RADIO KARANTIN: Klimatske promjene su postale kimatska kriza

Desk

Klimatske promjene

18. novembar 2021

U Glazgovu se održava svetski samit o klimatskim promenama. Naučnici kažu da nam je ovo možda poslednja šansa da sprečimo katastrofu usled globalnog otopljavanja, političari klimaju glavom, ali preduzimaju manje nego što nauka traži. Ima li spasa za našu planetu?

 

Cilj borbe protiv klimatskih promena je da se spreče emisije štetnih gasova koje dovode do efekta globalnog otopljavanja i da se rast temperature na planeti zaustavi na 1.5 stepen celzijusa u odnosu na pred-industrijsko doba. U nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjenih nacija naučnici kažu da naša planeta, ako želimo da izbegnemo zagrevanje od preko 1.5 stepeni, može da podnese još samo dodatnih 500 milijardi tona štetnih gasova. Trenutno se godišnje u atmosferu ispusti oko 50 milijardi tona, što znači da do krupnih smanjenja treba da dodje u narednih desetak godina. To znači da najveći zagadjivači, a to su Kina, Indija, Rusija, SAD i Evropska unija, smanje svoje emisije za odredjeni procenat što pre i potpuno ih eliminišu do 2050. Najveće rezove u narednom kraćem periodu moraju da preduzmu Kina - 28% - i Amerika - 15%.  

 

To se, kako ocenjuju mnogi posmatrači, neće desiti. Velike zemlje obećavaju ispunjenje ciljeva do 2050, ili u slučaju Kine, do 2060, uz obavezu zemalja preuzetu na prethodnom samitu u Parizu da svakih pet godina dostavljaju revidirane planove kako će smanjiti emisije štetnih gasova. 116 zemalja to je uradilo uoči Glazgova - Kina nije, dok je Indija tek u Glazgovu rekla da će karbonsku neutralnost dostići tek 2070. Naučnici upozoravaju da će temperatura na planeti nastaviti da raste uz mogućnost da do kraja ovog veka dostigne 2.7 stepeni celzijusa više u odnosu na pred-industrijsko doba.  

 

U smislu dugoročnih ciljeva, stvar je vrlo jasna - moramo da smanjimo emisije štetnih gasova. Te emisije moraju da se svedu na nulu ako želimo da rast temperature ne predje 1.5C. Tu pre svega govorimo o ugljen-dioksidu. Naravno da ima i drugih štetnih gasova kojima se treba pozabaviti, ali ugljen-dioksid je najvažniji“, smatra Krišna Aćutarao, direktor Centra za atmosfersku nauku u Nju Delhiju.

 

I koji su najbolji načini da to postignemo?

 

Najbolji način je da prestanemo da koristimo fosilna goriva. Biće drugih emisija kroz industrijske procese i koje takodje treba eliminisati, od kojih je proizvodnja cementa jedan. Znači, emisije ugljen dioksida treba eliminsati gde god možemo, a njega će biti dokle god budemo koristili fosilna goriva. To znači ugalj, nafta, prirodni gas, katran, dakle sva goriva iz zemlje“.

 

To praktično znači krupne promene u industriji ali i našem načinu života. Da li još uvek imamo dovoljno vremena da mere koje se predlažu sprovedemo u delo?

 

Optimista sam u pogledu vremena. Možda ćemo prebaciti cilj od samo 1.5 stepen celzijusa ali još uvek ima vremena da ne promašimo taj cilj u velikoj meri i da preduzmemo korake da svakako ne predjemo 2 stepena celzijusa. Tamo gde ne gajim velike nade jesu ljudi koji treba da donesu krupne i ozbiljne odluke - oni se nisu dovoljno uozbiljili i to me brine.

 

Sa praktične tačke gledišta, koliko drastični moraju da budu rezovi na primer u načinu na koji proizvodimo električnu energiju ili organizujemo javni i privatni prevoz?

