„Plan A“, odnosno „novo normalno“ u
Srbiji je, utvrdili smo to prošle nedelje, da stabilokrata AV uvede sankcije
Rusima i napravi proevropsku vladu, koja će zauzeti jasan politički kurs ka
zapadu. Za tu priliku mu je obezbeđen i pomoćnik / nadzornik / wingman, Dragan
Đilas (u međuvremenu mi je iz prve potvrđeno da su tri dana pre sastanka njih
dvojica došli u jednu ambasadu po uputstva), a ako sve bude išlo po planu, naći
će se još nekoliko njih iz opozicije, da pomognu stabilokrati da izvede salto
mortale.
U sedmici za nama, avaj, stabilokrata
ne da nije pokazao da će se starati da sprovede „plan A“, već je preko svojih
medija (po „planu A“ već uveliko moraju služiti u potpuno suprotne svrhe,
tviter vapaji Željka Mitrovića to jasno kazuju) kritikovao odluku visokog
predstavnika BiH Kristijana Šmita da suspenduje Zakon o nepokretnoj imovini
koja se koristi u Republici Srpskoj. Vučić se našao sa Šmitom, da sere po
njegovoj odluci (ali i da podrži celovitost BiH bla bla…), a psihopatska
proruska polovina njegove ličnosti našla se sa Miletom Ronhilom, da zajedno
srbuju, rusuju i seru po Šmitu. U istoj sedmici, Ujedinjeno Kraljevstvo uvelo
je sankcije Miloradu Ronhilu i Željki Cvijanović, zbog potkopavanja
legitimiteta i funkcionalnosti BiH, uz podršku (ili, čak, po nalogu) Ruske
Federacije.
„Zapadni saveznici“, dakle, trenutno su
fokusirani na održanje celovite Bosne i Hercegovine, a upornost i drskost
gospodina Ronhila u nastupima prema zapadnim silama, je za čuđenje, ako ne i za
divljenje. Ronhil nastupa kao da su mu svi poslovi čisti i kao da nema nimalo
putera na glavi i čovek ne može da se ne zapita da li je ovaj medved svestan da
ga vrlo verovatno čeka hapšenje ako ovako nastavi. Sledeće logično pitanje je
šta su Rusi obećali Ronhilu ako ne bude slušao i onda njegovo ponašanje poprima
logiku: između zatvora i ruskog čaja, Mile će radije odabrati ovo prvo. Ista
dilema muči i Aleksandra Vučića, čemu je doprineo nadrkani ton „čelične lejdi“
ruske diplomatije Marije Zaharove, koja je u četvrtak izjavila da je Rusija
„primila k znanju“ bedno vađenje Srbije zbog glasanja protiv Rusije u UN.
Mediji uveliko guraju Vučića na zapad,
a kao glavni problem i za njega i za zapad definišu Mileta Ronhila. Vučić je u
ovom trenutku, međutim, vrlo daleko od zapada. U protekloj sedmici uspeo je da
izvređa Mila Đukanovića i Aljbina Kurtija, nazvavši ih hijenama i zunzarama, što
sigurno ne piše u „planu A“. Sebe je umalo
nazvao usamljenim ruskim medvedom, pa se u poslednjem trenutku proglasio za
vuka samotnjaka. Hitra korekcija ponašanja srpskog stabilokrate stigla je iz Berlina
odakle je, istog dana kad nas je drkala i Zaharova, stigao zahtev da Srbija odmah
uvede sankcije Rusiji.
Praktična opomena srpskom predsedniku,
koji očigledno ne bi da pije ruski čaj, stigla je u četvrtak kada je uhapšen
Darko Šarić, zajedno sa brigadom saučesnika, zbog naručivanja ubistava dok se
dosađivao u pritvoru specijalnog suda, a za šta se saznalo probijanjem
kriptovanih poruka aplikacije SKAJ. Istovremeno je u Hrvatskoj uhapšena i grupa
povezana s ovom grupom, a sva ova hapšenja delo su zajedničke akcije
Eurodžasta, Europola i SAJ. Dok Rusi prete čajem (možda i prećutno, dovoljno je
znati njihov metod rada), eto čime preti zapad (možda i prećutno, dovoljno je
znati koliko su tesne veze srpskog državnog i političkog vrha).
Ukoliko su Mile Ronhil i Sale Kokain
iskalkulisali „Bolje zatvor, nego Putinov čaj“, „Plan A“ neizvodljiv. Da je
verovatno tako, dokaz je i novi miting podrške ruskoj invaziji na Ukrajinu, u
Beogradu. Samo idiotu nije jasno da je organizator ovog protesta isti onaj kome
su ispred kancelarije demonstranti pravili bakljadu i vređali ga. Zamišljam ga
kako kuka razgovarajući sa „zapadom“: „Ja bih, ali pogledajte te ludake,
nabavili su čak i majice sa slovom Z! Ako Rusima uvedem sankcije, izbiće
građanski rat!“ Odgovor je, osim prevrtanja očima, verovatno bio: „Hoćete li da
vam Evropol pošalje jednu policijsku brigadu, ako vaša policija ne može sa
njima da izađe na kraj?“
Možda je Dragan Đilas bio samo
epizodista, čiji je zadatak bio da silom ugura AV-a u „novo normalno“, koje će
ovaj, kad se sve uzme u obzir, odbaciti. Ako postoji „Plan A“, onda sigurno
postoji i „Plan B“, a i „Plan C“. Prepustimo se maštanju. Ako je „Plan A“ bio da
SNS napravi proevropsku vladu sa manjimana, koju će podržati proevropske
opozicione stranke, da ta vlada uvede sankcije Ruskoj Federaciji, a političke
tenzije u zemlji i regionu prestanu, „Plan B“ bi bio isti, samo sa novim
akterima. Ako Vučić nije sposoban da sprovede „Plan A“, preskočićemo na
trenutak njegovu sudbinu i proučiti ko bi i kako mogao sastaviti novu vladu.
