Do tada su, takođe, začuđeno gledali i još začuđenije komentarisali projekat širenja optimizma koji nas je koštao kao svetog Petra kajgana. Mogli smo komotno i ništa ne reći jer, kaže naš narod, da su čovek i vreme mera svega.
Uskoro bi najgora kletva mogla biti: “Dabogda ti Mile došao na otvorenje!” Propade “Pevec”; propade sporazum sa ČEZ-om (šteta kamen-temeljca i vola što zaklaše); aerodroma nigde; Miškovićev „Tempo“ ima pad prometa sa 200 miliona (koliko je imao dok je poslovao „Tropik“ pre faze Miškovića i Dodika) na samo 70 miliona; nigde autoputeva nakon presečene vrpce; jedan privatni fakultet doživeo poništenje diploma za jedan na smer; Rafinerija posluje sa gubitkom, zaduženija nego ikad, a kažu proizvode milion tona; „Industrija alata Trebinje“ u kolapsu; radnice „RK Boska“ ne dobiše još uvek povezan staž, a zakonski rok istekao, itd.
Svemu nabrojanom zajedničko je da je lično On ili otvorio, ili se slikao, ili doleteo, ili nazdravio prilikom otvorenja, potpisivanja i grljenja.
Ovome dodati i povećanje plata, pa smenjenje koje će, kaže, opet biti povećanje, ali pred izbore. Može mu se, reče pred kamerama. Onima koji od toga žive i strepe svakog meseca, ne može se. Ne može im se ni da putuju vani, imali ili ne imali para. Valja u red za vize. Ne može im se ni da kažu šta mnisle bez opasnosti da budu anatemisani, izopšteni javno i obeleženi trajno. Ali, zato je koncert bio prilika da iskažu stav – zvižducima i povicima uaaaaaa! U masi su, nema šanse da ih neko prepozna i trajno markira kao izdajnike i podrivače. Da li je premijer kojim slučajem doprlo do svesti da je jedno kad ti povlađuju na izrežiranom skupu ili među onima koji su iza njegovih leđa neko i nešto, bez njegovih pleća niko i ništa?
Da je projekat širenja lažne nade i pijanog optimizma isti kao oni njegovi kamen-temeljci diljem Republike – začas se ili prevali u blato ili zaraste u korov?
Naravno, tu je Tihić da mu priskoči u pomoć da se ovi zvižduci ne bi čuli daleko. Pokretanje procedure pred Ustavnim sudom BiH za ocenu ustavnosti izbornog zakona došao je u pravi čas! Ako to nije prijateljstvo, ja ne znam šta je. Opet ćemo zbijati redove, a zviždati Tihiću kako bi i on, među svojim čistačima peruti sa ramena koja nose, zaboga, teret odbrane bošnjačkog naroda, pobrao neke poene. Šta je čekao do sada sa tim potezom, nije teško odgovoriti – idu izbori, a njegovi dojučerašnji čistači peruti preveslavaju lagano ka nekim drugim strujamai. Gde mozak ne funkcioniše, mozgovi funkcionerišu, nađoh negde. Ako smo dovoljno plitiki, voda će nam uvek biti do nosa, a i u uši ulaziti.
I moralno i materijalno posrćemo preko kamen-temeljaca, idejnih projekata, vitalnih nacionalnih interesa, opšte apatije i podaništva. Tako nam i treba. Da završim sa još jednim aforizmom kojem, nažalost, ne znam autora: Neurotičar gradi “kule u vazduhu”, ludak se u njih useljava, a psihijatar naplaćuje stanarinu.
Em nas useliše, em naplatiše, i sa i bez psihijatra.