 

U većini zemalja proizvodnja struje i dalje se zasniva na fosilnim gorivima. Imate povremene periode kada neke zemlje poput Škotske predju 50 posto proizvodnje od čistih izvora, ili dodju na 100 posto, ali to su za sada izuzeci a ne pravila. Znači, svaka zemlja će morati u potpunosti da reorganizuje svoju energetsku infrastrukturu, što je veliki posao. To će biti dramatične promene koje moraju da se dese širom sveta. To nije jednostavan posao

 

Da li imamo nove tehnologije za ovu transformaciju?

 

Tehnologija nije nepremostiva prepreka. Naravno da za neke jeste, jer nemaju svi pristup istim tehnologijama, ali već imate primere da se hidrogen koristi kao zamena za fosilna goriva. Znači, tehnologija postoji, ali je pitanje da li je svim zemljama dostupna, šta je sa pravima na upotrebu intelektualne svojine i slično“.

 

Nedavno smo videli ekstremno visoke temperature u zapadnoj Kanadi ili velike poplave u Nemačkoj i Belgiji. Da li su te vrućine i poplave zapravo manifestacija klimatskih promena?

 

Bilo je i ranije i poplava i suša i velikih vrućina, pa čak i velikih naleta hladnog vremena koji se dovode u vezu sa klimatskim promenama. Poenta je da klimatske promene ne izazivaju ove pojave, ali ih pospešuju. Znači, klimatske promene čine vrućine još vrelijim, padavine još intenzivnijim, kao što dovode i do promena u tropskim predelima gde ćemo u nekim delovima videti više padavina nego sada“, smatra Met Kolins, profesor Klimatskih promena na Univerzitetu u Egzeteru u Engleskoj.

 

Koji delovi planete će biti najugroženiji?

 

Najveću opasnost vidimo u zemljama u razvoju. Ako se tamo na primer pojas tropskih kiša pomeri za samo jedan procenat na sever ili istok, to će imati ozbiljne posledice na poljoprivredu u regionu.

 

Vi kažete da ne možemo svaku vanrednu situaciju, poput poplava u Nemačkoj ili vrućine u Kanadi, da pripišemo klimatskim promenama, ali da li one ipak pomažu da se podigne svest o ovom problemu?

 

Mi obično na to kažemo da problem nisu izazvale klimatske promene, ali su ga otežale. Znači, jedan deo tih ekstremnih vremenskih dogadjaja izazvan je klimatskim promenama. Ako ste temperaturu u nekom regionu na planeti povećali za jedan stepen onda se i temperatura pri ovim ekstremnim dogadjajima povećava za jedan stepen. Da nema klimatskih promena, ti ekstremni dogadjaji bili bi slabijeg intenziteta i zato se slažem da pomažu da se podigne svest.

 

Mnogi ekološki aktivisti i mediji prestali su da koriste izraz klimatske promene i prešli na izraz klimatska kriza. Vladimir Đurđević, vanredni profesor meteorologije na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu za Radio karantin objašnjava da li je sa naučne tačke gledišta taj izraz ispravan.

„Danas je klima toliko promenjena da je broj ekstrema koji su posledice klimatskih promena i njihov uticaj na sve aspekte života toliko veliki da smo mi na pragu nečega što bi zaista moglo da ima epitet krize. Obim nije još toliko veliki da bi mogli da kažemo da smo u stanju permanentne krize.“

 

Sa kojom preciznošću može da se kaže da su nedavne ekstremne vremenske nepogode, od Kanade do Nemačke, posledica klimatskih promena, a ne nekih klimatskih fluktuacija?

 

„Posle 2012. godine nije bilo dana da u nekom delu planete nije bio zabeležen neki događaj koji ne bi postojao bez klimatskih promena. Planeta će da preživi klimatske promene, i ljudi će verovatno preživeti klimatske promene, ali je pitanje kako će izgledati to preživljavanje i ko će biti pobednici i gubitnici. Kao i da li ćemo u takvim uslovima uspeti da zadržimo sadašnju strukturu društva. Da li će izazvati globalne konflikte, koliko će biti klimatskih izbeglica ili migranata, to su izazovi sa kojima se suočavamo kada govorima o klimatskim promenama.“

 

Celu emisiju slušajte ovde.