Moleban i Evroprajd

Kampanja ekstremne desnice, podržana od SPC-a, protiv pežorativno tumačene „rodne ideologije“ napad je na ravnopravnost žena i na jednaka ljudska prava pripadnika LGBTQI+ populacije.

18. septembar 2022, 9:40

Kampanja stranaka i pojedinaca iz ekstremne desnice, podržana od Srpske pravoslavne crkve (SPC) i njenih velikodostojnika1 protiv pežorativno tumačene „rodne ideologije“ predstavlja napad na ravnopravnost žena i na jednaka ljudska prava pripadnika LGBTQI+ populacije.

Moleban za „svetinju braka i porodice“ je služio poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije na pravoslavnoj litiji protiv Evroprajda.

„Svetinja braka“, u skladu sa dokumentom „Bračna pravila Srpske pravoslavne crkve“ (deo koji se odnosi na „Prava i dužnosti bračnih lica“)2 vezana je za stavove da je „muž glava porodice i ima pravo i dužnost da upravlja bračnom zajednicom, da se stara o izdržavanju porodice“, a da je „žena dužna zajednički živeti onde gde on to izabere, ukoliko to ne bi bilo protivno zakonu i moralnim obzirima, dužna je pomagati muža u vođenju kuće i domaćih poslova i, naročito, posvetiti se rađanju, negovanju i vaspitanju dece“. Sve u navedenim ličnim pravima i uzajamnim dužnostima bračnih drugova je sa stanovišta realnosti postignuća rodne ravnopravnosti istorijski prevaziđeno, i neprihvatljivo sa stanovišta ljudskih prava, demokratskih principa i vrednosti.

„Svetinja braka“ ili „svetost braka“ se odnosi na patrijarhalni model braka koji podrazumeva podređivanje i poslušnost žena. Kažnjavanje od strane „glave porodice“ je implicitno ili eksplicitno prihvatljivo, ako poslušnost i podređivanje zakažu. Otuda neretko dobijamo nasilje u porodici, koje se po zvaničnim statistikama ispoljava srazmerno najviše prema ženama. Osudu ubijanja žena ili seksualnog zlostavljanja žena i dece, međutim, ne čujemo od SPC-a i ekstremne desnice, a i pedofilija unutar krugova SPC-a ostaje prećutana, zataškavana, nesankcionisana.

„Svetinja braka“ se postulira, uprkos činjenici da je tradicionalni brak kao hijerarhijska institucija civilizacijski prevaziđen i u vrednosnom i u faktičkom smislu. Masovni su razvodi brakova, jer se na polju braka sukobljavaju tradicionalni i demokratski elementi, te i muškarci i žene (dakle, i oni koji se uklapaju u model u kome se „rodni i polni identitet poklapaju“ i među kojima su mnogi zasigurno vernici) masovno napuštaju bračne zajednice i ulaze ili u nove brakove ili u alternativne partnerske zajednice. Nasuprot pomenutim idejama o smislu i značenju „svetinje braka“, monogamni brak zasnovan na rodnoj ravnopravnosti i sva partnerstva zasnovana na ravnopravnosti bilo heteroseksualnih ili homoseksualnih individua, predstavljaju legitimne istorijske alternative patrijarhalnom modelu monogamnog braka.

