Pre nekoliko dana završio se ekstralardž, četrdeseti jubilarni Fest, koji je pokazao da se doživljaj velikog platna nikako ne može meriti sa skučenom projekcijom malog formata u ušuškanom domu, uz kokice, zvrckanje mobilnog i komentare posustalih članova porodičnog gnezda, koji se spremaju za spavanje.
Zahvaljujući selektorima, kojima sve pohvale jer su mislili o raznorodnim afinitetima, ni u jednom slučaju ne potcenivši sofisticiranog i inteligentnog gledaoca, ovaj filmski festival je povratio veru u film, pre svega kao umetnost slike. Nikako ne one na koju su mnogi navikli i iz koje, brzinom tornada Katrin, ispadaju noge, ruke, raskomadana telesa.
Šetam foajeom Centra „Sava” i posle projekcije filma prisluškujem komentare. Au, brate, ala ga je utišao. Baš nas je udavio. Razvuuuuučeno. Dosadno i infantilno. I šta? Šta će mu one planete koje se polako vrte? Dozlaboga sporo, jedva sam dočekao kraj. Moglo je sve to da se kaže mnogo brže i sažetije. Ovako je teško smaranje.
Na tragu sam surfera, modernih jahača koji klize po talasima. Njih jedino zanima površina, jedan pa drugi talas, oni opstaju brzo se krećući od jednog do drugog uzbuđenja, pazeći da se ni za jedno ne vežu previše jer suština je – da se ne padne s daske. Sposobnost surfovanja ogleda se u tome da se munjevito savladava more i da se nikako ne pogleda dole, u dubinu. U engleskom jeziku pojavila se teško prevodiva sintagma channel surfer, onaj koji se posle napornog posla baca u fotelju i daljinskim upravljačem preleće preko televizijskih kanala, dugo se ne zaustavljajući ni na jednom. Surferi gaje izvestan prezir prema dubini u kojoj bi morali da budu pažljivi i koncentrisani posmatrači. Uostalom, dubina pritiska, dole lako može da se ostane bez daha.
Mentalno surfovanje podrazumeva neprestani protok ideja koje lepršaju u nepoznatom pravcu, ostavljajući za sobom prazninu. Šta, kog vraga, imam da mislim kad je oko mene grozota! Jer ništa lepše od svetlucave površine koja ne obavezuje. Zato klizimo po svojim stavovima, relativizujemo tvrdnje u kojima može i ovo i ono, kao surfer na dasci, naginjemo se i menjamo uglove posmatranja iz kojih nam se sve čini podjednako moguće i nemoguće. Odluke su prilagodljive, zaključci idi mi dođi mi, pasuju svakom struku kao lastiš na gaćama.
Izuzetna umetnička ostvarenja traže talentovanog gledaoca, a šta je talenat nego umeće ulaženja u dubinu pojava, sposobnost probijanja površine da bi se otkrila skrivena unutrašnjost. Tek tamo gde predosećamo da nevidljivo postoji pa smo počeli da mu se približavamo da bismo ga izneli na površinu i uobličili u našoj svesti, tek tada možemo biti sigurni da smo na tragu onog pravog.
Kriza umetnosti potiče i iz krize publike, koja, budući da nije u stanju da se usredsredi na nešto bitno što bi je očaralo (jer šta još mene u ovom šarenilu i metežu može da oduševi), postaje sve nestrpljivija i površnija. Način na koji ljudi čitaju, brzina kojom preleću s poglavlja na poglavlje, zainteresovani isključivo za ono „šta će biti dalje”, ne primećujući skrivenu santu ispred Titanika, oblikuje i brzometnog pisca koji knjigu više ne piše polako i usredsređeno već onom brzinom kojom će je ljudi čitati. Pri tom mislim na knjige za jedno popodne jer stvoriti nešto zaista vredno podrazumeva mnogo truda. Iako poplava novih naslova stvara uverenje da je lako pisati i da je talenat u stvari „lakoća pera”, pisanje, kao svako stvaralaštvo, iziskuje mnogo napora, vremena i truda. Ljudi mahom ovo primaju sa sumnjom, kao neubedljivo hvalisanje onog ko sedi na Parnasu i odande pljucka na okupljene ali i dalje imaju dobru volju da masovno kupuju knjige na popustima, naivno verujući u iluziju da će se mudrost nagomilana na policama, putem osmoze, lako upiti u njih. Preletanje preko naslova, brzo dijagonalno čitanje i preskakanje dosadnih pasusa, i već imamo surfera na vidiku.
Zaključak nije teško izvesti. Na jednoj strani, postoji velika umetnost kao aristokratija duha. Na drugoj je masovna kultura prilagodljiva svakom onom koji ulazi u knjižaru kao u pekaru – da bi kupio nešto tek izvađeno iz rerne.
Tekst je preuzet iz Politike