Jedan prijatelj, odlični poznavalac situacije u vrhu države mi je, po svečanom otvaranju autoputa „Miloš Veliki“, rekao: „Kako god da je izgrađen taj autoput, ne možete Vučića rušiti zbog gradnje puteva i mostova. Kakvi god bili finansijski uslovi, kakav god bio kvalitet asfalta, to je put. Ne može argument za rušenje vlasti biti izgradnja puta. On će se time neprekidno hvaliti, ponavljaće kao papagaj da je gradio puteve i mostove, čak i one koje nije izgradio. EPS je ono gde ga treba rušiti. Nema nijednog tendera koji nije namešten, navijači rade održavanje elektroenergetskog sistema, svi kriminalci sisaju tu sisu godinama. Upamti šta sam ti rekao.“
Evo, vidite kako sam detaljno upamtio, svaku reč i znak interpunkcije. Tih dana niko nije govorio o EPS-u, ali daleko od toga da nisam znao da je reč o bandi. Samo nisam imao predstavu o njenim razmerama. Mečku je prva čačnula funkcionerka Stranke slobode i pravde, Marinika Tepić. Ona je u septembru, 2020, u „Utisku nedelje“ javno otkrila kako je kompanija „Aseko“, čiji je direktor brat srpske premijerke Ane Brnabić, od EPS dobila dvadeset miliona (naših) evra putem nameštenih tendera.
Sledeći „burazerski“ skandal u vezi s EPS, Marinika Tepić objavila je krajem marta, 2021. Tada je otkrila da je kompanija „Nites“, na čijem čelu je Bojan Kisić, brat gospođe ministarke, Darije Kisić Tepavćević, prethodne godine dobila od Elektroprivrede Srbije posao vredan tri miliona (naših) evra. Jedan od partnera Kisićevog „Nitesa“ u ovom poslu je „pirvredno čudo“ „Khaticen d.o.o“, firma koja je za šest meseci od države dobila poslove u vrednosti od 16 miliona (naših) evra.
Pomenuti ugovor sklopljen je 23. januara, 2020, a rečenim firmama plaćeno je 360 miliona (naših) dinara za „implementaciju sistema za bezbedno upravljanje SCADA okruženjem“. Kunem vam se, kao da mi je neko opsovao majku, pa sam na internetu proverio šta je SCADA: „SCADA predstavlja sistem za merenje, praćenje i kontrolu industrijskih sistema. Svaki proces u industriji koji ima smisla automatizovati je odličan kandidat za primenu SCADA sistema i mreža.“ E za implementaciju sistema za bezbedno upravlajnje ovim sranjem ova gospoda dobila su tri miliona evra.
Na oglas se niko drugi nije javio. Da nije bilo pomenute dve kompanije koje su se „igrom sudbine“ savršeno uklopile u propozicije, propade oglas. Milorad Grčić je brže bolje potpisao s njima ugovor i implementacija sistema za bezbedno upravljanje SCADA okruženjem je u poslednji čas obezbeđena u EPS. Zanimljiv je datum zaključenja ovog unosnog a nerazumljivog poslića – on je ugovoren dva meseca pre nego što je Darija Kisić Tepavčević javnosti predstavljena kao veoma bitan član kriznog štaba za borbu protiv kovida 19.
Dok su je neki podrugljivo zvali Drkonovom Štrumpfetom, burazer je uveliko radio radnju. Njeno medicinsko starletanstvo preporučilo ju je posle nagorih izbora u istoriji srpskih izbora (juni, 2020), za ministarku zdravlja. Zezam se, naravno, jedan je ministar zdravlja, a Darija je postala ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije. Postavlja se pitanje šta je starije: kokoška ili jaje, burazer ili sestra, Štrumpfeta ili ministarka, tender ili krizni štab. Tender je svakako stariji od kriznog štaba, a štrumpfeta od ministarke.
Dakle, ne može se tvrditi da je EPS-ov namešten tender Kisićkinom bratu bio nagrada za njenu poslušnost u kriznom štabu, već upravo obrnuto. Njena poslušnost u smrtonosnom kriznom štabu bila je nagrada za namešten tender, a ministarska fotelja nagrada za poslušnost u kriznom štabu.
