Zlonamjerni bi rekli da je, kada je riječ o hrani, kvantitet važniji
od kvaliteta. No, bezbroj je dobrih razloga da uoči 31. decembra
provedete dan, dva ili tri u kuhinji: možda će naići komšije da
čestitaju, a baš je glupo da nemate ničim da ih poslužite, a i ako imate
stariju djecu koja izlaze u grad za doček, sigurno će biti gladna kad
se vrate. Čak i ako ne dočekujete Novu godinu kod kuće, opet bi u goste
valjalo ponijeti bar pitu, neki lagan kolač ili vanglu krofni.
Obrni-okreni, uprkos savjetima stručnjaka da ne pretjerujemo, u 2018.
ćemo ući sa gomilom hrane u frižideru, rerni, špajzu, na šporetu, stolu,
tanjiru kraj kreveta…
“Šta ću sad sa ovol'kom hranom?“
– pitanje je koje gotovo neizbježno postavljamo sebi svakog 1. januara
dok ispijamo jutarnju kafu uz zvuke Novogodišnjeg koncerta Bečke
filharmonije. Istina je da su naši stari mislili i o tome, pa je
anonimni narodni mudrac još davno utvrdio da se pečenje najljepše jede
kad je hladno, a da sarma ima sve bolji ukus što se više podgrijava. Ali
ne može se sve svoditi na podgrijanu sarmu i hladno pečenje, zar ne!?
Šta da radim sa mesom?
Dakle,
ne volite hladno pečenje? Onda je možda hladna salata pravi izbor za
vas. Novogodišnjim trpezama svakako suvereno vlada kraljica hladnih
salata – ruska – ali zašto joj ne bismo dodali malo konkurencije
koristeći upravo preostalo meso od novogodišnje večere? Pečenje
isjeckajte što sitnije i u njega dodajte šta vam je volja. Najčešći
izbor su majonez, senf ili pavlaka, zatim crni luk, bijeli luk, razni
začini, limun, susam… Salate od crvenog mesa su ljepše kad su
pikantnije, dok sa bijelim mesom bolje idu laganije kombinacije.
Ukoliko
volite “mesniju“ varijantu ostataka mesa, probajte da ih upotrebite za
tople sendviče. Krišku hljeba namažite puterom ili senfom. Isjeckajte
ili još bolje iščupkajte mesko i stavite na namazani hleb. Dodajte
začine po ukusu. Preko narendajte kačkavalj. Zatim sve to poklopite
drugom kriškom hljeba premazanom puterom. Stavite sendvič u aparat za
tople sendviče, jako pritisnite, sačekajte par minuta i fantastičan
miris podgrijanog, začinjenog mesa natopljenog puterom i sirom
prodrijeće vam kroz nozdrce do mozga i signalizarati da je vaš ukusan
obrok spreman.
Ljubitelji jela “na kašiku“ također bi trebalo da znaju da mogu iskoristiti ostatke mesa za svoja omiljena variva.
Šta da radim s krompirom?
Bareni,
pečeni, prženi, restovani, grilovani, smuljan u pire, ispod sača, “u
kaputu“… Krompir se može spremati u milion varijanti, a pritom je i
jeftin. Ali kao što sve na ovom svijetu ima manu, ima je i krompir – ne
može da se podgrijeva!
Znači li to da sav krompir koji nam je
ostao možemo samo da bacimo? Ne nužno. Ukoliko ste krompir pržili, onda
mu spasa nema. Ali ako vam je ostao bareni, pečeni ili pire krompir ima
nade da se nešto može uraditi.
Kao i kod mesa, prvi i najlakši
izbor je salata – krompir, nasjeckani crni luk, malo ulja, malo sirćeta,
sve lijepo pomiješate i eto ga!
Malo komplikovaniji, ali zato
ukusniji, i nažalost nezdraviji izbor mogu biti kroketi. Tijesto
napravite od krompira (pire je najkorisniji, ali se uz pomoć blendera
mogu upotrebiti i bareni ili pečeni), brašna i jaja. Od tijesta
formirate loptice i ispržite ih u vrelom ulju. U krokete možete dodavati
i drugo povrće, sir, možete ih panirati itd. Lijepo idu uz tartar sos.
Ostaci krompira se mogu koristiti i kao nadjev za pitu.
Šta da radim sa povrćem?
Ostaci
šargarepe, karfiola, brokolija, tikvica, bundeve, pa i maloprije
pomenutog krompira, mogu se iskoristit za čorbu. Povrće izblendajte, i
dodajte ga u ključalu vodu. Uz dodatak malo peršuna celera i ostalih
začina po ukusu, dobit ćete sasvim solidan potaž.
Šta da radim sa hljebom?
Strah
od neradnih dana često nas tjera da gomilamo hljeb u kući kao da
krijemo omanju partizansku četu u podrumu. A, onda hljeb počinje da se
suši, mrvi, postaje tvrđi i na kraju se ubuđa i završi u kontejneru.
Stoga
je dobro u kuhinji imati toster. Nisu za džabe Britanci svojevremeno
napravili imperiju “u kojoj Sunce nikad ne zalazi“, jedući tost i pijući
čaj.
Ostaci hljeba svakako su korisni i za ranije pomenute tople
sendviče, a ovih dana se valja sjetiti i jela koja su nam za doručak
spremale naše mame i bake – prženica i popare, čiji je glavni sastojak
upravo stari hljeb.
Možete isprobati i neki od specijaliteta “sa
čizme“, pa napraviti bruskete ili hljeb sa bijelim lukom. Na internetu
se može pronaći dosta jednostavnih recepata koji se manje-više svode na
to da hljeb premažete uljem, bijelim lukom/paradajzom, začinima
(bosiljkom, origanom i sl), parmezanom i par minuta pečete u rerni.
Repriza
Ukoliko
ipak ne želite da vam se hrana sa dočeka danima razvlači po kući, već
biste da je se riješite brzo i efikasno – organizujte reprizu! Okupite
članove porodice i(li) bliske prijatelje, pustite neku laganu muziku,
otvorite neko fino vino, i počnite sa prepričavanjem utisaka iz “najluđe
noći“, pa ko zna gdje ćete završiti. Ovakve ležerne večere često umiju
da budu mnogo zabavnije od samog dočeka, a tanjiri će garantovano ostati
prazni.
Dobročinstvo
Stanovnici
pojedinih zemalja ostatke svoje praznične večere daruju narodnim
kuhinjama ili skloništima za siromašne. Kod nas ta tradicija nije
razvijena, ali ukoliko ne znate šta ćete sa preostalom hranom, a znate
nekoga kome je ta hrana potrebna, imate odličnu priliku da učinite dobro
djelo, baš u duhu praznika.