Za starce internet nije smrtonosan,
što se ne može reći za njihove kompjutere, pošto vole da kliknu na svaki baner
koji u sebi nosi virus. Naši najstariji, takozvani bumeri, neosetljivi su na javno
ispoljavanje mišljenja na internetu, u smislu da od toga ne mogu da stradaju.
Može neko drugi, kada baba, umesto u inboks, ispod slike svoje unuke na fejsu
napiše: „Baš je bio sladak Milan. Šta će ti ovaj ziljavi?“ Dešava se češće nego
što mislite.
Internet je za bumere i dalje naučna
fantastika, u tolikoj meri da se čvrsto drže fejsbuka, koji je pronašao način
da priđe njihovim analognim mozgovima, a već instagramu, koji je u vlasništvu
iste kompanije, pristupaju s oprezom, kao novom komšiji. Ne umeju da ti pošalju
link za neku vest, ali umeju da slikaju ekran, pa ti to pošalju preko
mesindžera. Oni na internet reaguju dečije iskreno, što možemo videti po porukama,
koje svakodnevno dele sa svojim pratiocima (njih sedmoro), pišući velikim
slovima fejsbuk objave („ZAŠTO U NOVOJ VLADI NEMA INŽENJERA? BRUKA!“)
Bumeri na fejsbuku umeju da budu
opasni po društvo, jer su skloni da veruju u bilo šta, ukoliko su time zasuti u
dovoljnoj meri, pa onda naopako glasaju na izborima (pogledati Netflixov
dokumentarac „The Great Hack“). Viber je društvena mreža na kojoj se takođe solidno
snalaze, jer jednim klikom žrtvama prosleđuju najgluplje fazone koje je
internet iznedrio, redovno u neverovatnim količinama.
Sledi generacija iks, njoj pripadam i
ja, koja je imala sreću da bude dovoljno mlada kad se iz analognog prelazilo u
digitalno doba. Pripadnici iksera su izumitelji društvenih mreža, prvi sajber
pirati, vlasnici besplatnih porno portala, najbrojniji korisnici fejsbuka (i
besplatnih porno portala), a u detinjstvu su dovoljno puta bili gađani
kamenjem, šamarani i pendrečeni, da su potpuno otporni na svaki virtuelni
šamar.
Upravo zbog toga, ikseri često svoje
frustracije kompenzuju ogromnom količinom agresije na društvenim mrežama. Oni
bi da kolju i streljaju, oni su neustrašivi internet ratnici i ekstremisti, sve
dok ne dobiju poziv od Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Tada se, kao u
školi kod direktora, kunu u majku da ne bi nikada nikog poslali u gasnu komoru,
a kamoli zaklali.
Milenijalce ću da preskočim da se
nešto ne bi uvredili i idem tamo gde je najteže: među klince. Pripadnici
generacije Z, od najmlađih (kojima, istini za volju, tek treba dodeliti slovo),
do onih koji se bliže tridesetoj, ne poznaju život bez interneta. Internet je njihov
vitalni virtuelni organ, bitniji od noge, jetre, srca i mozga, bez obzira da li
je reč o igranju igrica, gledanju kako drugi igraju igrice ili pristupanju
društvenim mrežama. Internet nad njima ima veći autoritet od roditelja, škole i
države.
Mi, stariji, nemamo predstavu kako je
onima koji su život započeli tako što su im roditelji turali mobilni u ruke ne
bi li ćutali u gostima. Zatvoreni u „mreži“, naučili su da drže jezik za
zubima, osećajući da niko, osim njih samih i njihovih vršnjaka, ne zna „istinu“.
Za njih je internet pitanje života i smrti.
Mladena Dulića je ćelavi ikserski smrda
podjebavao dok se prijavljivao na posao i to okačio na mreže. Toj budali, verujem,
ni na kraj pameti nije bilo da njegova sprdnja može da se završi smrću. To je lik
koji umesto srca ima kamen, koji se kalio na ulicama, tako što je pio šljage i
čvrge od „starijih“. Našao se i on u situaciji da bude „stariji“, pa je odlučio
da svoju analognu prošlost, putem „praktične šale“, spoji sa Mladenovom
digitalnom prošlošću, sadašnjošću… i budućnošću, koja više ne postoji.