U vezi sa „svetinjom porodice“ ili „svetošću porodice“, treba reći da je porodica – za razliku od patrijarhalnog braka, koji se može posmatrati kao prolazna istorijska kategorija – bila, jeste i biće ćelijski društveni odnos. Ali, u pomenutom molebanu i u desničarskim tumačenjima porodica se izjednačava sa tradicionalnom porodicom, koja se neretko tumači kao navodni temelj nacije i ključ opstanka Srbije. A tradicionalna porodica nije znak jednakosti sa porodicom. Tradicionalna porodica je sadržala elemente brige, solidarnosti, ljubavi, ali i elemente hijerarhije, podređivanja, poslušnosti, legitimacije za nasilje prema podređenima ako nisu poslušni. A moderna demokratska porodica bi trebalo da sačuva elemente brige, solidarnosti, ljubavi i da ih razvija u kontekstu rodne ravnopravnosti muškaraca i žena, kao i ravnopravnosti partnera u zajednicama homoseksualne orijentacije. „Svetinja“ i u duhovnom i svetovnom smislu bi morala da bude demokratska porodica, u kojoj su briga, solidarnost, ljubav negovani u odnosima ravnopravnosti, uzajamnog poštovanja ličnosti i zabrane svake vrste nasilja i zlostavljanja unutar porodice. Demokratskoj porodici je primerena pravična podela domaćih poslova i brige o deci i starima u privatnoj sferi, kombinovano sa jednakim šansama za sve subjekte partnerskih odnosa da karijerno i u svakom smislu napreduju u javnoj sferi.

Mnoge današnje porodice (ne samo brakovi) ukrštaju u sebi elemente tradicionalnih i demokratskih elemenata, i to unosi nemire, sukobe, što dodatno dovodi i do femicida i rodno zasnovanih drugih vidova nasilja. Ideal za koji se vredi boriti jeste – što demokratskija porodica, a ne vraćanje tradicionalnoj porodici. Vraćanje u prošlost – kako bi to protivnici „rodne ideologije“ želeli – nije moguće, a budućnost bi svima bila bolja i srećnija i sa manje nasilja u porodici i femicida, ako bi se afirmisala „svetost“ demokratskih porodica i „svetost“ demokratskih partnerskih i bračnih odnosa.

„Nevidljive sile“ nameću „bogoprotivne i protivprirodne zajednice kao zamenu za brak i porodicu“, kaže patrijarh. Da li su „nevidljive sile“ zapravo Zapad, kome ne treba da pripadamo, ili feministkinje i feministi, ili LGBTQI+ osobe, ili svi oni zajedno? Zašto su istopolne zajednice bogoprotivne? A šta ako i u SPC-u i među pripadnicima i simpatizerima ekstremne desnice ima homoseksualnih jedinki koje bi možda želele da žive otvoreno u istopolnim zajednicama, a realno je pretpostaviti da ih ima, šta bi u tom slučaju bilo rešenje i pravi odgovor. Pravi odgovor bi, recimo, mogao biti – da treba izvući lekciju i za veru i za nauku, da je homoseksualnost prisutna, jer pripadnika LGBTQI+ ima i danas kao i ranije u svakoj populaciji i legitimno je u demokratskom društvu da ispolje svoj identitet i da on bude tolerisan i da bude socijalno, kulturološki, politički i pravno prihvaćen. Zašto su „protivprirodne“ – da li je stav da su „protivprirodne“ zasnovan na veri ili razumu ili ekstremno konzervativnoj ideologiji?

„Nevidljive sile“ nameću istopolne brakove i zajednice kao zamenu za brak i porodicu – veoma je manipulativna teza, jer nikakve nevidljive sile to ne nameću nego ljudi iz LGBTQI+ imaju potrebu da žive u zajednicama koje im odgovaraju, da sami o tome slobodno odlučuju kao i sav drugi „normalan svet“, da mogu javno i slobodno da iskažu svoj identitet, potrebe, interese, svoju različitost u kontekstu jednakih prava za sve građane. I nemaju nameru da ugrožavaju brakove i porodice svih ostalih, nikoga ne ugrožavaju. A „zamena za brak i porodicu“ – odnosi se na tradicionalni brak i porodicu, koje bi navodno trebalo odbraniti od ovakvih napada i ugrožavanja. Nasuprot tome, vredno je ponoviti – procesi uspostavljanja rodne ravnopravnosti zahtevaju napuštanje modela hijerarhije i podređivanja patrijarhalnog braka i porodice, i s tim u vezi – demokratski procesi zahtevaju porodicu rodne ravnopravnosti i fer raspodele obaveza u domaćinstvu i prema deci, sa jednakim šansama partnera za razvoj karijera i interesovanja u javnim poslovima, uz poštovanje ličnosti dece, uz sprečavanje i zabranu nasilja u porodici, posebno prema ženama i deci.

