Ja i moj drug Dino smo išli u maškare. Mi smo pozvonili dašmo žicat
đenge kod onih Gospodnetića sa četvrtog. Kad je onaj Gospodnetić
otvorijo ja sam rekao: „Doar dan, imatel šta za maškare?“ Dino je rekao:
„Doar dan, imatel šta za maškare?“ Gospodnetić je nasmjehuljio se i
rekao je: „Imamo, imamo, kako ne bi imali… Čekaj malo, a di su vam
kostimi?“ Ja sam pitao: „Koji kostimi?“ Dino je pitao: „Koji kostimi?“
Gospodnetiću je uletilo čudilo. On je rekao: „Pa moraju se valjda obuć
neki kostimi kad se ide u maškare!“ Ja sam pitao: „Šta će nam kostimi?“
Dino je pitao: „Šta će nam kostimi?“ Gospodnetić je rekao: „Pa za
maškare, glupsoni! Ako nemate nikakve maske i kostime, u šta ste se onda
zamaškarali?“ Ja sam rekao: „U Srbe!“ Dino je rekao: „U Srbe!“
Gospodnetić
je piljio u mene i Dina sa zinutim ustima. Onda je on rekao: „Šta vi to
trkeljate, jebate? U kakve Srbe?“ Ja sam rekao: „Zamaškarali smo se u
Srbe u Hrvackoj!“ Dino je rekao: „Zamaškarali smo se u Srbe u Hrvackoj!“
Gospodnetić je raširijo ruke i rekao je: „Ha, pa izgledate isto ka i
inače! Di je tu baza?“ Ja sam rekao: „A šta bi ti tija, Gospodnetiću, da
Srbi imaju rogove?“ Dino je rekao: „A šta bi ti tija, Gospodnetiću, da
Srbi imaju rogove?“ Ja sam rekao: „Il možda trokutaste glave?“ Dino je
rekao: „Il možda trokutaste glave?“ Onda je Gospodnetić nanišanijo sa
kažimprstom prema Dinu i rekao je: „Slušaj ti sa klempavim ušima! Šta ti
stalno ponavljaš šta ovi rekne, a?“ Ja sam uletijo: „Ja govorim, a on
titluje sa srpckog na hrvacki!“
Gospodnetić je opet objesio
usta. Onda je on složijo koljačku facu i rekao je: „Znaš šta, krembilci,
ajte vi prcat u glavu nekog drugog! Prestar sam ja za takve brume!
Bišete se malo pomučit oko kostima i maski, pa bi vam sad sipnijo đenge!
A ovako, ajmo kimba!“ Onda je Dino rekao: „E jesi izolator i šovenčina,
Gospodnetiću! Da smo ti došli zamaškarani u Indijance ili Meksikance da
bi nam po deset kuna bez trepnit! A kad ti dođemo ka Srbi ne jebeš nas
dva posto!“ Ja sam rekao: „Da smo se zamaškarali u Kineze da bi nam uz
đenge još i po čokoladicu!“ Dino je zavrtijo sa glavom i rekao sam:
„Čoviče božji, u ovoj zemlji ne smiš bit Srbin ni u maškarama!“ Ja sam
rekao rekao: „Moš bit ponosan, Gospodnetiću! Lipi ti je odnos prema
drugima i drugačijima!“
Gospodnetić je zaškarpunijo se po faci i
rekao je: „Ama nemošte me jebat da ste vi drugi i drugačiji ako
izgledate ka drugi i isti!“ Ja sam rekao: „Sori, to te nisam ubra!“ Dino
je rekao: „Nisam ni ja!“ Gospodnetić je rekao: „Gleajte malo! Nemoš u
maškarama bit drugi i drugačiji! Nego drugi i puno drugačiji! Bereš?“ Ja
sam slegnijo sa ramenima i rekao sam: „Ne berem!“ Dino je rekao: „Ni
ja!“ Gospodnetić je rekao: „Evo, naprimjer primjera, kako bi ja moga
znat u šta ste se vi zamaškarali bez da ste mi rekli?“ Ja sam rekao:
„Ali rekli smo ti!“ Gospodnetić je rekao: „E, ali nije baza da mi vi
reknete, nego da ja to sam vidim!“ Ja sam uletijo: „Jel to oš reć da ne
sličimo na Srbe?“ Gospodnetić je rekao: „Ama sličite! Al sličite i na
Hr… na mnoge druge! A to znači da ste nikakve maškare! Niste orginalni i
aj bog!“
Onda je moj drug Dino rekao: „E moj Gospodnetiću, ako
ti mi dva nismo orginalni Srbi u Hrvackoj onda si malo slip kod očiju!“
Gospodnetić je pitao: „Po čemu ste to orginalni, majketi?“ Ja sam
podviknijo: „Šta po čemu?! Idemo žicat lovušu u maškarama i jedino nama
ništa ne daju!“ Dino je rekao: „Tačno! Najčešće nas rulja pošalje u
trokurac ili u pizdu materinu!“ Ja sam rekao: „Oni Bezmalinović nas je
potira sa patvišom!“ Dino je rekao: „Oni Bezmalinović nas je potira sa
patvišom!“ Ja sam rekao: „Oni Milosavljević nas je gađa sa
čikopelnicom!“ Dino je rekao: „Oni Milosavljević nas je gađa sa
čikopelnicom!“ Ja sam rekao: „Jel ti to nije orginalno, Gospodnetiću?“
Dino je rekao: „Jel ti to nije orginalno, Gospodnetiću?“ Gospodnetić je
dreknijo: „Ugasi se ti klempavi! Nemoj mi titlovat!“ Onda sam ja
