<img height="1" width="1" style="display:none" src="https://www.facebook.com/tr?id=198245769678955&ev=PageView&noscript=1"/>

Nacionalizam, revizionizam i desničarenje

Šta sve možete pročitati na Vikipediji

18. juni 2024, 2:39

Zašto nekoliko urednika srpske Vikipedija zajednice smatra da je neutralnost kao osnovni princip funkcionisanja ove enciklopedije narušen i zbog čega su se obratili Zadužbini Vikimedija sa sedištem u San Francisku

Vikipedija je, prema Ginisovoj knjizi rekorda, najveća onlajn enciklopedija i svako može pristupiti njenom uređivanju. Na policentričnom jeziku našeg prostora prisutne su bosanska, hrvatska, srpska i srpsko-hrvatska Vikipedija. Među njima, po broju unetih članaka, najbrojnija je srpska Vikipedija sa više od 686.000 članaka.

“Jedna grupa ljudi je sebi dala za pravo da zaobilazi pravila srpske Vikipedije i cele organizacije Vikimedija, a pošto je projekat nezavisan i samo ljudi koji uređuju mogu tu nešto da promene, ne izgleda da će se stvari u skorije vreme popraviti”, kaže jedan od urednika srpske Vikipedije.

On ističe i problem sa kojima se suočavaju korisnici koji “nemaju desno orijentisano viđenje sveta”. Tako dolazi do širenja transfobije i nazivanja nebinarnih osoba “bolesnicima” bez sankcija i uz kršenje univerzalnog kodeksa ponašanja koji se odnosi na sve Vikimedijine projekte.

“Veliki problemi se javljaju i povodom članaka koji se odnose na ratove devedesetih i osobe koje su optužene ili osuđene za ratne zločine, gde se vrši revizionizam događaja ili se stvari izostavljaju kako bi se ‘ublažila’ dešavanja”, dodaje pomenuti urednik.

Filip Maljković, jedan od prvih urednika na srpskoj Vikipediji i nekadašnji predsednik organizacije Vikimedija Srbija, naglašava da se ideološka shvatanja ljudi preslikavaju na bilo koji segment njihovog stvaranja, pa i sadržaj Vikipedije.

“Mislim da je Vikipedija na srpskom jeziku uvek imala aktivne urednike sa svih delova političkog spektra, nekad su prednjačili levičari, nekad desničari, često je postojao neki balans, ali desi se nekad da dođe i do disbalansa”, nastavlja on.

Iako je princip neutralnosti bitan, Maljković dodaje kako ne možemo uvek biti sigurni da će pomenuti princip biti poštovan:

“Rešenje za borbu protiv ekstremne desnice je dovođenje ili samoinicijativno pristupanje ‘levo obojenih’ ljudi i obrnuto. Vikipedija ima dosta pravila koja štite sve članove dokle god se ponašaju uljudno, konstruktivno doprinose boljitku članaka i široj Vikipedijinoj zajednici”.

KO UPRAVLJA SRPSKOM VIKIPEDIJOM

Iako svako može da postane Vikipedijanac, odnosno urednik ili urednica Vikipedije, kontrolu nad sadržajem imaju administratori i birokrate koji svoje funkcije obavljaju volonterski. Njih glasanjem bira zajednica ove enciklopedije. Na srpskoj Vikipediji prisutno je 14 administratora, od kojih trojica imaju još veća ovlašćenja pošto poseduju funkciju birokrata.

Jedan od pet osnovnih “stubova” na kojima se temelji Vikipedija je neutralnost, a tokom ovog istraživanja identifikovano je pet administratora – trojica su ujedno i birokrate – koji ove principe krše uz preuzimanje kontrole nad projektom srpske Vikipedije.

Ranko Nikolić je jedan od njih, a na stranici svog Vikipedija profila sebe naziva nacionalistom. Aktivan je u uređivanju članka o Ratku Mladiću za koji je iskoristio svoja ovlašćenja da tu stranicu zaključa, odnosno učini nedostupnom za uređivanje široj zajednici. Mladić na početku članka u sižeu stranice nije naveden kao osoba osuđena za ratne zločine, što nije slučaj sa ruskom i engleskom Vikipedijom. Na pomenutoj stranici se nalaze i Mladićevi ordeni, a stranica je svrstana među 406 “dobra” članka na srpskoj Vikipediji, od preko 680.000 članaka na ovom jezičkom projektu. Pored funkcije administratora, Nikolić je i birokrata.