Njen stožer bi ponovo morala biti SNS,
ali ne njeno tvrdo krilo, već ekipa dr Nebojše Stefanovića, otvorenog favorita
zapadnih sila, koji je, upravo zahvaljujući ovoj činjenici, stoički, sa onim
svojim uvek istim izrazom lica, pretrpeo sve režimske pritiske i napade kojima
je bio izložen. Ako neko misli da su
„ispadi“ naprednjaka Bratislava Jugovića slučajnost, grdno se vara. Jugović je
jedan od retkih, ako ne i jedini među naprednjacima, koji normalno komunicira
sa političkim protivnicima, koji se ponekad sa njima i slaže (Rio Tinto), koji
ide u emisije u koje naprednjaci inače ne idu (pa tako i u sledeću epizodu
DLZ), koji ume da kritikuje čelne ljude svoje stranke, poput „Ane iz Jarkova“,
dakle jedan skoro sasvim normalan tip, koji ne propušta priliku da hvali dr
Nebojšu Stefanovića.
Ekipa dr Stefanovića je B tim, a možda
čak i A tim SNS, na koji zapad računa, posle navlačenja Vučića da isporuči
nešto što nije u stanju. Daleko je lakše zamisliti ovu ekipu kako sastavlja
vladu, nego tvrdo jezgro rusofilije i organizovanog kriminala, kojim rukovodi
AV. Daleko je lakše zamisliti saradnju ovog dela SNS sa proevropskom
opozicijom. Sve što je potrebno da ovo krilo izdominira je jedno tridesetak
hapšenja, po istom receptu kao i u slučaju Darka Šarića. A možda će ih biti i
više.
A sad, da se pozabavimo sudbinom
Aleksandra Vučića. Jasno je da ovaj klipan ne želi ili ne ume da sprovede ono
što zapad od njega zahteva. Ukoliko dođe do nekog preokreta, to, bojim se, može
biti jedino preokret nagore. Da li on to čeka da Le Pen Asteriksa u drugom
krugu francuskih izbora? Da li je svestan da je veća verovatnoća da Srbi slete
na Meseci? Dok ga zapad pritiska na sve moguće načine, on se, posle desetak
dana borbe sa samim sobom, opredelio da nastavi sa sedenjem na dve stolice, pa
ko ga prvi šutne s one druge, taj je pobedio. Eh, kad bi to tako išlo. Dok ovo
pišem, ponavljaju se dešavanja od pre petog oktobra, 2000, kada su direktno iz
državne bezbednosti stizale neformalne dojave o tome da je, što se njih tiče,
Milošević, gotov. Ovih dana, dobro obavešteni izvori iz BIA šire glasine da je,
što se njih tiče, ako podrži Ruse, Vučić gotov.
Vulin će biti novi ambasador u
Pekingu. Da bi to postao, prvo mora da prestane da bude ministar policije. Da
bi prestao da bude ministar policije, mora da se sastavi nova vlada. Da bi se
sastavila nova vlada, mora da se konstituiše skupština. Da bi se konstituisala
skupština, moraju da se ponove izbori na nekim biračkim mestima. Dakle, svašta
može da se desi do Vulinovog odlaska u Peking, a ovaj je već stigao da se
izlane, kako radije neće biti u vladi, nego da bude u vladi o kojoj odlučuju
stranci, potvrdišvi time bukvalno sve spekulacije iz ovog teksta. Ako imamo u
vidu da je Vulin najbliži Vučićev saradnik, legitimno bi bilo pretpostaviti da
ide u Peking da bi Vučić tamo imao imao s kim da igra šah, kad zapali iz
zemlje.
I da pripremi teren za to. Puno para
Vučići drže u kineskim bankama, tako se priča. Puno ih imaju i ovde. Treba sve
to izbrojati, staviti na gomilu i Kineskoj komunističkog partiji odvojiti deo,
u znak zahvalnosti. Da li teretni avioni kineskog ratnog vazduhoplovstva
slučajno baš sad ovamo dovlače nekakve raketne sisteme? Jel smo u fazonu da
bombardujemo Zagreb? Ono što je mnogo bitnije je šta odavde odnose, to jest,
koga će odavde odvesti kad za to dođe trenutak.
Kaže mi Kulačin: „Mislim, Mare, da si
preveliki optimista.“ On je jarac u horoskopu, njime vlada Saturn i zato mrači.
Ovo, međutim, nije optimizam. Ovo je čist očaj i hvatanje za slamke koje su nam
preostale, jer ništa nije u našim rukama, već u rukama zapada, koji je stvorio
čudovište, koje nas deset godina uništava, a koje sad treba da nas vodi u
budućnost. Na zapadu sigurno znaju kakvo čudovište su stvorili. Zato i mora da
postoji i „Plan B“. I „Plan C“. I „Plan D“, jebiga, neće da se baci.