Kako slušam i čitam svedočenja žrtava policijske torture, onih koji su protivno svim zakonima bili zatočeni u garaži zgrade Vlade Republike Srbije, tako mi se vratilo sećanje na svedočenja preživelih koja sam tokom šest meseci slušala u sudnici Haškog tribunala. Kao advokatska pripravnica u timu odbrane u slučaju Bosanski Šamac, zadužena da, između ostalog, prati da li prevodioci dobro prevode navode svedoka koji se unose u transkript, tek tada sam postala svesna razmera ubijanja, zlostavljanja i mučenja ljudi koja su se dešavala tokom oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije 90-tih godina prošlog veka.
Među optuženima je bio i predsednik opštine Bosanski Šamac, koji je kao najviši civilni funkcioner i nadređeni, bio upoznat ili je morao da zna za mučenja, zlostavljanja, seksualno nasilje i ubijanje muškaraca koji su pripadnici druge vere i nacionalnosti u prostorijama policije, kao i na drugim mestima u kojima su se nalazili logori. Niko od njih nije bio optužen za silovanja žena, iako su neki svedoci govorili i o tome.
Svedok tužilaštva u ovom postupku je bio jedan od optuženih – načelnik policije Bosanskog Šamca, pod nadimkom Monstrum, koji je pre imenovanja bio direktor fabrike. Kako je bio uhapšen među prvima, Monstrum se nagodio sa Haškim tužilaštvom da svedoči u ovom i drugim postupcima, i da mu zauzvrat bude izrečena blaža kazna zatvora.
Svi svedoci, i optužbe i odbrane, opisivali su Monstruma kao nekoga ko je bio strah i trepet, i koga su se svi u Bosanskom Šamcu plašili, pa čak i oni koji su mu bili politički nadređeni. Nakon što je u policijskoj stanici prebio čoveka do smrti, Monstrum je postao nezvanični vladar u gradu. Nezaustavljiv u svojim zlodelima i protežiranju onih koji su ga pratili u tome.
Studenti koje je komandant JZO Marko Kričak šamarao i tukao, kao i studentkinja kojoj je pretio da će je golu silovati pred svima i govorio da treba da ga moli da prestane da je tuče, izjavili su da su stekli utisak da se komandanta JZO plaše svi policijski službenici koji su tu bili prisutni.
Sve što više slušam i čitam o tome na koji način Marko Kričak postupa ovih dana, sve me više podseća na Monstruma o čijim zlodelima sam slušala pre 25 godina. Samo su ovoga puta neprijatelji države mladi, oni koji su budućnost ove zemlje. Oni mladi koje vlast, režimski mediji i članovi drugih vladajućih stranaka nazivaju „ustašama“, kako bi ih dehumanizovali i obezvredili njihove živote.
Samo je pitanje dana kada će Marko Kričak i ostali pripadnici JZO, Dragoslav Repac i pripadnici Policijske brigade, kao i rukovodioci i pripadnici Žandarmerije, svi koji sa sumnjivim biografijama nikada ne bi bili zaposleni kao policijski službenici, a kamoli rukovodili njima, preći granicu sa otmica studenata i studentkinja, neovlašćenog prisluškivanja i praćenja, privremenih logora u garaži Vlade ili fiskulturnoj sali, pretnji silovanjima i ubistvima, prebijanjima… ili su je možda već i prešli.
Naivno sam verovala da sve što nam se dešava poslednjih godina nije gore od onoga što smo već preživeli (rat, sankcije, bombardovanje), sve dok me jula ove godine poseta muzeju BunkArt2, koji se nalazi u centru Tirane, nije otreznila. Izašla sam sa osećajem udara realnosti o tome da mi preživljavamo sve iste metode manipulacije informacijama, fotografijama, prisluškivanja i praćenja, samo sada mnogo sofisticiranije nego u ono vreme. Opet nisam verovala da je ova vlast spremna da učini i naredni korak, da putem svoje partijski privatizovane policije, zlostavlja i muči sopstveni narod na isti način na koji se to činilo tokom istorije, ali i aktuelno, u državama na čije diktatorske režime se ugleda.
U svetlu podnetih pritužbi Unutrašnjoj kontroli policije i krivičnih prijava protiv Marka Krička i pripadnika JZO, nadam se da ćemo doživeti da vidimo njegovo udaljavanje sa radnog mesta zbog zločina koje čini. Takođe se nadam da će neko buduće samostalno tužilaštvo krivično goniti učinioce svih ovih zlodela protiv čovečnosti prema sopstvenom narodu, ne samo konkretne izvršioce, već i njihove nalogodavce, one koji imaju političku i komandnu odgovornost.
Iskustvo mi govori da ako do toga dođe, Marko Kričak će biti prvi koji će tužilaštvu ponuditi nagodbu, da svedoči protiv svih koji su mu bili nadređeni u zamenu za blaže kažnjavanje. To će biti đavolji izbor za buduće samostalno tužilaštvo i nezavisno sudstvo, ako uspeju da se oporave nakon ovog potpunog urušavanja i zloupotrebe kojima svedočimo.
Ako išta možemo da naučimo iz slučaja Bosanski Šamac, to je da je predsedniku opštine bila izrečena kazna zatvora u trajanju od 20 godina, dok je Monstrum bio osuđen na 10 godina. Malo nakon prevremenog puštanja iz zatvora i povratka u Šamac, izvršio je samoubistvo.
Autorka je advokatica i članica Autonomnog ženskog centra