Paradoks je da nešto što mi apsolutno
nije bila tema protekle nedelje postane tema ovog teksta, ali za taj apsurd
zaduženi su moji sugrađani, sunarodnici, pa i ostatak ove retardirane
civilizacije, zašto ne biti u potpunosti pravedan.
Vest da je Kraljica Elizabeta Druga u
lošem stanju nisam ni registrovao. Imala je skoro sto godina, preležala je
koronu, Princ Filip, njen muž, koji je imao maltene sto godina, umro je pre
nešto više od godinu dana, bilo bi čudno da nije tu i tamo u lošem stanju, te
da to loše stanje može lako da se pretvori i u nestanje, takozvanu smrt.
Vest da su se članovi kraljevske
porodice okupili negde u Škotskoj gde Kraljica leži u teškom stanju stigla je
do mene posle vesti da je Kraljica umrla.
Kad bih bio zloban poput većine komentatora, napisao bih da sam pomislio
kako se povampirila, pa joj se slošilo, pa članovi kraljevske porodice došli u
Škotsku, pa onda drugi put umrla. Ali, nisam zloban, umrla je samo jedanput – i
to je jedina logična rečenica u čitavoj ovoj aferi.
Ono što je nelogično je kakvo je
ludilo stvorila ta logična (samim tim i dosadna) vest: „Gospođa, duboko zašla u
godine, sa formalnom titulom, bez ikakve realne vlasti, umrla.“ Mogu možda da
razumem polumozgoviće, koji su najpre mislili da je Elizabeta 2.0 reptilijanka
koja je iz pećine upravljala svetom, te njihovu radost kad su čuli da je mrtva,
što bajdvej znači da nije reptilijanka, ali ko će sad o tome da razmišlja,
vreme je za slavlje.
Ubrzo potom je širom planete, to jest
na internetu zavladala frka oko toga kako će se Princ Čarls formalno zvati
(Kralj Čarls Treći, kod britanske kraljevske porodice nema puno iznenađenja,
kad je reč o slovima i brojevima), a kad je ta frka rešena, usledio je cunami
mimova sa njaglupljim štosom ikad: „Zamisli da sa 73 godine dobijaš prvi
posao.“
Alo, i princ je nekakav jebeni posao.
I kakav će to posao Kralj Čarls Treći da obavlja? Da upravlja planetom iz
pećine? Bukvalno je imao više posla kao Princ Čarls, nego što će ga imati kao
Kralj Čarls (Treći). Izađe u pet da popije čaj i da ga slikaju turisti. Lik
bukvalno prstom neće da mrdne na svom novom „radnom mestu“ – već dva snimka sam
video gde mu poturaju papir na potpis (Postao sam kralj. Pozz. Čarli.) a on
prstom daje znak da se neko sranje koje mu smeta hitno skloni sa stola i ruka
sluge ga i sklanja.
Ceo glupi svet je odlepio. Čitava
izdrkana civilizacija je zaboravila osnovnu lekciju iz savremene istorije – u
demokratskim parlamentarnim monarhijama, parlament i vlada upravljaju državom,
a monarh ne. Njemu je čak zabranjeno da se petlja u politiku u dosta slučajeva.
On služi da bude simbol. Kralj Čarls Treći je, kao i njegova majka, simbol
Ujedinjenog Kraljevstva. Ako neko misli da je isti čovek simbol „kraljevstva u
kom sunce nikada ne zalazi“ taj je okasnio nekoliko vekova.
Glup narod, funkcionalno nepismen,
neobrazovan, gladan je smrti poznatih, pa makar to bila i naj(be)smislenija
moguća smrt, kao što je to smrt jedne starice. Mislim, planetarno. Kad,
međutim, pogledate koliko kretena je poslednjih decenija, takođe planetarno,
političku funkciju pomešalo sa funkcijom apsolutističkog monarha, onda ne čudi
kada glupi ljudi mise da kad neki istinski morah umre, to nešto znači.
Kod nas ova neskrivena opsednutost
smrću starice bez ikakve realne moći (ne, nije vas bombardovala Elizabeta
Druga, nego Toni Bler) ima upravo dodatnu dimenziju iz prethodnog pasusa, a to
je opsednutost budućom smrću lažnog srpskog cara AV Prvog, pošto imamo tu
nesreću da je taj monstrum, bez ikakvog otpora, preoteo sve državne funkcije i
iz fotelje predsednika, koji po Ustavu ima tek nešto jaču moć od evropskih
monarha, vlada poput latinoameričkog diktatora.
Eto čoveka koji sa preko pedeset
godina i dalje nema radno mesto, već je, poput nekakvog radikalskog plemića,
nasleđivao političku funkciju za funkcijom, da bi konačno stigao do funkcije
Cara Svetlosti i Svih Srba (kunem vam se, on sebe tako zove u ogledalu) i
šutnuo nas u dupe sedamsto godina unatrag, u doba kada se jedan kurton pitao o
bukvalno svemu.
Smrću lažnog cara, koja je izvesna,
kao i vaša i moja, samo ne znamo kad će, plebs srpski toliko je opsednut da
smrt kraljice koja se nije pitala ni o čemu projektuje na smrt kurtona koji se
pita o svemu, ali samo kad ste u pitanju vi i vaši bedni, njega nedostojni
životi. Kad je o bitnim stvarima reč, međutim, ni Njegova Niskost se, poput
latinoameričkih diktatora, ne pita ni o čemu, zato što nema strane sile koja ga
ne kara, kako putem pisma, tako putem razglednice ili putem svojih lidera,
telefonskim ili razgovorom uživo.
Nemojte stoga padati u frku. Kad god
umro lažni car srpski, oni koji zaista vladaju ovom antizemljom, već imaju
spremnu zamenu, novo rešenje, drugu budalu, plan B, nazovite to što će nam se
kad tad desiti kako želite, ali vrednost njegovog kraja podjednako je mala kao
i vrednost kraja britanske kraljice. U političkom smislu. Taman toliko vredi i
naša neokolonija. Sad razmislite malo, ko su naši pravi vlasnici? Ko su naši
konkvistadori? Kome to lažni car, koji se igra vašim životima, ljubi dupe, da
bi sačuvao svoje doveka nezaposleno dupe? Mala pomoć – britanska kraljevska
porodica nije među njima. Nisu ni reptili.