MareBg je administrator, koji na svom Vikipedija profilu ističe da “podržava volju naroda Republike Srpske” i “ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije”. Mišljenje za Kosovo deli administrator i birokrata Kizule. On je blokiran na engleskoj Vikipediji zbog lažnog predstavljanja i plaćenog uređivanja.

Administrator i birokrata Sadko je blokiran za stalno sa srpsko-hrvatske Vikipedije, gde je upadao u tzv. uređivačke ratove za članke Crnogorci, Srpstvo, Srbizacija. Pre toga, na istom projektu je bio blokiran još dva puta, kao i na engleskoj Vikipediji za uređivanje stranica vezanih za Istočnu Evropu. Zbog toga je koristio druge urednike na srpskoj Vikipediji da prave izmene na engleskoj.

Trojica od ovih administratora su 2021. osnovali Discord server za komunikaciju koji je trenutno neaktivan, pored servera Discord zajednice srpske Vikipedije osnovane dve godine ranije.

Temom delovanja administratora bavio se i naučni rad iz 2013. godine pod nazivom “Manipulacija među arbitrima kolektivne inteligencije: Kako administratori Vikipedije oblikuju javno mnjenje”. On je pokazao kako veliki broj urednika Vikipedije nakon “unapređenja” u administratore promeni svoje ponašanje fokusirajući se na kontroverzne teme.

“Svesne i nesvesne predrasude ovih nekoliko, ali moćnih administratora možda oblikuju informacije o mnogim od najosetljivijih tema na Vikipediji”, piše u apstraktu ovog rada.

ISTORIJSKI REVIZIONIZAM I PRAVDANJE ZLOČINA/CA

Doktorska disertacija Dr Stefana Janjića, docenta na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i urednika portala FakeNews Tragač, tiče se Vikipedija projekata našeg jezičkog prostora. Tačnije, nivoom uređivačkog pritiska na članke o Drugom svetskom ratu i ratovima devedesetih u bivšoj Jugoslaviji na srpskoj, hrvatskoj i bosanskoj Vikipediji.

“Na Vikipediji, u tom pogledu, možemo pronaći dijametralno različite prakse – od članka o Drinskim mučenicama, časnim sestrama koje su ubili četnici – do članaka o Srebrenici, Jasenovcu, ‘Oluji’ i Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. U prvom slučaju tri Vikipedije nude gotovo istovetan članak, dok u potonjim, kontroverznim slučajevima, imamo velike do drastične razlike u interpretaciji”, kaže Janjić za “Vreme”.

Dodaje da su te razlike danas “manje i pristojnije” u odnosu na period od pre tri godine kada je sprovodio svoje istraživanje. Janjić smatra da je pozitivno uticala i odluka Zadužbine Vikimedija da revidira višegodišnju relativizaciju ustačkih zločina na hrvatskoj Vikipediji.

“Kada govorimo o svojim žrtvama, pribegavamo fabuliranju i poetizaciji, a kada govorimo o svojim zločinima – služimo se pasivnom dijatezom, koja sakriva subjekat u rečenici (‘zločin je počinjen’, ‘granata je ubila’…)”, dodaje Janjić. “Ipak, na osnovu analize više od hiljadu članaka, rekao bih da je uvreženo negativno mišljenje o Vikipediji neopravdano, jer je većina tekstova o ovim osetljivim temama napisana pristojno i – koliko je to moguće – objektivno.”

Na srpskoj Vikipediji, tokom pisanja ovog članka, pažnja je bila usmerena na interpretiranje događaja tokom devedesetih u Jugoslaviji. Tako je članak o genocidu u Srebrenici, presuđenom od strane Međunarodnog suda za Jugoslaviji, nazvan Masakrom u Srebrenici. Takođe je zaključan za uređivanje široj zajednici. U njemu se kao pozadina genocida navode napadi na srpska sela od 1992. godine, a kao jedna od kontroverzi koji su pratili ovaj “događaj” je i ignorisanje “muslimanskih zločina nad lokalnim Srbima, koji su prethodili ovom zločinu”. U članku pod nazivom Operacija Krivaja, sličan je narativ.

