Foto: Arhiva
Ponedeljak, 4. april, 2022. 3:01, iza ponoći.
Nisam želeo da proteklu izbornu noć provedem uobičajeno, grickajući nokte, drndajući telefon, čekajući preliminarne rezultate ili, u najgoroj varijanti, gledajući neki od televizijskih izbornih specijala. Nije to želeo ni Nenad Kulačin, pa smo portalu nova.rs, na kom se emituje naš podkast „Dobar, loš, zao“, na dar ponudili specijalno izdanje „prvog srpskog špageti isterna“: DLZ izborna noć.
Poput atipičnih fudbalskih prenosa (seća li se neko tog fenomenalnog fenomena), želeli smo da gledaocima priredimo atipični postizborni program na internetu, u kom bismo se javljali iz izbornih štabova i drugih zanimljivih mesta, te zajedno sa odabranim sagovornicima analizirali izbore i prve projekcije izbornih rezultata.
Čelni ljudi portala sa ogromnim entuzijazmom prihvatili su ideju i pružili nam tehničku podršku za direktna video uključenja, kamermana, admina za urgentna živa uključenja na fejsbuku, šofera, a poslate su i molbe za akreditacije u glavnim izbornim štabovima. Od kolega iz Shopstera dobili smo na poklon dresove Southamptona (original Hummel, žuto plava kombinacija), da u njima izvedemo ovaj pionirski poduhvat.
Sve je delovalo super, a onda je svanula nedelja, 3. april, ispostaviće se već tokom prepodneva, veoma težak izborni dan. Gomila nepravilnosti, koškanja, tuče, dupli spiskovi, hladno vreme, vetar i kiša. Naša sjajna ideja pretvorila se u: „Možda smo se zajebali“, a do zatvaranja biračkih mesta, bio sam u fazonu: „Da, definitivno smo se zajebali“.
Smanjenje broja biračkih mesta u Beogradu izazvalo je celodnevne nepregledne redove za glasanje, koji su stvorili privid da je navalica na birališta nikad veća, a procene o izlaznosti govorile su drugačije – širom Srbije izlaznost je postojano išla ka 60 procenata, a Beograd je kaskao. Besni gledaoci i čitaoci iz provincije pizdeli su u mojim inboksima: „Ajde, Begešari, dižite dupeta!“ „Svi, bre, gledamo u taj jebeni Beograd, a vi ne možete da odete do biračkog mesta, majke vam ga lenje!“
S druge strane, Beograđani su se na društvenim mrežama hvalili svojim podvizima: glasanjem posle više od jednog sata čekanja u redu. „Nikada nisam video/la ovoliki red! Gotovi su!“ Nisi ga video/la, jer nikada nije bilo ovoliko ljudi po jednom biračkom mestu. Keva me je nekoliko dana na ovo upozoravala, ali ja sam bio glup da shvatim šta hoće da mi kaže. Upravo u ovoj manipulaciji krio se pokušaj vlasti da spreči ili makar ublaži neizbežni poraz u glavnom gradu.
Nisu to skapirali ni silni pravnici kojima je okićena opozicija, već smo svi zajedno shvatili šta su nam uradili tek u poslednjem satu glasanja, kada su redovi i dalje bili ogromni, a izlaznost u Beogradu manja u odnosu na ostatak zemlje. Sigurno su se mnogi okrenuli i otišli, obeshrabreni redom na koji su naleteli, ili još gore, ohrabreni tim istim redom („Ako je ovolika navalica, onda moj glas i nije neophodan.“)
Bukvalno niko nije upozorio na ono što se dešava, već su opozicionari preko društevnih mreža molili Beograđane da izađu i da glasaju. A Beograđani su masovno izašli na glasanje, strpljivo čekali u redovima, bez ikoga da im, na primer, oko tri popodne, kaže: „Ljudi, smanjili su broj biračkih mesta da bi usporili birački proces i napravili veštačku gužvu. Budite uporni, budite strpljivi, izađite u što većem broju i glasajte.“
Na mom biračkom mestu, nekada 30, sada 18, postoji čuveni fenomen glasača iz nehigijenskog naselja u Vuka Vrčevića BB. U birački spisak na tom mestu upisano je 1920 glasača. Ako bi svi izašli na glasanje, to znači da bi na biračko mesto dolazilo u proseku 147 birača svakog sata, odnosno dva i po birača svakog minuta, svih trinaest sati. Ako na glasanje izađe pola birača iz biračkog spiska, to znači da svakog minuta, svih trinaest sati, po jedan čovek glasa.
