Sretenje se slavi kao spomen na dan kada je u Orašcu 1804. podignut Prvi srpski ustanak, ali i kao Dan ustavnosti. Prvi Ustav Srbije donet je u Kragujevcu na Sretenje 1835. godine. Usvojila ga je Velika narodna skupština. Njime je trebalo suzbiti knjaževu samovolju u kojoj više niko nije bio siguran.
Ima sličnosti sa našom aktuelnom situacijom, s tim što su danas načela i standardi ustavnosti viši, ali se često krše. Na primer, prekršioci zakona, ukoliko su bliži vrhu vlasti ili su članovi SNS, često imaju privilegovan tretman u najrazličitijim postupcima.
Kao Dan državnosti Sretenje je počelo ponovo da se slavi od 2002. godine, nakon demokratskih petooktobarskih promena. Smatra se da je važeći Ustav Srbije koji sadrži odredbe o vladavini prava i podeli vlasti, uspostavio vezu sa tada jednim od najdemokratskijih ustava u svetu.
U tekstu Ustava iz 2006. i prilikom njegovog sprovođenja uočene su određene anomalije, pa su u procesu pridruživanja EU, izmenjene sve odredbe o pravosuđu, ali ni jedna u delu političkog sistema. Nije sproveden ni Zakon o lustraciji.
To je stvorilo prostor Aleksandru Vučiću, učeniku osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja i ministru za informisanje iz 90-ih godina, da 2008. godine zajedno sa T. Nikolićem istupi iz SRS i oformi novu partiju – SNS, navodno evropske orijentacije. Uz pomoć SPS došli su na vlast 2012.
Vučić je kao niko u novijoj političkoj istoriji Srbije postigao da se ustavne i nezavisne institucije izmanipulišu i zloupotrebe za održavanje lične i neograničene vlasti jedne političke stranke, uz fasadu demokratije i saradnje sa EU i SAD. U stvari, uz oslanjanje na njihov uticaj, fondove i interese.
U unutrašnjoj politici karakterišu ga nedemokratske metode, izrazito populističko-nacionalne proklamacije i proruski stavovi, uz neprestanu nedozvoljenu funkcionersku izbornu kampanju. On nikada nije odgovarao za svoj doprinos krađi izbora, nemilosrdnu diskriminaciju i targetiranje svojih političkih oponenata, monopol nad javnim servisom i elektronskim medijima itd.
Od kada se domogao funkcije predsednika Republike sa koje bi prema Ustavu morao da predstavlja sve građane u manje-više protokolarnim dužnostima, Vučić je postao faktički predsednik svega u Srbiji. Mi – stariji, posebno oni koji su bili na funkcijama, smo mu to dozvolili. Mi smo tolerisali naopaku primenu Ustava duže od jedne decenije. Mi – stariji bi stoga morali da poslušamo i najviše pomognemo studentima u ostvarenju postavljenih zahteva.
Posle svih dešavanja, ali ne samo zbog obrušavanja nadstrešnice renovirane Železničke stanice u Novom Sadu koja je ubila 15 i teško ranila dve osobe, nego i svih ranijih tragedija počev od protivpravnog rušenja Savamale za koju niko iz države nije odgovarao, te masovnih i veličanstvenih protesta studenata i drugih nezadovoljnih građana po celoj Srbiji – Vučić je posle nedavnog veličanstvenog skupa u Novom Sadu uspeo da (u)ćuti na svega dva dana.