Dr Jasmin Medić, istoričar na Institutu za historiju Univerziteta u Sarajevu, objašnjava da se u primeru ovog članka negira genocid i da se želi “suptilno prikazati da je on odraz osvete jer su ranije navodno počinjeni zločini nad srpskim stanovništvom”.

“Zatim se, po ustaljenoj praksi negatora i relativizatora genocida, civili iz one (uslovno rečeno) druge strane predstavljaju kao vojnici, a ‘naši’ stradali su uvijek civili”, kaže Medić.

U članku Masakr u Srebrenici opisan je i zločin u Kravici koji se dogodio 13. i 14. jula 1995. godine. Kao činjenica se navodi da je tadašnji komandant odreda policije Krsto Dragičević među zarobljenima uočio svog komšiju koji je iskoristio njegovu “opuštenost” i ubio Krsta pokušavši i druge da povredi. Zbog toga policajci “uplašeni u uveliko uzavreloj atmosferi, a u strahu za sopstvene živote”, donose odluku da sve prisutne zarobljenike likvidiraju, što i čine. U Kravici je tada ubijeno najmanje 1000 Bošnjaka, zaključak je pretresnog veća Međunarodnog suda za Jugoslaviju 2010. godine.

...…

Poseban članak je posvećen slučaju Račak, a izabran je i za jedan od 308 “sjajnih” članaka na srpskoj Vikipediji. Počinje rečenicom da je slučaj Račak naziv za “oružani sukob između srpske policije i albanskih terorista tokom policijske akcije 15. januara 1999”. Prema zaključku Veća Međunarodnog suda za Jugoslaviju 2011. godine, u Račku je ubijeno najmanje 45 kosovskih Albanaca uključujući jednu ženu i jedno dete. U pomenutom dokumentu se navodi da su većina ubijenih bili stariji od 50 godina, većini je pucano u glavu iz neposredne blizine i da su, kada su ubijeni, većinom nosili civilnu odeću. Broj ubijenih civila u Račku se ne spominje kao činjenica na ovoj Vikipedija stranici.

Na srpskoj Vikipediji zaključana je i stranica o četničkom vođi Dragoljubu Draži Mihailoviću. Čitav jedan podnaslov na srpsko-hrvatskom projektu Vikipedije je posvećen zločinu nad muslimanskim stanovništvom u članku koji se bavi Dražom. Ipak, na srpskom je dosta kraći i ne uključuje njegovu direktnu odgovornost.

“Kada je reč o Draži Mihailoviću i njegovom pokretu, nesumnjivo je dokazano da je u razičitim fazama tokom rata sprovodio zločinačke ciljeve i politiku sa elementima genocida, dok je istovremeno dobro dokumentovana i saradnja četničkih komandata sa nacističkim i okupacionim snagama”, objašnjava istoričarka dr Sanja Radović.

Prisutan je i članak pod nazivom Samomrzeći Srbin, koji se opisuje kao “pežorativan termin koji se koristi za pripadnika srpskog naroda koji zastupa stavove agresora”. Pomenuti birokrata Sadko je proširio ovu definiciju dodajući i “drugih interesnih grupa”. Za Rat u Bosni i Hercegovini je bilo navedeno da je uzrok “nasilan pokušaj pro-muslimanske vlade iz Sarajeva da uspostavi Republiku Bosnu i Hercegovinu”. Kada je određeni urednik pokušao da to promeni, Sadko je poništavao te izmene.

“Uzroci rata u BiH bili su složeni, a jedan od najvažnijih neposrednih uzroka bila je nemogućnost tri konstitutivna naroda da se slože oko budućnosti BiH,” objašnjava dr Sanja Radović. U međuvremenu je došlo do izmene ove tvrdnje u pomenutom članku.

Birokrata Sadko je takođe poništavao izmene urednika koji su pokušali da promene da su istraživanja Matice crnogorske smatrana “pseudoistraživanjem”.

Peti zapaženi administrator tokom pisanja ovog teksta koristi ime naloga CarRadovan koji Kulina bana naziva etničkim Srbinom koji se koristio srpskim jezikom.

Iako crnogorska Vikipedija ne postoji, tokom godina se ovo pitanje potezalo makar tri puta tokom 2006, 2007. i 2010. godine. Međutim, sva tri puta predlozi su odbijeni.

