Kao naučnik koji se svakodnevno bavi rakom, naučio sam jednu važnu životnu lekciju. Nema tog raka koji komšinice nisu izliječile. Istini za volju, samo u svojim glavama, ali bolje ikako nego nikako. Dovoljno je da provedeš jednu jutarnju kafu sa ekipom iz komšiluka i da pomisliš da je kemoterapija ono što je padalo po Nagasakiju, i da se Nobelova nagrada treba dati liku koji je izmislio Počiteljski sirup. I, tako, nakon trećeg gutljaja kafe i pola ispušene cigarete (ili IQOS-a) shvatiš da mi Balkanci nismo needukovani, nego smo maštoviti. Toliko maštoviti da smo od raka napravili fantasy žanr, a od medicine “uradi sam” zanat.
Šalu na stranu, jedan dio krivnje za ovaj zanimljivi fenomen snosi povijest. Naše bake (a i mame) slušale su o kemoterapiji kao o nuklearnom udaru. Rane generacije lijekova imale su ozbiljne nuspojave, i niko to ne krije. Medicina, za razliku od lokalnih nadriljekara (neki i sa pravim diplomama), ne srami se priznati vlastite nesavršenosti. Drugi dio krivnje snosi fetišizacija riječi “prirodno”. Jer sve što je “prirodno” je automatski dobro. Logično! Pri tome ne smeta što je i cijanid prirodan. Ali kemoterapija je zato otrov. Za razliku od, recimo, gođi bobica, koje, po balkanskom vjerovanju, imaju moć da ti uklone metastaze sa jetre. Ako si proveo makar dva sata na Facebooku, ozbiljno počneš sumnjati u svoje obrazovanje i zapitaš se – šta ako je rak zaista posljedica toga što ljudi spavaju sa mobitelom ispod jastuka.
Da se razumijemo, kemoterapija se ne prima u spa centru. Ima nuspojave. Nekad jako ružne, nekad nesnosno teške. Ali to je terapija koja, zajedno s modernim lijekovima, svaki dan spašava živote. Moderna onkologija nije srednji vijek i nije kolektivno trovanje. Ona je hladna, rigorozna, spora, ali precizna nauka. Nauka koja se bori protiv bolesti koja ne igra po pravilima. I, još važnije, to je nauka koja napreduje, stalno i neumorno. Ljudi preživljavaju ono od čega se nekad umiralo čim se dijagnosticiralo. Razlog za to, sigurno, nije soda bikarbona pomiješana sa limunom, ujutro natašte.
Da se stvar još dodatno zakomplikuje, postoji posebno gnusna kategorija ljudi koji ovaj problem nepovjerenja i neznanja koristi za lično bogaćenje. Pravi ljekari i naučnici s lažnim teorijama. Ljudi koji su nekad položili onkologiju, a danas prodaju “detoks” protokole od teških metala, plastika, glifosata, žive u tunjevini, parazita (joj, paraziti!), gljivica, loše energije, trauma iz maternice, patogena iz čarapara i teflona. To su oni što nose bijeli mantil samo kada se slikaju za Instagram, dok u pozadini stoje police pune dodataka prehrani koje uvoze iz neke tamo garaže u Geteborgu. Oni znaju tačno šta rade tako što koriste autoritet diplome da bi upakirali svoj lični interes u nešto što liči na nauku. Pa ti prodaju priče o “funkcionalnom resetu organizma”, o “anti-kancerogenim dijetama”, o “prirodnom protokolu koji farmacija krije”. A u stvarnosti, jedino što kriju jeste činjenica da su shvatili koliko je profitabilno manipulisati ljudima koji se bore za život. I dok oni broje eure od suplemenata i bespotrebnih analiza koje preporučuju, njihovi pacijenti gube najvredniju valutu koju imaju – vrijeme.
I zato, kada se odmaknemo od buke interneta, od tetkinih glasova i komšinicinih informacija “iz prve ruke”, ostaje jedna ultimativna istina – Rak je stanje koje ne prašta liniju manjeg otpora. On ne mari za to koliko je nešto “prirodno”, koliko je trendi ili koliko puta je pregledano na TikToku. Rak igra svoju igru hladno, matematički i bez empatije. I jedina stvar koja ima ikakvu šansu protiv takvog protivnika jeste isto tako hladna, matematička, spora, ali rigorozno provjerena nauka.
Zato je poruka ovdje jednostavna. Birajte dokaze, a ne obećanja. Birajte ljude koji vam govore istinu, a ne one koji vam prodaje nadu na metar. Birajte ono što ima rezultate, a ne ono što ima finu priču. Jer rak je protivnik koji vas neće štedjeti, i zato ni vi sebi ne smijete priuštiti da njega štedite.
Na kraju, sve se svodi na jednu odluku. Hoćete li vjerovati u gođi bobice ili u ljude koji se svakog dana bore da vama omoguće još jedan?
O autoru: Dr Riad Hajdarević je naučnik iz Bosne i Hercegovine koji radi na Institutu za istraživanje kancera u bolnici Radium u Oslu, koja ima dugu tradiciju u liječenju i istraživanju kancera. Rad u centru PRIMA (Precision Immunotherapy Alliance) ovom naučniku omogućava dodatne kolaboracije s najprestižnijim centrima u Evropi i Americi. Završio je doktorat iz oblasti imunologije na temu autoimunih oboljenja i to iskoristio kao osnovu za svoj prvi postdoktorat kad je istraživao glibolstom, jedan oblika kancera mozga. Trenutno radi kao istraživač/naučnik uz povremene angažmane kao vanjski saradnik u BiH i inostranstvu.