Malerozni Japanac je preduzeo sve neophodne mere zaštite. Uredno je ( opet citiram novinždije) zaključao velosiped, očigledno nesvestan gde je došao; za beogradske lopuže, naime, takozvana sajla mačiji je kašalj. I šta da vam kažem? Iskreno sam saučestvovao sa svetskim putnikom. Znam kako mu je bilo. I meni je svojevremeno neka užička protuva ukrala bicikl, takoreći ispred nosa. Moj, istina, nije bio ni zaključan, a ni izbliza vredan kao Japančev, ko današnjih, recimo, dvestapedesetak evra, ali gadan je taj osećaj. Konačno, ja sam kao od šale otpešačio nekih par kilometara do kuće, a Japancu bi se to putovanje malo oteglo, ako razumete šta hoću da kažem.
A evo šta hoću da kažem: kada ti u Srbijici ukradu bicikl znaj da je temeljno ukraden, nemoj se potucati po policijskim stanicama, eskiviraj ono smorno davanje izjava, jer se u zemlji u kojoj se ni audijima ni poršeima ne može ući u trag, bicikli se po pravilu ne nalaze.
Kad ono, međutim. Lopova snimila sigurnosna kamera, što samo svedoči da se radi o pukom amateru, jer kamere ne izmiču pažnji profesionalaca, pa čak ni otresitijih amatera. I šta? Novine ti ne budu lenje, objave sliku kradljivca i stanu apelovati na pomalo zaboravljene lekcije ONO i DSZ. Znate ono, sarađujte sa narodnom milicijom i tako to.
Saradnja se pokazala plodnom. Lopov je uapšen, a bicikl pronađen, što me je vaistinu obradovalo. E, sad na scenu stupa majstor marketinga, premijer i unutrašnji popečitelj Dačić i pred kamerama i novinstvom vraća Japancu bicikl. Na kraju se pokazalo da je globtroter u stvari vajdio jer je od Dačića osim točka, dobio i flašu rakije, sa blagonaklonim upozorenjem da ne pije dok vozi. Izlišnim, pretpostavljam, jer je malo koja pijandura u stanju da dopedala od Zemlje izlazećeg sunca do Srbije, preko Johanesburga. Nemojte očekivati da sad nešto ispotiha spustim Dačiću. Ovo mi, brate, bilo simpatično.
Tekst preuzet iz Danasa