“Vikipedije ne bi trebalo da se dele po političkoj liniji, i mi ohrabrujemo crnogorske urednike da sarađuju sa srpskim urednicima na jednoj viki ili, u najmanju ruku, da pored srpskih stranica imaju i crnogorske stranice. Ako političke podele ovo otežavaju, imajte na umu da je cilj Fondacije Vikimedija da svakoj osobi pruži slobodan, nepristrasan pristup zbiru celokupnog ljudskog znanja, a ne informacijama iz pojedinačnih političkih zajednica”, bio je odgovor sva tri puta Komisije za jezike Zadužbine Vikimedija.

NEOBIČAN SLUČAJ HRVATSKE VIKIPEDIJE

Hrvatska Vikipedija je više od decenije bila izložena istorijskom revizioniznu vezanom za ustaštvo i ulogu Hrvatske u Drugom svetskom ratu. Zbog toga je Zadužbina Vikimedija unajmila spoljnog eksperta da sačini izveštaj 2021. godine o dezinformacijama koje su širili problematični administratori.

Usledio je njihov globalni ban sa Vikipedije i oduzimanje administratorskih ovlašćenja marta 2021. godine.

“Grupa je koristila svoje pozicije moći na Vikipediji da privuče nove saradnike istomišljenike, ućutka i zabrani neistomišljenike, manipuliše izborima u zajednici i podriva izvorne mehanizme rešavanja sukoba Vikipedije i šireg pokreta”, navodi se u pomenutom izveštaju.

Dodaje se i da je grupa koristila taktike dezinformisanja, diskreditaciju drugih urednika i urednica, kao i otvoreno maltretiranje. Iako je ideološki orijentisan sadržaj na Vikipediji stvaran od 2007. godine, situacija je dodatno bila pogoršana između 2013. i 2019. Smisao dezinformacija, piše u pomenutom dokumentu, jeste da izazove snažnu emociju kod čitaoca – bes, očaj ili bespomoćnost, kao i osećaj pripadnosti određenoj grupi.

U slučaju hrvatske Vikipedije, u izveštaju se navodi da su članci zahvaćeni “istorijskim revizionizmom i manipulacijom činjenicama” uticali na onlajn, ali i na javnu sferu. Tako je hrvatski ministar nauke i obrazovanja 2013. godine upozorio srednjoškolce i studente na upotrebu Vikipedije.

“Pokazalo se da u nedostatku blagovremene pažnje i akcije zajednice, konsolidovana grupa administratora koji zauzimaju ključne pozicije u jednom jezičkom projektu, može biti u stanju da kreira, oblikuje, profiliše i modifikuje velike količine sadržaja u suprotnosti sa pet stubova”, piše ekspert.

U istom izveštaju spominje se i pristrasnost prilikom uređivanja članka o Ratku Mladiću na srpskoj Vikipediji.

VIKIPEDIJSKI JUGOFUTURIZAM

Vikimedija Srbije je peti ogranak Vikimedijine zajednice u svetu i kao udruženje građana nema direktan uticaj na funkcionisanje Vikipedije, niti na organizacionu strukturu na njoj.

“Iako joj je polje delovanja Vikipedija na srpskom jeziku, Vikimedija Srbije nije odgovorna za sadržaj i dešavanja na Vikipediji. Svaka jezička varijanta Vikipedije ima svoja pravila funkcionisanja i politike kojih su urednici dužni da se pridržavaju”, kaže Miroslav Loci, predsednik ove organizacije.

On dodaje i da posedovanje administratorskih prava ne daje bilo kom korisniku imunitet na Vikipediji.

Dakle, Zadužbina Vikimedija sa sedištem u San Francisku imala bi ovlašćenja da reaguje na zloupotrebu funkcije admina. Prilikom obraćanja njihovom timu za medije, “Vreme” nije dobilo odgovore na postavljenja pitanja.

Uz osvrt na pomenuti slučaj hrvatske Vikipedije, Miroslav ističe da je taj problem “jedinstven u Vikimedijinom pokretu”, kao i da je uspešno suzbijen.

“U skladu sa tim, a u okviru Strategije pokreta, Zadužbina Vikimedija je posvetila značajan segment svog delovanja na sprečavanje svih vidova širenja dezinformacija i propagande”, odgovara Loci za “Vreme”.