Na molebanu je, takođe, rečeno: „Zlo se ne leči i ne pobeđuje nasiljem, nego se na taj način samo umnožava“. „Zlo“ – reč bremenita mržnjom i netolerancijom. Čak i kada kažu da to zlo ne treba „nasiljem i žigosanjem“ tretirati/lečiti (je li to bolest koja je zla?), a zakazuju se višestruke litije i molebani za osudu Evroprajda i šetnje u sklopu manifestacije, i za osudu LGBTQI+ „ideologije“, nedvosmisleno se nameće mobilizatorska poruka da ih treba sprečiti, osuditi, demonizovati, zapravo – ima da budu nevidljivi u javnoj sferi, da nam ne bodu oči, da nam ne remete normalno/uzorno „prirodno“ i, da parafraziramo, „bogougodno“ bitisanje.

Ekstremna desnica, predvođena u političkom miljeu strankom Dveri, promoviše porodične šetnje za očuvanje patrijarhalne porodice i kod kuće i u okviru evropskog ekstremno desničarskog pokreta za očuvanje porodičnih vrednosti patrijarhalnog tipa. Politički program Dveri sa početaka 2000-ih je otvoreno zastupao očuvanje patrijarhalnog vaspitanja i fizičkog kažnjavanja dece, ukidanja prava na abortus, svođenje žene na majku i domaćicu. U programu je pisalo da „ženi ne treba više prava nego majčinskih privilegija“.3 Današnji politički program je u delu posvećenom porodičnoj politici „umiveniji“, ali zasnovan na istim pretpostavkama i ciljevima. A delovanje Dveri na čelu sa liderom stranke predvodi energično protivljenje pravu na šetnju u okviru Evroprajda, i Boško Obradović preti učešćem 100.000 građana na litiji kao paralelnom kontra-događaju.

Na delu je shvatanje Drugoga i drugačijeg kao neprijatelja, koga treba eliminisati; ovde su to žene i gej osobe, ali ekstremnoj desnici su u tom paketu smešteni i migranti i „volitelji Zapada“ i „mrzitelji Rusa“. A kako te druge i drugačije eliminisati? Valjda pre svega u javnom diskursu i vezano za javno bitisanje, ali ko zna?

Ako bi trebalo preispitati udžbenike,4 onda bi trebalo videti i šta se predaje na veronauci, kojim sistemima vrednosti i kakvom tipu rodnih odnosa između muškaraca i žena se uče deca. A trebalo bi ispitati i šta piše u drugim udžbenicima i nastavnim materijalima po pitanju rodnih odnosa, položaja žena, afirmacije tradicionalne porodice i braka ili, pak, demokratske porodice i rodne ravnopravnosti. U lektiri za drugi razred osnovne škole,5 na primer, nalaze se pesme u kojima se na notoran način promoviše tradicionalna uloga žene i, zapravo, se vređaju sve savremene majke i očevi. Ako se u jednoj od pesama pesnika Dragomira Đorđevića,6 nazvanoj „Sve su majke“,7 kaže u prvoj strofi: „Sve su majke natmurene, ne baš uvek ali često, Svaka majka zna gde su joj Pegla, Metla, Igla, Testo“,8 to implicira ne prikriveni nego direktni inženjering za formiranje patrijarhalnih sistema vrednosti učenika i učenica, nezavisno od toga da li će te devojčice i dečaci u budućnosti ostati ili, pak, neće u preklapajućem statusu pola i roda. Zahtevajmo, dakle, da se preispitaju svi udžbenici i da se proveri da li su protivni promociji najviših civilizacijskih vrednosti rodne ravnopravnosti i afirmaciji jednakih ljudskih prava i, utoliko, i promociji prava manjinskih, ranjivih grupa, uključujući i LGBTQI+. Ukoliko se „rodna ideologija“ tumači kao okvir odbrane ljudskih prava svih građana, uključujući i prava žena i seksualnih manjina, ne samo da je legitimna već mora da je bude mnogi više u udžbenicima i nastavnim materijalima.