To je plastična ilustracija manipulacije mojim biračkim mestom. Da li je i ovog puta neko dovodio Rome na glasanje ili su dolazili sami, nemam pojma. Keva, koja je glasala u sedam izjutra, proveravala je kakva je situacija iz sata u sat. Romi su u velikim grupama počeli da pristižu oko devet, u redu koji se razvukao od učionice do ulaza u školu stajalo ih je po troje ili četvoro i ta ludačka gužva trajala je sve do pet posle podne.
Kad sam došao na glasanje, oko pola sedam, njih više nije bilo, ali je red od tridesetak glasača bio tu. Posle četrdesetak minuta, ušao sam i glasao. Pitao sam članove biračkog odbora šta će se desiti u osam, a oni su mi složno odgovorili da se u osam zaključavaju vrata škole. Ko je unutra, glasaće, ko ostane napolju, izvisiće.
Totalno nadrkan odvezao sam se na Novi Beograd, da počnemo sa snimanjem DLZ izborne noći. Ni tamo moje epohalno otkriće o izbornoj prevari nije naišlo na razumevanje, već sam dobio uveravanja kako svako ko stane u red do osam, mora, po zakonu, da glasa. Koliko njih je, obesrabreno redovima, odustalo od glasanja? A koliko njihovih je, obeshrabreno redovima, odustalo od glasanja, glasio je odgovor.
U devet je stigla vest kako tridesetak hiljada Beograđana i dalje čeka u redovima za glasanje. Cilj opozicije bio je da u Beogradu na izbore izađe 900.000 ljudi. Glasanje u glavnom gradu okončano je ko zna kad. O rezultatima izbora u Beogradu imamo i najmanje podataka, tačnije oprečne informacije povampirenog IPSOS-a, kako u Beogradu SNS i SPS imaju tesnu većinu i opozicione koalicije „Ujedinjeni za Srbiju“, kako ta koalicija, koalicija „Moramo“ i koalicija „NADA“ u Beogradu imaju većinu.
Da je ovo drugo bliže istini, osim izostanka režimskih procena rezultata izbora u Beogradu, potvrđuje izjava jednog od lidera „NADE“, Miloša Jovanovića iz DSS, da će, verovatno upravo ta koalicija u Beogradu biti jezičak na vagi i da će najpre pregovarati sa kolegama iz opozicije, ne samo zbog osmogodišnjeg terora nad Beogradom, već i stoga što će za Srbiju biti zdravo da SNS više nema apsolutnu vlast na svim nivoima. Ovu izjavu pročitao sam oko jedan, kad sam stigao kući. Glavni cilj trećeaprilskih izbora je ispunjen: Beograd je naš! Samo fale zvanični rezultati, da to i potvrde.
Sve što sledi, odmah lakše pada: Vučić pobedio na predsedničkim izborima u prvom krugu sa odvratnih 59 odsto. U parlament ušlo toliko desnice da će projektovana vlada SNS i manjinskih stranaka u odnosu na njih delovati kao praznik demokratije. Prema informacijama koje sam tri dana pre izbora dobio iz prve ruke EU diplomatije (oni su bili uvereni u Vučićevu pobedu u prvom krugu i ubedljivu većinu za SNS u srpskom parlamentu) zaključeno je da je brzinsko usisavanje celog regiona u EU jedini način da se ruski i kineski uticaj na kontenentu iskoreni. Citiram: „Ubacili smo i Burasku i Rumuniju u užasnom stanju, moći ćemo i vas.“
Nema više sedenja na dve stolice za Aleksandra Vučića. On će biti nateran na potpuni zaokret ka zapadu, što neizbežno uključuje i demokratizaciju zemlje, a nema sumnje da će njegovo potkupljivo članstvo i biračko telo kroz dve nedelje tabloidnog spinovanja o ruskim ratnim zločinima, bez većih problema na to pristati. Da je Viktor Orban juče izgubio izbore od ujedinjene opozicije, sve bi bilo savršeno, ali u životu ništa nije savršeno, pa je tako Orban rasturio ujedinjenu opoziciju osvojivši 135 od 199 mesta u mađarskom parlamentu.
Da li će dva Putinova isprdka sa svojim trećeaprilskim pobedama moći / hteti da poremete zapadne planove? Ne bih rekao, iako se sa budalama nikad ne zna. Dakle, vežite se, polećemo ka EU, ovakvi, kljakavi i nikakvi, Makedonci, Crnogorci, Bosanci, Srbi, Albanci, Kosovci* (ne brinite, zvezdica leti, čim Vučić i Kurti budu dovoljno išibani), stižu vesti da Republikom Srpskom maršira zloglasni Putinov Wagner puk, divizija, ne znam ni ja šta, čisto da i nekim tamo Holanđanima i Dancima, koji uvek nešto seru, bude jasno da nema druge, nego da šaka najgorih i najkorumpiranijih političara koje je Evropa ikad videla, zahvaljujući ratu u Ukrajini, uvede svoje nazovi-države u najelitniji savez država na planeti.