uletijo: „Aaaaaaa, znači razumeš srpcki, a?“
Gospodnetić je
tilta sa očima od iznereda. Dino je pljesnijo sa rukama i cijuknijo je:
„Gospodnetiću, i ti si se zamaškara, je li?“ Gospodnetić je opet tilta
sa očima. Ja sam rekao: „Ovo je genza, čoviče! Ideš u maškare, a otvori
ti vrata neko ko je već u maškarama!“ Dino je rekao: „Prva liga si,
Gospodnetiću! Performer si turbo dizel! Ovo je bila konseftualna bruma!“
Gospodnetić je ukočenijo se na vratima sa tupilom od
nekužitisa. Samo onda je ona Gospodnetićka doviknila iz kužine: „Tonko,
ko je to na vratima?“ Gospodnetić je šutijo. Ja sam isto šutijo. Dino je
isto šutijo. Onda je Gospodnetićka opet doviknila: „Čuješ li ti mene,
Tonko? Ko ti je to na vratima?“ Gospodnetić je odviknijo: „Neki Srbi!“
Gospodnetićka je doviknila: „Šta oće koji kurac?“ Gospodnetić je
odviknijo: „Oće da im dam po deset kuna!“ Gospodnetićka je doviknila:
„Ujme oca isina iduha… Daj im po trisku i potiraj ih ća!“ Onda sam ja
nagnijo se prema Gospodnetiću i rekao sam: „Jel sad vidiš, miki, o čemu
mi pričamo?“ Dino je rekao: „Jel ti to nije orginalno, Gospodnetiću?“
Gospodnetić je Gospodnetićki odviknijo: „Ama nisu pravi Srbi! Nego Srbi u
maškarama!“
Samo onda je Gospodnetićka dogibala iz kužine u
hodnik. Ona je pogledala u mene i Dina i rekla je: „Čekaj malo, jestel
vi ona dva šta ih je Milosavljević gađa sa čikopelnicom?“ Ja i Dino smo
zaklimali sa glavušama. Gospodnetićka je okrenila se prema Gospodnetiću i
rekla je: „Tonko, odma da si dici da po deset kuna! A ja ću im još dat
kesicu kiki bombona!“ Gospodnetića je opičila zbunjoza: „Zašto, jebate?“
Gospodnetićka je rekla: „Neš valjda da okolo seru da smo isti ka
Milosavljevići!“ Gospodnetić je pitao: „Šta fali Milosavljevićima?“
Gospodnetićka je značajski podignila livu ombrvu. Onda je ona rekla: „A
ti ka ne znaš da je Milosavljević Srbin?“ Gospodnetić je rekao: „Neam
blage!“ Gospodnetićka je rekla: „E pa sad znaš! Vadi đenge!“ Gospodnetić
je bacio kraće dumanje. Onda je on rekao: „Ne kužim, jebate, zašto ih
je onda gađa sa čikopelnicom?“ Gospodnetićka je nagnila se prema njemu i
rekla je: „Glup si, tupsone! Zato jerbo se zamaškara u Hrvata!“
Gospodnetić je rekao: „Aaaaa, znači zbog poklada…“ Gospodnetićka je
rekla: „Samo šta njemu poklade traju dvajs godina!“
Gospodnetić
je trljao se po bradi i rekao je: „E, al znaš šta mi onda nije jasno?“
Gospodnetićka je zarežala: „Šta?“ Gospodnetić je rekao: „Ako ih je
Milosavljević punta sa čikopelnicom zato jer se zamaškara u Hrvata,
uštašmo se onda mi zamaškarat ako im damo lovušu i kiki bombone? A?“
Gospodnetićka je skupila obe ombrve i odvalila je ljutu mozgaonu. Onda
je ona promrmorila: „Stvarno, čoviče…“ Gospodnetić je rekao: „Jel ti
vidiš kako su ove današnje maškare postale konplicirane, bogte dragi
jeba?“ Gospodnetićka je rekla: „A vidin, čoviče…“ Onda su Gospodnetići
mrgudno pogledali prema meni i Dinu.
Samo već smo ja i moj drug
Dino imali na glavušama meksikanske sombrere. Plus smo u rukama držali
plastične gitarice. Plus smo imali nacrtane tanke brčiće ispod nosa. Ja
sam viknijo: „Ombre!“ Dino je viknijo: „Ombre!“ Gospodnetići su
zableušili se u nas sa raskobečenim očima. Ja sam rekao: „Ovdi Pablo i
Huanito! Prvoklasne meksikanske maškare!“ Dino je rekao: „Ovdi Pablo i
Huanito! Prvoklasne meksikanske maškare!“ Ja sam rekao: „Saćemo za
sinjoritu otprašit jedan marijači!“ Dino je rekao: „Saćemo za sinjoritu
otprašit jedan marijači!“ Ja sam rekao: „A sinjor će trgnit tekilu i
sipnit nam po deset kuna u sombrero!“ Dino je rekao: „A sinjor će trgnit
tekilu i sipnit nam po deset kuna u sombrero!“ Ja sam viknijo: „Ombre!“
Dino je viknijo: „Ombre!“ Onda je Gospodnetićka nanišanila sa
kažimprstom prema Dinu i rekla je: „Slušaj ti sa klempavim ušima! Šta ti
stalno ponavljaš šta ovi rekne, a?“ Ja sam uletijo: „Ja govorim, a on
titluje sa meksikanskog na španjolski!“
Tekst preuzet sa bloga autora