nedeljivo i svi smo ponovo još ugroženiji nego pre. Opet, niko ne pita operatere i branioce naših najdubljih nacionalnih osećanja šta su radili sve vreme ako nisu uspeli da nas odbrane, već nam je još gore, niko ih ne pita gde su pare i zašto su oni sve bogatiji dok nas brane, a mi sve siromašniji čekajući da nas odbrane. Odnosno, u pripremi za novi ciklus uključenja iste veš mašine, niko ne postavlja pitanje gde je privreda, od čega će se živeti, zašto cene rastu, koliki su porezi, već ide po onoj: „Ćuti, sad nije vreme za takva pitanja, Vidiš šta se dešava!“
Nakon svakog ciklusa, bluza sve tešnja, rukavi sve kraći, materijal sve tanji, a operaterima narasli i rukavi, donji veš firmiran, vile dobile i nadogradnju, računi odebljali. I tako ukrug sve dok na glasačima ni dugme ne ostane.