Ponedeljak, 4. april, 2022. 04:26 izjutra.
Aleksandra Vulina je neko naložio (samim tim doduše i nas) da će se u noći posle izbora desiti ni on sam nije umeo čestito da objasni šta, pa je rasporedio jake policijske snage oko RIK i svuda unaokolo. Na Slaviji su, čisto da ne bude da ništa nisu radili celo veče, u nekom trenutku pretresali automobile i to bi bilo to. Pošto volim da porazgovaram sa policijom, polazeći na izbore, prišao sam oklopljenom i maskiranom žandarmu, koji je motrio na tromeđu opština Vračar, Voždovac i Zvezdara, pokazao mu međunarodnu novinarsku legitimaciju i pitao ga šta se to sprema. „Nema veze sa ovim (izborima, prim. aut.), druga operacija je u pitanju“, odgovorio je, a ja sam mu se zahvalio.
Za kraj, poslastica: Odlazak DLZ u SNS. Imajući u vidu da će možda biti sranja, dogovorili smo se da najpre odemo u izborni štab SNS, koji se nalazi u njihovom sedištu, u „starom Merkatoru“. Poslali smo molbu za akreditacije još pre nedelju dana, ali odgovor nije stigao. Bilo je devet uveče. Uputstva u redakciji obeshrabrujuća: čuvajte se, ne muvajte se po mraku, neka kamera stalno radi – to vam je jedina zaštita, možda i ne treba da idete tamo, ne znate vi koliko oni umeju da budu agresivni – još kad vide vas dvojicu…
Naš plan je bio: najljubaznije što možemo pitamo da li smo na spisku akreditovanih novinara, ako nismo – nalevo krug, ako jesmo – imamo dve teme za sagovornike: 1) želju za što bolji izborni rezultat, jer što duže SNS na vlasti, to duže DLZ u etru, 2) da li neko može da zamoli Šapića da povuče tužbe protiv nas, nemamo pare za sudske takse. Dakle, duhovito i zabavno, bez trunke agresije prema domaćinima.
Tip sa VIP ulaza, kraj kojeg je parkirano pedesetak crnih limuzina, uputio nas je da se kroz mrkli mrak uspentramo na treći sprat. Tamo nas je, na pola stepeništa, sačekao novi tip. Mi bili ljubazni, bio ljubazan i on, SNS cure na vrhu stepeništa kao da su videle dva vampira, foto-reporteri škljocaju, blicevi sevaju, mi izgovaramo naša prezimena, a one nas, maltene bez gledanja, informišu da nismo na spisku. Jedna, čak, pokušava da obrazloži: „To je zato što vi…“ „Hvala, doviđenja, ugodno veče“, prekidamo je, osmeh tipu na stepeništu i njegov osmeh nama, uz opasku: „Pazite, samo, dole, mračno je.“
Vadim suzavac od 400 ml iz džepa. Ne moram da vadim osigurač, ispao mi je pre neki dan, nemam pojma gde. Iako je njegova rečenica 99 odsto predstavljala podjebavanje, onaj preostali procenat nas baca u frku. Započinjemo telefonski prenos uživo na fejsbuk stranici nova.rs, jer „kamera koja radi je naša jedina zaštita“. Bauljamo po mraku, iz kog, izvesno, neće iskočiti ni babaroga ni batinaši, ali protokol je protokol, a stari Merkator je odvratno mesto za batine.
Konačno, eto nas na ulici i dvestotinak metara dalje snimamo prilog o tome kako nismo bili na spisku u SNS. Dragom Bogu hvala. Dva tipa nas pozdravljaju, treći nas je video iz solitera i sišao da se slika sa nama.
Posebnu zahvalnost dugujem Vesi Simonoviću i njegovoj šljivovici, te Draži Petroviću i njegovoj dunjevači, zbog kojih je prošla noć bila lepša nego što bi bila bez njih.
Snimke svih naših uključenja tokom DLZ izborne noći (ne ponovila se) pogledajte na portalu nova.rs. Beograđani, srećna nam sloboda (koja će biti još slađa ako budemo prinuđeni da se za nju borimo i na ulici).
Ponedeljak, 4. april, 2022. 05:09 izjutra. Over and out.