Žene su se kroz istoriju do danas izborile za princip rodne ravnopravnosti, savremene ustavne demokratije afirmišu rodnu ravnopravnost i prava manjina; u realnom i privatnom i javnom životu još je dug put do ostvarenja istinske ravnopravnosti po osnovi pola i roda. Ravnopravnost žena i borba za prava homoseksualaca i trans-rodnih individua ne ugrožava porodicu i svetost demokratske porodice. Borba za ženska prava i za prava svih diskriminisanih, ranjivih manjinskih grupa je pitanje odbrane ideje univerzalne jednakosti, odbrane ljudskih prava, koja ne mogu da se uvažavaju selektivno i/ili deklarativno. Odbranom prava građana LGBTQI+ orijentacije, branimo generalno ljudska prava i slobode.

Autorka je profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Peščanik.net, 17.09.2022.

________________

  1. Moleban za „svetinju braka i porodice“, koji je služio poglavar Srpske pravoslavne crkve Porfirije na pravoslavnoj litiji protiv Evroprajda.
  2. „Bračna pravila Srpske pravoslavne crkve“, II dopunjeno i ispravljeno izdanje Svetog arhijerejskog sinoda, Beograd 1994 (69-73).
  3. http://www.dverisrpske.com/sr-cs/nasa-politika/izborni program/mere-porodicne-politike.php Pomenuti link nije više dostupan.
  4. U pomenutom molebanu je zahtevano od nadležnih prosvetnih organa da se iz svih udžbenika za predškolsko vaspitanje, osnovno i srednje obrazovanje izbace sadržaji koji propagiraju „rodnu ideologiju“. Povod je bio udžbenik za 8. razred iz biologije, i svako može da se osvedoči da ono što se u molebanu dovodi u ozbiljno pitanje kao izraz promovisanja „LGBT ideologije“, u suštini predstavlja afirmaciju naučno utemeljenih stavova o slučajevima nepoklapanja pola i roda kod manjine pojedinaca, i vrednosnih stavova rodne ravnopravnosti i prava manjinskih grupa kao što je LGBTQI+. Mladi se ne podstiču na homoseksualnost, već im se poručuje da nema krivice i osude u slučajevima homoseksualnosti, bilo da se to dešava njima samima ili drugima, da tolerancija i solidarnost za drugo i drugačije treba da se razvijaju (Biologija 8, IK Klet, autori dr Goran Korićanac, Institut Vinča; dr Ana Đorđević, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković, mr Vesna Albijanić, osnovna škola „Josif Pančić“). Nacionalni prosvetni savet je na vanrednoj sednici 16. septembra potvrdio da je program udžbenika zasnovan na naučnim činjenicama, a ne na ideologiji, a taj stav su zauzeli, na sastanku koji je prethodio, članovi ekspertske grupe Srpskog biološkog društva, svih biološki katedri sa univerziteta u Srbiji, kao i Instituta za biološka istraživanja.
  5. Lektira za 2. razred osnovne škole u knjizi Za zlato rđa ne prianja, Vulkan Znanje, 2019.
  6. Deo Izabrane pesme (108-123).
  7. Ibid 112.
  8. Moglo bi se reći da u svim pesmama, pa i u ovoj, pesnik nastoji da bude duhovit primereno dečijem uzrastu. Međutim, u toj duhovitosti nema ni naznaka kritičke distance spram navedenih stavova.