Autor izveštaja koji se tiče hrvatske Vikipedije kao jedno od potencijalnih rešenja naveo je ujedinjenje postojećih Vikipedija koje dele isti policentrični jezik, prateći primere ostalih jezički ujedinjenih projekata na Vikipediji: engleskog, kineskog, nemačkog, korejskog i drugih. Dakle, predlog je da postoji samo srpsko-hrvatski projekat Vikipedije. Jedan od osnivača Vikipedije Džimi Vejls je za hrvatski “Jutarnji list” 2013. godine izneo isto mišljenje.

“Evidentno je da navedeno nije moguće postići jer su zajednice urednika nastajale nezavisno jedna od druge, svaka sa svojim specifičnim pravilima, te bi spajanje u jedan projekat izazvalo uređivački rat izmena koji bi doveo do toga da projekat postane neodrživ. Urednici su slobodni da uređuju više jezičkih projekata, u skladu sa stepenom poznavanja ciljanog jezika”, tvrdi Miroslav.

Dr Stefan Janjić ističe da na srpskoj, bosanskoj i hrvatskoj Vikipediji možemo uočiti napredak “i postepeno oslobađanje od neutemeljenih tvrdnji i stila koji ne priliči enciklopedijskom diskursu”. Dodaje da iako potpuni konsenzus među trima Vikipedijama nije moguće postići, treba raditi na toj ideji.

“Verujem da bi administratori triju Vikipedija mogli da organizuju povremene zajedničke sastanke, da je moguće posvetiti više pažnje upoređivanju podataka, strožoj selekciji referenci, eliminisanju kontrafaktualnog pristupa (‘šta bi bilo kad bi bilo’) i kreiranju novih članaka za teme koje još nisu pokrivene”, završava Janjić za “Vreme”.

TARGETIRANJE BIVŠE ZAPOSLENE U VIKIMEDIJi SRBIJE

Već pomenuti Sadko je u aprilu na srpskom projektu Vikipedije iskazao nezadovoljstvo sadašnjim radom bivše zaposlene Vikimedije Srbije. Ona trenutno radi u organizaciji koja se bavi ljudskim pravima, čije su delovanje i ciljevi “dobro poznati svakom informisanijem čovjeku i nijesu dostojni detaljnije analize”, piše Sadko. Ipak, on te vrednosti ne deli (a ni Ranko Nikolić i MareBg koji su ga podržali). Za njeno zaposlenje u Vikimediji Srbije kaže da je “kadrovska omaška” i “ozbiljna kadrovska mrlja” ovog udruženja. Organizacija u kojoj ona sada radi podržala je Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, što je izazvalo nezadovoljstvo pomenutog administratora i birokrate.

“Pomenuta aktivnost, politički akt, upakovan u mnogo lijepih riječi i pozivanja na dobrotu i pomirenje, nije ništa drugo do posve perfidni šovinizam, targetiranje i širenje netrpeljivosti prema pripadnicima jednog naroda ili trenutno entiteta, kao i priprema terena za dalji niz akata u isključivo zapadnocentričnom i komšijskom interesu”, objašnjava dalje Sadko.

Dodao je i da ona nije pokazala neke radne rezultate. Njegov apel je imao za cilj da se nešto slično ne ponovi, jer nije “ni ljudski, ni građanski a ni srpski ćutati”.

Ubrzo se ovoj vikipedijskoj diskusiji obratio Miroslav Loci, uz osudu napada usmerenog na njihovu bivšu zaposlenu.

“Iako je ovo usmereno na pojedinca, takođe je blaćenje ugleda Vikimedije Srbije. Jasnog smo stava da ne ulazimo u politička opredeljenja pojedinca, ali pravimo distinkciju između iznošenja stavova i javnog etiketiranja i targetiranja osoba i organizacije”, napisao je Loci u nastavku. Ovaj napad je Vikimedija Srbije prijavila timu za bezbednost Zadužbine Vikimedija, tj. “nekom organu iz inostranstva”, kako Sadko kaže.

Ovaj postupak zaposlene Sadko je video kao širenje verske i nacionalne mržnje koji je “evidentan i nesumnjiv”, potpisujući se na kraju kao “slobodnomisleći Srbin”.

Preuzeto sa Vreme