Lider Dveri Boško Obradović ispravno
je na Instagramu zaključio da je u subotu došlo do skrnavljenja hrišćanskih
simbola i vređanja verskih osećanja. Mi ćemo otići korak dalje, pa ćemo
zaključiti da je u subotu u Beogradu, u više navrata, na više mesta, od strane
više stotina lica, primećen satanizam u svom najodvratnijem, najagresivnijem i najpodmuklijem
obliku – verovatno ga nisu ni svesni. Idemo redom:
1. „Hristos vaskrese, vaistinu
vaskrese“
Dok su se posetioci Europrajda okupljali
ispred Ustavnog suda, među njih je banula grupa pomahnitalih fariseja, čiji su
pripadnici skakali po zastavi duginih boja i drali se „Hristos vaskrese,
vaistinu vaskrese“, iako je septembar, to jest, Uskrsu još ni traga. Uzimanje
imena Hristovog u usta dok se vrši nasilje nad marginalnom grupom predstavlja
jezivi greh, a vitlanje drvenim krstovima istom prilikom, predstavlja
skranvljenje hrišćanskih simbola. Da bi se od ovakvog ponašanja nekako ogradili
i ne bi li nekako doprli do mozgova parahrišćana opijenih mržnjom prema
drugačijem, sveštenici iz Crkve Svetog Marka udarali su u zvona dugo, dugo, ali
bez uspeha.
2. Napad na novinare ispred hrama
Svetog Save
Nije da je napad na novinare više
hrišćanski ako se desi na nekom drugom mestu, napad ne samo na novinare, nego
na bilo koga drugog nije uopšte hriščanski, ali kad se to desi ispred najvećeg
pravoslavnog hrama u svemiru, inkvizicija to mora da pribeleži. Više s uma
sišavših fariseja, od kojih su neki nosili satanističke maske, zaslepljeni
besom kojim ih je napojio gospodar besa lično (Satana), odvratno su ispsovali
novinare Tanjuga koji su pratili dešavanja ispred hrama (više o tome u tački
3). Zaslepljeni mržnjom prema slabijima od sebe, kreštali su i režali na „lica
koja obavljaju funkciju od javnog značaja“, uz fizičko nastranje. Kad su
novinari rekli da su iz Tanjuga, fariseji su se malo zbunili, jer za takvo
nešto nisu nikada čuli, ali su svejedno nastavili da se iživljavaju nad njima,
vodeći se satanističkim pravilom da ako ti nije pri ruci onaj nad kim hoćeš da
iskališ bes, iskali ga na prvom ko ti se nađe pri ruci.
3. „Ubij pedera“
Smračenog uma, zaslepljene mržnjom i
omađijane od strane gospodara zla iz predsedništva i vlade, omladinske
satanističke horde marširale su ulicama Beograda i drale se „Ubij, ubij, ubij
pedera“. „Ne ubij“, jasan je Hrist. Koji vam je moj, dodaće inkvizicija, kakvo
crno ubijanje? Zašto? Zbog čega? Jer dva lika jedan drugom puše? Ili jer se
ribe žvalave? A, ribe znači mogu, okej. Dakle, ne ubij. Ne ubij. Još jednom, ne
ubij. Pa makar te i pop blagosiljao da pucaš civilu u leđa, ne ubij. Ima pedera
i među popovima, to jest homoseksualaca, a ima i još goreg sveta među njima,
jer i to su samo ljudi. Dakle ne ubij, ni pedera, ni bilo koga drugog.
4. Fizički napad na bližnjeg svog
pandura.
Ne prebij, ne tuci, ne udaraj prvi,
niti drugi, hrišćanstvo je, štaviše, vrlo precizno – ako te neko odalami, ti
okreni drugi obraz, eto toliko moraš da si daleko od fizičkog nasilja. Dakle,
grupe Satanista su se okupile kod „hrama“ i na autokomandi i krenule silom na
sataniste u plavim uniformama. Ova infekcija zla je bila toliko intenzivna da
se okršaj, simbolično, desio, kod Infektivne klinike i toliko neljudska, da se
potom pomerio ka Veterinarskom fakultetu. Opšte makljanje ne dolazi u obzir,
šta god da je povod, a kamoli kad je povod nečija tamo ljubav. Ko je vas
krstio, zalutale naše ovčice, njega đavo svake noći u snu posećuje i kaže mu
„Hvala“. Već dugo, na žalost, pod senkom krsta pravoslavnog, velike grupe
satanista vrše fizičko nasilje, kako jedni nad drugima, tako nad uzornim
pravoslavnim hrišćanima, pripadnicima drugih vera, te ateistima (i oni su naša
braća, iskulirajte). Neki do njih ubeđeni su da to rade upravo u ime
hrišćanstva, ali baš tu leži „đavo“ – lukavi rogonja iskoristio je njihov nizak
IQ, strah od penisa, te druge nagomilane komplekse, da im se u srce uvuče
glumeći Gospoda i da ih onda tera na najužasnije grehe.
5. Guženje ispred crkve i maskiranje u
Hrista, pomoću zastave duginih boja.
Ne mislimo na guženje, u smislu da je
neko nekog guzio ispred crkve, nego su neka dva debila pokazivala svoja gola
dupeta dok je prajd povorka prolazila pored crkve Svetog Marka. Da li su ovi
idioti svesni gde su došli, kod koga su došli, šta sve može da im se desi i
koliko je bitno u ovako zatucanoj sredini biti nežan prema verskim osećanjima
domaćina? Da li su oni možda ubačeni elementi, kojima je zaduženje bilo da
ocrne Prajd, koji je inače prošao u solidnom hrišćanskom duhu ljubavi i
tolerancije (inkvizitorska ocena tri plus),
pa da obuku gaće, a za njima i uniforme (ko zna, ko zna…) inkvizicija
ne može da zna. Idiotu koji se go, sa „krunom od trnja“ na glavi, kerebečio,
Gospod je već oprostio, ali inkvizicija će ga uredno popisati. Njemu je sa njim
samim najteže.
Braćo i sestre, koji ste izgubljeni
između Pinka, Hepija, Informera, Srpskog telegrafa, Objektiva, RTS, Vučića,
Vulina, Brnabićke i ostalih satanističkih medija i veštaca: čim osetite da u
vama kulja bes, odmah se okrenite molitvi. Niko i ništa nije vredno vaše duše,
koju spaljujete svojim bezumništvom.
Amin.