Ni posle te pauze, njegova priča, ponašanje i poimanje demokratije se, nažalost, ni za pedalj nisu promenili. On ponavlja da su zahtevi formalno ispunjeni, a studenti kažu da nisu. Nudi savetodavni referendum ili izbore. Sve drugo isključuje. Studentski pokret optužuje za „obojenu revoluciju“ o čemu će navodno napisati knjigu. Kao da se samo on pita. Posle višemesečnih blokada i protesta, naše društvo se nalazi u krizi koja se ne beleži još od 90-ih godina i demokratskih promena koje su naterale S. Miloševića da prizna izbornu krađu i odstupi sa vlasti. Svi oni koji tvrde da su prethodni vanredni decembarski izbori 2023. i junski lokalni 2024. godine bili legitimni, treba da pročitaju izveštaj i preporuke ovlašćenih posmatrača tih izbora ODIHR/OSCE i Crte, a zatim Rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji posle izbora. O 11 zahteva povodom izbornog spora iz 2023. Ustavni sud nije odlučio.
Predsednik Vlade je u međuvremenu podneo ostavku, kao i gradonačelnik Novog Sada, ali bez priznanja objektivne odgovornosti za ono što se dogodilo 1. novembra prošle godine. U govoru u Sremskoj Mitrovici Vučić je naveo da je neraspoložen od nereda na protestima građana u Novom Sadu, a nije ni spomenuo da su uzrok svega smrt i povređivanje građana padom nadstrešnice i da su zahtevi ogorčenih građana za utvrđivanje političke, moralne i druge odgovornosti opravdani. Zbog toga su studenti zahtevali objavljivanje svih dokaza, tim pre što je ova zgrada bila dva puta otvarana bez upotrebne dozvole i prijave radova, uz višestruko povećanje cene i skraćenje roka izgradnje.
Javno tužilaštvo je sprovelo istragu protiv 13 lica za teško delo protiv opšte sigurnosti. U međuvremenu su nezavisni eksperti iz oblasti građevinarstva, finansija, medija i prava oformili Anketnu komisiju za utvrđivanje odgovornosti povodom ovog slučaja. Kroz najrazličitije izveštaje i analize ukazuje se na izostale aspekte odgovornosti, uključujući i činjenice da je objekat dva puta bio otvaran, bez upotrebne dozvole i prijave radova, uz višestruko povećanje cena i skraćivanje rokova. Na sreću, sve ovo – u uslovima kada institucije ne rade svoj posao – prate i podržavaju studenti, mnogi profesori i prosvetni radnici i đaci, poljoprivrednici, a od samog početka i advokati.
U toku je štrajk Advokatske komore Srbije radi podrške zahtevima studenata u trajanju od 30 dana. Advokati su ogorčeni zato što ih je predsednik Republike nazvao ruljom i zapretio da će izmeniti Zakon o advokaturi. AK Vojvodine je dala jasne razloge za obustavu rada: „Sistemsko i dugotrajno uplitanje izvršne vlasti u rad pravosuđa, dramatično narušavanje nezavisnosti suda, samostalnosti javnog tužilaštva i ravnoteže u podeli vlasti.“ Advokati zahtevaju da za katastrofalno stanje u pravosuđu ostavke podnesu ili da budu razrešeni: ministarka pravde, ministar unutrašnjih poslova, predsednica Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac, predsednici Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
U nedostatku drugih tema za skretanje pažnje, vlast pokušava da inscenira separatizam u Vojvodini. Nijedan transparent ni poruka na protestima nisu išli u tom pravcu. Zna se samo za slučaj kad su novosadski komunalci obezbeđivali kačenje transparenta „Vojvodina Republika“ na most, koji je ubrzo skinut. Usledile su insinuacije predsednika Republike i premijera u ostavci. To je, kaže istoričar Milivoj Bešlin, nacišovinistička kampanja protiv navodnog otcepljenja koja „drži društvo u strahu kako se ne bi bunilo protiv naprednjačkog kriminala“.
