Barba Joža je imao velike kolombare oko očiju i samo je mučao. Plus je on zablindirao se u sobu i nije izlazijo pet dana. Nama je svima uletilo revijsko čudilo. Mama je rekla: „Bože moj, šta se ovo događa! Joža bez Eržike i krembila mi je totalno čudan!“ Tata je rekao: „Joža bez Eržike i krembila je ka ludaš bez tri kvarta mozga!“ Dida je uletijo: „Joža bez Eržike i krembila je ka Sanader bez Kosorice i ministara!“ Tata je rekao: „Igzaktli! Zato sad živi turbo jadnički, blindiran u sobi ka u pržunu!“
Šesti dan je barba Joža izgibao iz sobe da će nešto izist. On je uzeo fetu kruva s maslom i čašu vode. Tata je njega pitao: „Šta je, Joža? Koji ti je klinac?“ Barba Joža je njega pogledao i rekao je: „Ni mi niš!“ Mama je njemu rekla: „Dobro, braco, pa moš meni reć šta se zbiva?“ Barba Joža je nju pogledao sa teškim kolombarima. Plus mu je faca bila zarasla u bradu. On je rekao: „Niš se ne zbiva!“ Onda je barba Joža odgibao nazad u sobu i zaključao je vrata.
Moja mama je zlamenovala se i rekla je: „Čoviče božji, ovo nije normalno!“ Tata je rekao: „Nije normalno, al je perfektno! Ako se već desi takva kataklizma da ti dođe Joža, onda je idealno da ne napušta ćeliju!“ Onda je u kužinu ugibao moj dida. Dida je pitao: „Jel izlazija patnik?“ Mama je rekla: „Na po minuta! Samo po fetu kruva s maslom i čašu vode!“ Dida je pitao: „A jel cota na livu nogu?“ Mama je slegnila ramenima: „Neam blage, nisam na to obraćala pažljivost!“ Tata je rekao: „Meni se pari da je malo zanosija u stranu!“ Dida je rekao: „Jesan ti reka! Pljunuti Sanader!“ Tata je rekao: „Igzaktli! Samo je pitanje ko ga je pljunija?“
Mama je srknila guc kave iz čikare i rekla je: „Ja mislim da stoposto mu je Eržika nabila brokvu!“ Tata je rekao: „Dobro, tu je kužim! Niko normalan ne može živit sa Jožom!“ Mama je rekla: „A reci pravo, jel iko normalan može živit sa Eržikom?“ Tata je rekao: „Nou ćens!“ Onda je on pogledao prema vratima od barba Jožine sobe i rekao je: „Viš, to ne berem! Zašto posli hepi enda čovik bude u komi?“
Sutra je barba Joža opet na po minuta izgibao iz sobe. Sad su mama i tata tačno vidili da cota na livu nogu. Barba Joža je uzeo fetu kruva s maslom i čašu vode. Plus je bija cili raščupan i raskupusan. Mama je njega pitala: „Alo, coto, oš ti nama više reć šta ti je, a?“ Barba Joža je rekao: „Ni mi niš!“ Mama je rekla: „Ali pogleaj se na šta sličiš, braco, izgledaš ka smrt na dopustu! Pa nemoš tako živit!“ Barba Joža je rekao: „Kaj me briga kak bum živel!“ Onda je moj tata njega pitao: „A jesi razmišlja o tome da se ubiješ?“ Mama je tati dreknila: „Kretenu!“ Tata je rekao: „Šta sad? Zar nije bolje ubekit se pa bit u raju, nego živit u paklu?“ Mama je opet njemu dreknila: „Oš više začepit labrnju, majmune!“ Onda je barba Joža odgibao nazad prema svojoj sobi. On je sa vrata okrenijo se prema tati i rekao je: „Bum razmislil!“
Kad je barba Joža nestao mama je skočila je na tatu: „A znaš šta, debilčino, za ovoš mi teško platit!“ Tata je širijo ruke: „Šta sam sad ja kriv, jebate jarac?“ Mama je viknila: „Digne li Joža ruku na sebe, računaj da si najeba! Kunem ti se materinim grobom, najebaćeš trista smista!“ Tati je uletila zbunjoza: „Kako ću najebat? Oš mi možda nabit brokvu? Mislim, neš ti štete…“ Mama je arlauknila: „Nabiću ti brokvu u čelo, klipsone! I to dok spavaš! To moš bit siguran!“ Tata je iskobečijo oči od strave: „Srceliti irudovo, iz kojeg si ti horora ispala…“ Mama je podviknila: „Samo nek se Joži nešto dogodi! Moš se isti sekund pozdravit sa glavom! Amen!“ Tata je cijukao: „Ali šta ja tu mogu, ženska glavo? Pa nisam ja Čedo Prodanović da nekog spašavam od sigurne smrti!“ Mama je naperila prstom prema njemu i zarežala je: „Ja sam svoje rekla! Amen!“
U jednu uru iza ponoći barba Joža je kroz šufit popeo se na krov od didine kuće. On je docotao do ruba krova i ćiribimbijo je sa koje mu je strane zgodnije za itnit se. Ulivo je bijo suhozid i zemlja ispod masline. Udesno je bijo beton od didine crne jame. Barba Joža je dumao: „Ak se hitim tam v levo, slomil bum noge i ruke! Ak se hitim tam v desno, to več ne bum preživel!“ Onda je on malo gledao u nebo sa zvjezdama i mozgao je. Onda je on zdumao: „Bum se hitil v desno!“
