Tek sam sinoć nakon skoro dvadeset godina navijanja za Novaka Đokovića shvatio u kakvoj sam zabludi i koliko grehova na duši nosi Novak.
Oči mi je otvorio jedan deo tviter zajednice, ali i solidan broj korisnika ostalih društvenih mreža.
Novak je kriv, presuda je na društvenim mrežama doneta, a krivci su i svi oni koji su se juče usudili da se raduju zlatnoj medalji Srbije u tenisu.
Krivica se sastoji iz više tačaka, te je potrebno krenuti redom.
Nema dileme Novak je preterao. Obrnuo je igricu, što bismo rekli mi mladi. A to nije fer.
Treba valjda da pobeđuje i neko drugi, a ne samo on. Primio se ko baba na penziju.
E sad, lako je nama da se opravdamo za sve njegove pobede na ostalim turnirima gde nastupa kao pojedinac, ali on je juče igrao i pobedio za Srbiju.
A onda kuka kako su nas bombardovali. Nije u redu što stalno spominje to bombardovanje, valjda je red da se po principu „Đura će ti oprostiti što te je tukao“, ljudima izvini što su morali da organizuju bombardovanje, da se troše i angažuju. Zatim uzme i pobedi tenisere svih svetskih sila.
Čekaj, jel on hoće da nam napravi novo bombardovanje?
Posebnu nepravdu čini što se obrušio baš na Špance. Prvo je pobedio Nadala, a to uopšte nije pristojno, jer je Nadal stariji čovek, a svaki pristojan čovek morao bi da poštuje starije. Eee, a tek u finalu zabrlja. Igra sa detetom i pobedi ga.
A onda se pravda, kaže da je to dete trenutno najbolji teniser na svetu.
Pa tim gore, mnogo je ružno da detetu kažeš da je najbolje, a onda ga pobediš. To može da ostavi posledice na rast i razvoj deteta.
Osim toga, tom detetu je ostalo da igra na dve najviše tri olimpijade.
A Noletu verovatno pet ili šest, što je onda toliko navalio da pobedi?
Dalje, apsolutno je neoprostivo da mu u loži sedi tašta. Dobro, tu sam pokušao da ga opravdam, jer realno koji zet sme tašti nešto da zabrani, ali ako je već bio toliko bezobrazan da igra finale OI, morao je da skupi hrabrost i tašti zabrani prisustvo na tribinama.
Neee, vidi, ona ne samo da je bila prisutna nego iz sveg srca navijala za Novaka, mašući srpskom zastavom, ne razmišljajući da ovakvim postupcima može da povredi osećanja tašti drugih naroda.
A posebno je povredila osećanja ostalih tašti na zemaljskoj kugli, koje ne da ne navijaju za svoje zetove, nego logično ne mogu očima da ih vide.
Ovde očekujem ozbiljan problem sa svetskim udruženjem tašti, koje će se svakako oglasiti vezano za ovaj nedopustiv skandal i jednu neprirodnu pojavu.
Posebna zamerka Novaku je na njegov muzički ukus. Malo mu je bilo što je bio bezobrazan i namerno pobedio, nego se radovao uz „Veseli se srpski rode“, a to mnogi tviteraši, kao i kvaziintelektualci nisu želeli da čuju.
Ostali narodi imaju pravo da ističu svoj nacionalni identitet, ne i mi. A tek pobogu „Kosi tata, kosim ja“.
Ovo je pesma koja dokazuje da je porodica Đoković protiv tehničko-tehnološkog napretka, jer su protiv motornih i električnih kosačica. Istina, košenje podseća na forhend i behind, ali nije li to znak da oni ovom pesmom samo dodatno žele da iritiraju svetsku javnost?
Naravno, kao i svaki odgovoran čovek, ne ostajem samo na identifikaciji problema, već pokušavam da ih rešim. Evo rešenja, rekao bi Radovan.
Dakle, pošto je Novak najavio igranje u Los Anđelesu, moj predlog je da ga pozajmimo nekom drugom narodu. Pošteno, za nas je već sve osvojio.
Prvo sam mislio da to budu Eskimi, jer mi je to delovalo nekako neutralno, ali sam saznao da je reč „eskim“ indijanskog porekla i ona doslovno znači „onaj koji jede sirovo meso“.
Kako Novak ne jede ne samo sirovo, nego nikakvo meso, ova ideja otpada.
Osim toga, ako mu padne na pamet da kad osvoji zlato peva istu pesmu „Veseli se eskimski rode“, nekako mi rogobatno deluje.
Nema druge, moramo da se pomirimo sa Špancima, koji nisu priznali Kosovo i da im pozajmimo Novaka.
Na narednim olimpijskim igrama Nole će osvojiti dve zlatne medalje za Španiju, u singlu i u dublu sa Alkarazom, koji će do tada da poraste.
Nadal će se kao njegov sunarodnik obradovati, a lepo je obradovati starije ljude.
Vrlo je lako u takvoj situaciji rešiti i muziku nakon pobede. Nole će se sa Alkarazom veseliti uz pesme Plasida Dominga, što će zadovoljiti Špance, deo srpske tviteraško-kvaziintelektualne zajednice, ali i nedavače Kosova. Jednim udarcem tri muve.
Moram nešto i da pohvalim. Iz muzičkog programa na proslavi Novakove zlatne medalje koju je bezobrazno, namerno i bezobzirno osvojio, isključen je Mitar Mirić i pesma „Ne može nam niko ništa“.
Ovo je pesma koja je već izazvala diplomatski skandal, jer je na nekoj svadbi u Begaljici Tarmi Rićmi otpevao, a ko za baksuz bio je prisutan Čak Noris, gost sa mladine strane.
Čak Noris je ovu pesmu shvatio kao provokaciju, pa je hteo da nešto razjasni sa Tarmijem, ali je incident sprečio jedan moj poznanik, koji je Čak Norisu objasnio da ovaj nema ništa protiv njega, te da je u kultnom filmu „Na zmajevom putu“ Mitar Mirić navijao za Čak Norisa i bio jako tužan što je Brus Li odneo ničim zasluženu pobedu.
Hoću da kažem, nije sve tako crno. Ima nade za nas, samo Novaka treba staviti pod kontrolu, preterao je, budimo realni. Eto i to sam vam rešio.
Autor je advokat iz Beograda