Pokrećući navodnu kampanju protiv korupcije Vučić je dao zeleno svetlo frakcijama koje se bore za prevlast u javnom tužilaštvu da se pred njim dokazuju, umesto da to stalno čine pred građanima i stručnom javnošću. S jedne strane, aktuelna vrhovna tužiteljka Dolovac je donela uputstvo kojim je predmet u delu započete predistrage za korupciju zajedno sa tužiocem u koga ima poverenja prebacila iz Odeljenja za suzbijanje korupcije u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Pri tome se Viši sud u Novom Sadu povodom podignute optužnice duže od mesec i po dana ne izjašnjava da li je potvrđuje ili vraća na doradu. Istekli su svi zakonski rokovi, toliko nije trajala ni istraga, nisu svi dokazi objavljeni ni sistematizovani, pa kako onda iko može tvrditi da je prvi zahtev studenata – ispunjen?
S druge strane, beogradski i drugi tužioci su iznenada dobili signal da mogu da se dokazuju aktiviranjem pojedinih predmeta koje su dugo držali u fiokama i da uhapse što više osumnjičenih. Vučić je, pritešnjen aferama, nedavno najavio „borbu protiv korupcije“ kao što je prilikom dolaska na vlast obećao rešenje 24 sporne privatizacije – ali sada nema poverenje građana, jer posle svake takve akcije korupcija još više buja. Uobičajeno je razvodnjavanje odgovornosti za svaki predmet u kome postoji sumnja na visoku korupciju.
Pre svega zbog toga aktuelna bahata i autoritarna vlast ne može dobrovoljno da pristane na ono što jedino garantuje koliko-toliko slobodne i poštene izbore. To bi bila prelazna Vlada uz učešće eksperata. Takvu odluku je verovatno trebalo doneti u Kragujevcu. Ovo tim pre što je na kontra-mitingu, koji je u Sremskoj Mitrovici za Sretenje organizovao Vučić ili SNS (ne zna se, ali je Vučić kao predsednik Republike stranačkim govorom na ovom skupu svakako ponovo prekršio odredbe Zakona o sprečavanju korupcije u delu sukoba interesa) na taj način odlučeno o „Deklaraciji o Vojvodini u Srbiji“.
Sve ostalo, čak ni ostavka predsednika Republike, ne stvara realne pretpostavke za koliko-toliko ravnopravne uslove za prevremene izbore, neophodan dijalog i bezbedan i dostojanstven izlazak iz zaoštrene krizne situacije u društvu. Naime, u tom slučaju, tu funkciju bi obavljala Ana Brnabić kao predsednica Narodne skupštine, a izbori bi se morali održati u roku od tri meseca. Tako bi nam se moglo dogoditi da Vučić ovaj put zakonito učestvuje na izborima posle kojih bi imao mogućnost da, u slučaju pobede njegove liste, postane – premijer.
Na osnovu iznetog, jasno je da Dan državnosti – Sretenje, 221 godinu od ustanka u Orašju i 190 godina od Sretenjskog ustava, nije iskorišćen za susretanje podeljene i zavađene Srbije i dogovor aktera. Odgovornost za takav ishod ove izuzetne prilike snosi vlast. Ne samo da na zvaničnom skupu u Orašju nije bio prisutan predsednik Republike, nego prvi put u istoriji Kragujevca na tradicionalnu akademiju ovim povodom nisu pozvani odbornici opozicije, a ni mediji koji se nazivaju nezavisnim.
To istovremeno znači i da studenti u blokadi zajedno sa građanima imaju pravo da za svoj sledeći veliki skup pripreme i aklamacijom usvoje svoj dokument. On bi se, na primer, mogao zvati „Studenti i građani za slobodnu i bezbednu Srbiju i odgovorne institucije“. Mogao bi da sadrži agendu i red poteza za postizanje postavljenih ciljeva koristeći uputstva pravnih eksperata za tranzicionu pravdu, a ne nenadležnog i pristrasnog stranačkog tribuna, samoproglašenog eksperta za „sprečavanje obojenih revolucija“ i prelaznih vlada, koji je uz sve to i – predsednik Republike Srbije.
Autor je sudija Apelacionog suda u Novom Sadu u penziji, nekadašnji član Visokog saveta sudstva, član CEPRIS-a.
Peščanik.net, 18.02.2025.