E ali onda je na krovu od didine kuće pojavio se lik u bilom lancunu. Lik je bijo cili zamotan. Plus je sa lancunom pokrijo glavušu da ne vidi mu se faca. Barba Joža je okrenijo se prema njemu sa nekužitisom. Lik u lancunu je rekao: „Ako se itneš ulivo slomićeš noge i rebra! A ako se itneš udesno, ondaš ti prsnit mozak i stoposto neš preživit!“ Barba Joža je rekao: „To sam več razmel! Bum se hitil v desno!“ Lik u lancunu je rekao: „Mudra odluka! Vrlo razborito!“ Barba Joža je pitao: „A z kim imam čast, prosim lepo?“ Lik u lancunu je rekao: „Ja sam čarobnjak!“ Barba Joža je žmirkao sa očima. Onda je on rekao: „Je, mogu si mislit… A kaj delate tu na hiži?“ Lik u lancunu je rekao: „Ma ništa, ne mogu spavat pa malo šetam! Sigurno se neću itat sa krova!“ Barba Joža je isprsijo se i rekao je: „A ja bum!“ Lik u lancunu je rekao: „Čuj, prika, ne bi se ja tija mišat, pošto me kuri bolac, al ako smin pitat – a zašto?“
Barba Joža je namistijo cendravu facu i rekao je: „Kakti prvo, ostal sam bez posla! Vručili su mi otkaz, vrakim mater, i otpelali me na ulicu… Kakti drugo, tužiju me da sam im zemil nofce! A nisam, vrakim mater, to su se zmislili… Kakti treče, deca su mi teški drogeraši! Još u pučku školu ideju, fakini jedni, a bodu se z heroinom… A kakti zadnje i najgore… i najgore…“ Lik u lancunu je uletijo: „Šta je najgore?“ Barba Joža se raskrivijo: „Eržika mi se jebe z Borutom!“ Lik u lancunu je zinijo: „S kim?“ Barba Joža je još luđe se raskrivijo: „Z Borutom! Jebe se z njim več leto i pol! Se mi se zrušilo! Se!“ Barba Joža je drevijo se na krovu i puštao je suzice žalosnice. Lik u lancunu je pitao: „Ko ti je ti Borut?“ Barba Joža se raskrivijo: „Borut nam je bil venčani kum, razmeš! I sad se Eržika z njim jebe! Pa kaj bum više živel, reci praf?!“ Lik u lancunu je rekao: „Kužim te, čoviče! To nije za žive ljude!“ Barba Joža je rekao: „Je, a kaja drugo velim? Sad se bum hitnul tam v desno! Lep pozdrav!“ Lik u lancunu je rekao: „Nou frks, lipo putuj! Samo vodi računa da sam ja čarobnjak!“
Tu je barba Joža ukipao se na rubu od krova. Onda je on lika pitao: „Kaj z tim hočeš reč?“ Lik u lancunu je rekao: „Oću reć da je dosta da ja pucnem prstima i da se sve vrati unatrag!“ Barba Joži je uletila tupaja: „Kak to misliš, da se se vrne vnatarg?“ Lik u lancunu je rekao: „Lipo mislim! U firmi će te ponovo zaposlit, odbaciće lažne optužbe da si mažnjava lovu, dica će ti se skinit sa heroina i vratit na kakao, a zadnje i najvažnije, Eržika će nabit brokvu tom Borutu i ponovo će se zatelebat u tebe! Bereš? Ja samo pucnem prstima i finito!“ Barba Joža je razrogačijo oči: „Isusek marija! Ne buš se z menom zezal?“ Lik u lancunu je rekao: „A šta bi se zeza kad je ozbiljna situacija!“ Barba Joža je pitao: „Ti to zapraf moreš?“ Lik u lancunu je rekao: „A šta ne bi moga! Fino san ti objasnija da san čarobnjak!“ Barba Joža je sklopijo ruke na prsi i cijuknijo je: „Je, pa daj! Prosim te lepo! Pucni!“
Lik u lancunu je rekao: „Čekaj malo, prika, a šta ja dobivam, a?“ Barba Joža je malo se zakočijo. Onda je on rekao: „Ja ti bum dal se kaj imam! Samo kaj bi ti štel?“ Lik u lancunu je malo zagledao se u nebo sa zvjezdama i dumao je naglas: „Ti bi moga, ti bi moga… Ti bi mene moga poljubit u dupe! A? Šta govoriš?“ Barba Joža je objesio usta. On je piljio u lika sa izneredom i turbo ošamutom. Onda je on rekao: „Nemrem verovat! Ti bi štel da te ljubim v dupe?!“ Lik u lancunu je rekao: „Tačnije, triba bi me poljubit sedam puta u livi guz i osam puta u desni!“ Barba Joža je skriknijo: „Prosim?! Zakaj tak puno?!“ Lik u lancunu je rekao: „A jebiga, to je takva čarolija! Ne mogu ti sad objašnjavat kad nisi stručan… Slušaj, prika, ja te na ništa ne tiram!“ Barba Joža je šutijo i piljio je u lika. Lik u lancunu je piljio u njega. Barba Joža je stisnijo oči i pitao je: „I se se bu vrnulo kak je bilo pre?“ Lik u lancunu je rekao: „Trista posto!“
Onda je lik u lancunu blago se naguzijo na krovu. Onda je barba Joža kleknijo odiza. Onda je on lika cmoknijo u livi guz jednom i dvaput i triput i četriput i petput i šesput… Onda je tata izvirijo iz lancuna prema barba Joži i rekao je: „Čoviče, pa šta se tebi još triba desit u životu da skužiš da čarobnjaci ne postoje?“