Da „govno uleti u (EPS-ov) ventilator“, kako kažu Amerikanci, potrudili su se „babini jarići“. Ovaj izraz odnosi se na krupne pahulje mokrog snega, kome se deca raduju i koji se topi odmah pri dodiru sa zemljištem. Bio je to prvi sneg ove sezone, 12. decembra, 2021. U normalnoj zemlji posledica bi bila gomila romantičnih slika na Instagramu, a za Srbiju je predstavljao pakao. Bez struje je ostalo 28.000 ljudi, šest od osam blokova u Termoelektrani „Nikola Tesla“ ispalo je iz funkcije. Snežni pokrivač dostigao je neverovatnih centimetara! Temperatura je bila ledenih plus dva!
Ubrzo su se na internetu pojavili snimci kolone cisterni punih mazuta. Kakav sad, bre, mazut? Pa da bismo imali da polijemo blato nečim što gori. Kakvo bre blato? Pa, ovo, naše blato, koje ložimo da bismo imali struju. Stiglo je više zvaničnih objašnjenja: Direktor EPS Milorad Grčić alhemičarski je objasnio kako je lignit toliko slabog kvaliteta, da se u dodiru sa mokrim snegom pretvorio u blato, koje su onda morali da naliju gomilom mazuta kako bi nekako potpalili vatru u blokovima. Premijerka Ana Brnabić smelo je iznela tvrdnju da je reč o diverziji, svojim nejakim mozgom konstruišući bajku u kojoj je neko zloupotrebio sneg da napuni blokove TENT-a blatom, umesto ugljem, a sve da bi izvršio atentat na predsednika Srbije.
Na ovu tezu se nadovezao našibani ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, krešteći na konferenciji za štampu: „Ko je krunio blato, ko je krunio blato!?“, dajući nam do znanja da mu se u mozgu stvorila slika iz mašte kako maskirani zlikovci krune tvrdo blato, da bi u dodiru sa babinim jarićima blato postalo mekano i nepodobno za loženje. Zato su žitko blato dobro zalili mazutom i vatrica je buknula. Blokovi su proradili. Otkrili smo da se ne grejemo na ugalj, nego na blato s mazutom, s tim što kad padne sneg, treba malo više mazuta.
Ako niste znali, sada ćete da saznate: Srbija plaća ugalj po toni, a ne po kalorijskoj vrednosti. Poslovna logika je sasvim jasna: zašto prodavati ugalj, kad možemo da prodajemo blato. Samo ga malo zalijte mazutom. Ko to prodaje, ko je gospodar uglja, ko su gospodari blata, čiji je mazut – jebe se tužilaštvu. Vučić je drugarski Mići (Grčiću) preporučio da sanira sistem do Nove godina, pa će mu onda dati da radi nešto drugo.
Grčić, avaj, nije promenio radno mesto, pa mu je karma 11. januara, na površinskom kopu Tamnava – Zapadno polje, zapalila bager-odlagač vredan 20 miliona evra, pušten u pogon 2017. Tada je bio ganc nov, težak 2000 tona, a skidao je 12 hiljada metara kubnih površinske zemlje (blata za loženje?) sa kopova. Mnogima je za sve kriv Milorad Grčić. Kao da je ova vlast na vlasti tri, a ne deset godina. Pitaju se kako je moguće da vlasnik pečenjare bude direktor EPS-a. Pa, neko mora da potpisuje sve te stotine, a možda i hiljade nezakonitih ugovora, od kojih sam pomenuo samo dva.
I tako, dok srpske termoelektrane otrovnim isparenjima truju pola Evrope, sa svakim manjim snegom pola elektroenergetskog sistema ispada iz proizvodnje, pa smo prinuđeni da uvozimo struju, a jedan od čuvenih srpskih „burazera“, bivši doktor i aktuelni ministar finansija u Vladi Ane Brnabić, Siniša Mali, mudro veli: „EPS se finansira isključivo iz sopstvenog profita.“ Zato nemojte da se čudite što vam je svakog meseca račun za struju duplo veći. A naročito nemojte da se čudite kad se za koji mesec dozna da je sve ovo vreme EPS i dalje sklapao nezakonite ugovore sa ko zna kim.
Za kraj, zanimljiv link – koliko struje Srbija trenutno izvozi, a koliko uvozi: https://ems.energyflux.rs/#/flux