Mislim da planom koji predlažem oni neće biti zadovoljni, ali to svakako neće biti ni bošnjačka elita, a bogami ni Srbi (videćemo zbog čega). No, čini se da je ključ uspeha svakog sličnog plana da svi budu delimično nezadovoljni, a da plan ipak popravi trenutno stanje.
Polazim od toga da je ključni strah BH Hrvata njihova demografska pozicija, koja im u narednih deceinju , dve ”obećava”da će izgubiti još neke teritorije u FBIH, kao što se to uostalom desilo u proteklih 15 godina. Naime, Hrvati su po svemu sudeći izgubili etničku većinu u Busovači i Novom Travniku, dok su i u Jajcu, koje su kontrolisali krajem 1995, manjina u odnosu na Bošnjake. U Stocu broj Bošnjaka konstantno raste, dok Bošnjaci čine značajan deo populacije (oko dve petine) i u Mostaru. U svakom slučaju, u izgledu je da za deceniju, dve neke od opština srednje Bosne, kao Vitez i možda čak i Stolac postanu većinski bošnjačke. Postoji takođe velika šansa da Bošnjaci pojačaju svoj udeo u populaciji Glamoča i postanu znatno brojniji od Hrvata (a Srbi će vrlo uskoro postati samo relativna većina).
Drugi problem Hrvata u BIH i FBIH je mala mogućnost da utiču na odluke koje donose Unija BIH i Federacija BIH ili jednostavnije rečeno mogućnost njihovog preglasavanja (ili izbora nereprezentativnih Hrvata), što se konstitutivnim narodima ne bi trebalo dešavati (zamislite samo sličan slučaj u Belgiji, dok, uistinu rečeno, Švajcarska i Kanada su nešto drugačije priče).
Kako rešiti date probleme?
Čini se da se mora poći od teritorijalizacije, koja ne bi narušila Dejton, ali bi Vašingtonski sporazum. Ono što se čini neupitnim je da se opštine sa Hrvatskom većinom 2010 (-2 + 2) nađu u jednom kantonu koji bi npr. imao nenacionalni naziv: Herceg Bosna (stolni grad bi bio Zapadni Mostar; inače Mostar bi bio podeljen po sadašnjim izbornim jedinicama). Bošnjaci bi imali dva kantona: Unsko-Sanski (Bihać) i Centralno-bosanski (Sarajevo) i činile bi ih sve ostale opštine Federacije BIH izvan kantona Herceg Bosna, osim tri.
E sad, šta znači -2+2? To znači da bi kantonu Herceg Bosna pripale opštine sa srpskom većinom: Drvar i Grahovo (kao i grad Glamoč sa južnom okolinom), dok bi opštine Neum i Stolac bili distrikti-kondominijumi FBIH (zajedničko vlasništvo kantona Centralno-Bosanskog i Hergeg-Bosna. Treći distrikt FBIH bio bi Glamoč (bez grada sa delom opštine Drvar) koji bi bio zajednička teritorija Unsko-Sanskog i kantona Herceg Bosna. Nadležnosti i državljanstva ovih FBiH distrikta bila bi slični ili isti kao i kod Distrikta Brčko. Zbog ovih promena, koje bi zakomplikovale situaciju (jer bi npr. Herceg-Bosna kanton mogao da traži minimalnu nadležnost nad Distrikom Brčko) Brčko Distrikt bi mogao delično promeniti statut tako što bi imao tri opštine u svom sastavu: Južno Brčko, Ravno (Zapad) i Severno Brčko (koje ne bi imalo kontinuitet jer bi bilo presečeno u samom gradu zapadno od reke Brke). Državljanstva, kao i penzioni sistem, niže-razredna sportska takmičenja bi mogla biti organizovana na nivou jednog od dva kantona (sada je npr. druga liga u fudbalu na nivou ”tuzlanskog” kantona) ili pak RS.
Kada su u pitanju ustavne promene u FBIH (na nivou BIH ih ne bi bilo, osim izmene zakona o izboru članova predsedništva BIH, koji bi mogli biti teritorijalno a ne nacionalno birani, kao i npr. sastav Savjeta ministara gde bi se za jedan povećao broj Bošnjaka a za toliko smanjio broj Hrvata) to je stvar, naravno dogovora, ali bi institucija kantonalnog veta mogla biti više nego dovoljan garant za BH Hrvate.
Šta dobiju i gube Hrvati, Bošnjaci i Srbi?
Hrvati gube strah od demografskog osipanja i imaju mogućnost da utiču na kreiranje politike BIH (što ne bi bilo stvar nečije dobre volje). S druge strane, oni se odriču faktičkog kontrolisanja izlaza na more, koji je strateški veoma bitan za Bošnjake, kao i opština Glamoč i Stolac, takođe strateški bitnih za Bošnjake. Bošnjaci dobijaju faktičku kontrolu zemlje od Save do Jadrana i legalizuju natalitetnu pobedu u delovima centralne Bosne. S druge strane, ideja da će doći vreme da se dobiju veći ustupci i da se demografski nadjačaju Hrvati i Srbi, koja je faktički bila svedena na praktično još nekoliko opština, bila bi napuštena. Uostalom, kao i ideja o vladanju BIH na osnovu preglasavanja (to se eufemistično naziva funkcionalna država). U Brčkom dobijaju izlaz na Savu, koji etnički i kontrolišu, kao i istočna hrvatska sela u Distriktu (Boderište). Opet, ideja da postanu etnička većina u Brčko Distrikutu u nekom dužem razdoblju bila bi napuštena. Ovi dobici za Bošnjake bi u slučaju prmena stava međunarodne zajednice, koji nije nemoguć, bili neostvarivi. Srbi nemaju teritorijalnu povezanost, kao i ostala dva naroda (naime, formalno je Distrikt deo i RS; istina Distrikt ne bi bio ukinut ali bi većina nadležnosti bila preneta na tri opštine, koje bi mogle da deo nadležnosti prenesu na entitete i kantone), ali dobijaju osiguranje etničkih pozicija u Distriktu i npr. mogućnost da dobiju put od oko 2 km (između Grbavice i Centra) kojim bi se mogla kretati policija opštine Severno Brčko bez prijavljivanja policiji opštine Južno Brčko.
Mnogi će reći da je ovo dalje getoiziranje BH naroda. Međutim, postojanje multietničkog društva u BIH je slabo i praktično se svodi na integraciju brojčano marginalnih etnosa u pojedinim gradovima u socijalne tokove (npr. Sarajevo). U većini ”mešovitih” gradova (Vitez, Busovača, Mostar, Brčko) Bošnjaci, Srbi i Hrvati žive jedni pored drugih u odvojenim društvima. Bosansko-Hercegovačko društvo kao i jugoslovensko društvo su bili fenomeni koji su postojali pre 1991/92, ali oni ni tada nisu bili većinski prihvaćeni.
Ovim planom fukcionisanje BIH države bilo bi jednostavnije i jeftinije, osim što bi mogućnost veta na koju bi faktički sva tri naroda imala pravo nekada otežavala dogovor. Ono što je ključno: sva tri naroda bi usled pojednostavljene situacije bili spremniji da se posvete rešavanju konkretnih problema. Suverenitet BH države se, naravno, nikako ne bi dovodila u pitanje.
Autorov blog na B92
Goran Nikolić je ekonomista i jedan od osnivača Centra za novu politiku