Srbija se nalazi na pogrešnoj strani istorije. Apolitičnost studentskih protesta doprinosi tome. Ono što je doprinelo uspehu studentskih protesta, sklanjanje fokusa sa državnog rukovodstva oličenog u jednom čoveku, sada dovodi do toga da su se ti protesti pretvorili u benignu masu koja ne pritiska ni jedan vitalni organ. Dok sa svih strana sveta stižu pohvale kako ovi protesti mogu da budu uzor za borbu protiv autoritarnih režima, studenti i dalje insistiraju na tome da njima nije cilj promena režima već promena sistema. To je mogla biti odskočna daska, ali nakon tri meseca se mora jasno reći da jedno bez drugoga ne može. I mora se jasno reći da se želi promena trenutnog režima. Između ostalog i zbog toga što nas je taj režim svrstao na pogrešnu stranu istorije.
Na naslovnoj strani Politike slavodobitno se navodi da je Zelenski, predsednik zemlje koju je Rusija napala, oteran iz Bele kuće. Svako ko je imao tu nesreću da pogleda snimak sastanka Trampa i Zelenskog mogao je da vidi bogatog, zlog i bahatog Trampa kako zahteva zahvalnost, upada u reč Zelenskom i ponaša se kao nasilnik iz školskog dvorišta koji brani drugog nasilnika iz školskog dvorišta. U isto vreme navijači Zvezde dočekuju litvanski klub Žalgiris uz ruske pesme i rusku zastavu. Litvanija je poznata po jakom stavu prema Putinu i Rusiji, zbog opravdanog straha da će se ruske teritorijalne pretenzije okrenuti i ka njima. A studenti iz Srbije, koji se bore za promenu sistema, povremeno šetaju ispod istih zastava ispod kojih ruske trupe koračaju po okupiranoj Ukrajini. Naravno da nije moguće kontrolisati sve aspekte izuzetno heterogenih protesta, ali je konsenzus da se vodi borba za bolje društvo. Za društvo u kome se poštuju zakoni i pre svega ljudski život, u kome institucije rade svoj posao. Očekivano bi bilo da bi bolje društvo nedvosmisleno stalo na stranu napadnute države i ogradilo se od agresora.
Koliko god da je teško iskontrolisati sve aspekte heterogenih skupova, jednostavnom instrukcijom da se na proteste ne donose zastave i obeležja političkih stranaka postignuto je da se to i ne dešava. Sigurno je da među studentima i ljudima koji ih podržavaju ima i aktivista i aktivistkinja političkih stranaka. Međutim, poštuju odluku da se protesti ne politizuju na taj način. Na isti način je mogla da bude izdata i jednostavna instrukcija da se ne donose zastave koje nosi ruska vojska u Ukrajini. U Ukrajini je ruska vojska agresorska vojska, a bolje društvo za koje se borimo ne bi trebalo da podržava agresore. Vreme je da studentski protesti pored lokalnog delovanja krenu da misle globalno i da jasno stave do znanja za kakvu budućnost se bore. Nije neophodno odabrati političku opciju, ali je neophodno odabrati politiku. Sloboda, država, pravda i sve navedeno u Studentskom ediktu prezentovanom u Nišu 1.3. ne izgledaju isto za sve.
Neverovatan je osećaj stajati u masi ljudi koja dočekuje studente koji su danima pešačili kako bi stigli do vašeg grada. Koji su prolazili kroz mesta koja su u javnosti samo neki od toponima koje nabraja predsednik skoro svih građanki i građana. Koji su u tim mestima razgovarali sa ljudima i delili sa njima trpezu. Neverovatan osećaj povezanosti, bliskosti i ponosa što ste i vi deo toga. Onda se okrenete oko sebe i shvatite da stojite ispod zastave „Nema predaje“. Koji se tačno sistem menja?
Ne očekujem od studenata da promene spoljnopolitički pravac Srbije, niti bi bilo ko od nas to trebalo da očekuje. Ali očekujem da zauzmu jasan stav i da jasno definišu bolje društvo za koje se zalažu. Očekujem da jasno stanu na pravu stranu istorije protiv agresora, protiv bogatih, bahatih i zlih. Gde god se nalazili. Apolitičnost i ograđivanje od političkih stranaka dovelo ih je i do toga da uskrate podršku čoveku koji je ostao bez posla jer je pružio podršku njima. Dovelo ih je do toga da se sklanjaju sa prave strane.
U Nišu smo juna prošle godine svedočili velikom uspehu apolitične politike. Od svih opozicionih opcija, najviše glasova je osvojila grupa građana predvođena dr Milićem. Jedna od glavnih poruka njegove predizborne kampanje bila je slična trenutnoj studentskoj poruci – ne bavimo se vladajućom strankom, gledamo svoja posla i gradimo grad kakav želimo. U noći izbora delovalo je kao da je opozicija pobedila. Međutim, vođen apolitičnošću, pristojnošću i zaštitom niških glava, dr Milić je pozvao građane i građanke Niša da ostanu u svojim domovima. Da ne izlaze na ulicu kako bi odbranili svoju izbornu volju. Te noći, politička opozicija, poražena i od strane vlasti i od strane apolitične opcije, odlučila je da prati preporuke dr Milića kako ne bi na sebe navukla bes velikog broja građana i građanki koji su glasali za njega. Tu istu noć vlast je iskoristila kako bi ukrala izbore. Borba kroz institucije je bila očekivano jalova.
Uz veliku društvenu moć dolazi i velika društvena odgovornost. Ne treba nametati studentima odgovornost, osim one koju su sami svojevoljno preuzeli. Nije previše očekivati od njih da jasno kažu da li se bore za slobodu, pravdu i državu kako je vide Tramp, Putin, Orban ili Vučić, ili se bore za bolje društvo u kome nema mesta tiranima.
Peščanik.net, 03.03.2025.