U jezivi nevidljivi svet klinaca na
mreži mi, stariji, nemamo pristup. To je samo njihov mračni svet neprekidne
surove borbe, gde je vršnjačko nasilje pravilo, a ne izuzetak. Snimci glupača
koje se u školskom dvorištu čupaju za kosu nisu ništa. Glavno je ono što se
dešava kada ti snimci prostruje društvenim mrežama. Rulja maloumnih divljih
maloletnika, po nepisanim pravilima sajber maltretiranja, odlučuje ko će biti
meta na kojoj će se iživljavati, makar je doveli na ivicu ili preko ivice
samoubistva.
Sajber šikaniranje je neprimetno,
maltretirana deca dolaze kući sa nevidljvim masnicama na mozgu i ranama na
duši, a kod kuće se šikaniranje nastavlja. Dok roditelji gledaju TV, oni bulje
u svoje telefone i gutaju knedle i suze, trpeći nezamislive virtuelne batine od
kojih ne mogu da pobegnu. Tek kada se rulja okomi na novu metu, žrtva može malo
da odahne, a kako će nastaviti dalje kroz život ne zna ni ona, a ni mi.
Mlada osoba kojoj se smeju i koju na
mrežama maltretiraju desetine, stotine, a nekad čak i hiljade njih, možda će
spas pokušati da nađe u alkoholu i drogama, možda u samoubistvu, možda u
ubistvu. Rešenja koja stvaran svet nudi za mučenje u virtuelnom, adekvatno su
jeziva. Ovo se dešava svuda na planeti, a ne samo kod nas. Deca van kontrole
jednako su odvratna i ovde i drugde. To je u prirodi odnosa koji se samouspostavljaju
po principu zakona jačeg.
Zato niste u pravu kada se zgražavate
nad time kakvo smo okrutno društvo postali. Mi jesmo govna, ali klinci su neviđena
govna, tamo gde poseduju apsolutnu moć. Oni nemaju savest, a ovaj biološki
aksiom je na internetu mutirao dotle da smo danas suočeni sa okrutnim paralelnim
klinačkim svetom kome ništa ne možemo. Ne smemo krivicu prebacivati na sebe,
niti na celokupno društvo. Ne smemo krivicu prebacivati ni na internet, ni na klince.
Niko nije zao sam po sebi. Ništa nije loše samo po sebi. Vršnjačko sajber
nasilje je rezultat tehnološkog napretka, anticivilizacijska tekovina, koja,
kroz najmlađe među nama, dokazuje da je ljudsko biće, po svojoj prirodi, još uvek,
pre svega, monstrum.
Ali i povodljivi tupan. Mreža tik tok,
nama matorima potpuna misterija, najmlađim generacijama ljudskih bića širom
planete, gađa posebnu slabu tačku – spremnost da se odazoveš „izazovu“. Kao
nekad, kada kažeš: „Nemaš herca da pljuneš fizičarki na džemper“, danas neka
budala na tik toku kaže: „Nemaš herca da popiješ litar benzina“. Ako se ovome
odazove dovoljan broj budala, a među klincima ih uvek ima, odjednom ćeš u njihovom
virtuelnom antisvetu biti pička ako ne cugaš bezolovni.
Ima i naizgled bezopasnih izazova, kao,
na primer, smisli glupavi ples uz debilnu pesmu i snimi se. SVI to rade. MORAŠ
i ti. Ali, ako se ne svidi nevidljivoj divljačkoj većini, UPROPASTIĆEMO te od
zajebavanja. I niko za to neće saznati, a roditelji će se čuditi što si počela
krišom da piješ ćaletovu šljivovicu.
Nemojte biti strogi prema klincima.
Štaviše, budite vrlo nežni prema njima i dok su deca i kad više to ne budu. Oni
su, istorijski gledano, u neviđenom sranju. Zamislite detinjstvo svakoga mlađeg
od trideset godina kao epidemiju kuge, eto toliko je zastrašujuće. Takvo
detinjstvo pretvara se u podjednako jezivu mladost, a onda, potpuno nespremni i
puni nevidljivih rana, moraju da uđu u svet odraslih.
Nesrećni mladi Mladen nije bio dete,
on je formalno bio odrasla osoba, koja traži posao. Najviše je voleo da pomaže
majci dok sadi cveće.
Neka počiva u miru.