U sastavu koji je postao neka vrsta kolekcionarske retkosti, N, G. i ja smo na vreme stigli u jedan od dva beogradska tržna centra koji u sebi imaju i bioskop i na žalost propustili druženje sa M. J, ali zato natenane kupili sve potrepštine neophodne za praćenje filma koji traje duže od dva sata. Što je već bila prva indikacija da ovo neće biti obična komedija, već nešto mnogo ličnije, možda i ambicioznije za čoveka koji, da se ne lažemo, i bez ovakvih kvalifikacija pravi vrlo lične i ambiciozne filmove.
Ako u ovom trenutku i dalje nemate pojma o čemu pričam i ako se pitate ko je uopšte taj Džad Apatou, valjda će vam pomoći nabrajanje nekih genijalnih komedija koje je ovaj tip, režirajući ili pišući i producirajući, dakle na ovaj ili onaj način, isporučio u poslednjih nekoliko godina. Od televizijske serije ”Freaks & Geeks” pa do ove najnovije komedije, Apatou je, uglavnom u saradnji sa svojim prijateljima (Set Rogen, Džona Hil, Lesli Man, Džejms Franko, Adam Sendler…), stvorio naslove kakvi su ”Zaglavilo se”, ”Pineapple Express”, ”40 Year Old Virgin”, ”Bridesmaids” i mnoge druge. Ukratko, genijalan tip.
U ovom najnovijem poduhvatu, Apatou 5 godina nakon neočekivane avanture koja se dogodi u ’’Zaglavilo se’’, kada jedan probisvet i jedna ’fina’ cura potpuno nepipremljeno ulete u donekle iznuđeni brak, ponovo ulazi u dom Pita i Debi i to u trenutku kada sad već 40-godišnji par strasno vodi ljubav u čast jubilarnog rođendana. Pit na kraju spektakularnog seksa priznaje da se pomogao vijagrom, što kod Debi proizvodi izliv besa – ona voli Pita čak i kada njegove performanse nisu na nivou od pre nekoliko godina. Sve što se dešava dalje u filmu, logičan je nastavak ove scene. Mnogo toga više ne funkcioniše u ovom braku, ali oboje su odlučni da na neki način prevaziđu krizu.
Ali ovo, ispostaviće se, i nije ona standardna kriza srednjih godina u kojoj se mnogi brakovi raspadaju – uskoro ćemo shvatiti da ni Pit ni Debi nemaju afere sa strane i da to nije razlog njihove bračne aritmije. Nevolja, ipak, ima. Butik koji Debi vodi ima probleme i sa ekonomijom i sa zaposlenima, ali tek je Pitova diskografska kuća na rubu finansijske propasti. A tu su i roditelji – Pitov otac koji opstaje samo zahvaljujući sinovljevoj pomoći i Debin otac koji živi paralelni život sa drugom porodicom.
Život je, dakle, odjednom postao mnogo manje udoban za naše junake, pa tako i za gledaoce. Apatou je vrlo odlučan u nameri da na publiku prenese upravo taj osećaj bračne teskobe u situacijama kada se stvari ne odvijaju na željeni način. Tako konstantan, rafalni smeh koji dominira u prvih sat vremena, lagano postaje nekako redak i poprilično gorak u trenucima kada počinjemo da raspoznajemo probleme i prepreke koji su pred Debi i Pitom. A onda počinju da se događaju i stvari koje će potpuno promeniti tok ovog braka i filma.
N. i ja smo film pratili baš na ovaj opisani način (G. je u pozadini tiho čuvao sopstvene impresije) – prvu polovinu uz konstantno komentarisanje i smeh, drugu ćutke, možda pomalo i zabrinuto. N. je samo jednog trenutka Apatoua prozvala Vudijem Alenom naše generacije i ja sam, koliko god mi je mrsko bilo samo pominjanje ovog imena, na kraju morao da se složim sa tim da i mene, kao neke druge generacije Vudi Alen, Džad Apatou i zasmejava i opominje i inspiriše svojom brutalnom iskrenošću. (Ipak, morao sam da doprinesem ovoj teoriji pominjanjem imena koje zaista smatram svojim generacijskim rediteljem, Kamerona Kroua, još jednog hroničara godina u kojim smo odrastali i u kojima živimo).
Lesli Man (inače Apatouvljeva žena u pravom životu) i Pol Rad ponavljaju sjajne uloge iz prvog filma, ali epizode ovde blistaju, i Albert Bruks i Džon Litgou kao očevi, ali pre svih ingeniozna Melisa Mekarti koja toliko briljira u epizodi majke jednog od učenika, da joj Apatou gratis daje i ceo odjavni rol filma u kojem se ređaju neuspešni dublovi iz filma. Naravno, oni su itekako uspešni za sam kraj, da se osmeh potpuno vrati u bioskopsku dvoranu.
Ocene vidite i sami, ja sam glumio ozbiljnog kritičara i našao razlog da osakatim najvišu ocenu, N. je bila mnogo iskrenija, dok je G, koji je bio raspoložen da komunicira u kratkim, a-la-tweet mudrostima, jednostavno izrekao da ’’neki filmovi i ne treba da imaju ocenu, ali ako već mora i ja ću 4,5, jebeš mi sve’’.
I stvarno, jebeš mi sve, ako imate propisane godine, trkom svi u bioskop na ’’Ovako je sa 40’’.
Ja: ****1/2
Tekst preuzet sa mondo.rs