Počela je nova sedmica koju će obilježiti nekolicina bezobraznih i masa glupih. Još pet do sedam dana čuđenja i jadikovke o teškom položaju i ugroženosti, o atacima jednih na druge, o (ne)kulturi, (ne)obrazovanju, (ne)poštenju, (ne)radu, (ne)pomaku. Još jedan period za “metak u čelo”, koji će, priča se, krajem sedmice svršiti na ulicama gradova diljem svijeta gdje se ljudi bune protiv nečega. Sad je l’ nepravde i siromaštva koje u sve većim zalogajima guta osmjehe i slobode, ne znam. Na ovim prostorima, prema najavama onoga što je planirano ni sami “organizatori”, a kamoli učesnici (čast izuzecima) pojma nemaju zašto trebaju izaći na ulicu i “okupirati” grad u subotu, 15. oktobra 2011. godine.
Šta je u subotu? Protiv koga se ustvari bunimo? Je l’ opet Ekrem krade meso iz studentske menze il’ imamo problem sa sveopštom (ne)kulturom življenja? Ili nas, može bit’, iskorištavaju svi redom od vladara, preko banaka, do sitnih kokošara koji vode javna i polujavna preduzeća? Da nismo konačno odlučili da se pobunimo protiv “dvije škole pod jednim krovom”? Pokušao sam saznati od silnih učesnika koji se vesele subotnjoj matineji, želio sam konkretno objašnjenje o čemu se radi. Jesmo li za ili protiv, na šta se ide, kome se glava skida, hoće l’ bit’ graha za demonstrante i toplog čaja za promrzle paćenike. Da se neće zakolutat’ kakav koktel u blindirano vozilo nekog ministra? Sve sam pit’o, a niko mi ne zna reć’. Vidjeli, k’o i ja, upečatljiv naslov i zajebanu sliku i nakačili se na facebook event. Valjda to sad super izgleda kod raje, da ti stoji prisustvo nekom zajedničkom cilju, bez obzira što o njemu ne znaš baš ništa, al’ je dovoljno šaren da te zaintrigira.
Revolucija jeste postala roba kao i sve drugo u potrošačkom društvu koje gazi male mrave, ali sve do prije nekoliko dana nisam shvatao ili nisam želio tako da shvatim da je i revolucija postala obični brend. Još jedan u nizu. Blještava slika potpisana opasnim fontom, izložena na uvid i lajkanje, bez ikakvog, a kamoli smislenog, sadržaja, bez temelja, stubova, a o krovu nema potrebe ni pričati. Svima je jasno da nam nije dobro ali je malo kome jasno zašto nam nije dobro. Ili je previše razloga što nam nije dobro, ili zaista nemamo kapacitet da zaokružimo sve nedaće u jasan, glasan i smislen odgovor zašto se treba okupiti 15. oktobra 2011. godine usred Sarajeva.
Propagatorima eventa je teško prisiliti same sebe da osmisle to što propagiraju, da pojasne o čemu je zapravo riječ. Obično se zadrže na, ako i to, prevodu globalne inicijative, pa ispada da se bosanskohercegovačkog čovjeka huška da se suprostavi Wallstreet-u i sličnim goropadima. Bosanskohercegovački čovjek se ne smije suprostavit’ ni samom sebi i svojoj gluposti, a sad ga se eto poziva i da ruši centre moći. Al’ dobro sad.
Odmah mi je pao na pamet Eka, koji kuburi s kreditima otkad je rat stao. Bio čovjek veseljak, pravi zajebant, a evo se ne smije više od 10 godina jer mu svako jutro počinje preračunavanjem dugova i spajanja nikad spojivih krajeva. Eka je otkazao kablovsku jer mora smanjiti troškove na minimum, pa nema ni CNN ni AlJazeeru da vidi kakvo je stanje na tržištu kapitala, a na ovim našim kanalima mu je po ekranu snijeg i u augustu pa i to rijetko prati. Novine pročita samo kad ode u brijačnicu da se šibne na keca, duže će trajat’. O internetu Eka i ne sanja. To mu je veći luksuz od kifle koju ne pamti kad je pojeo jer ga narodni hljeb dođe jeftinije, a i duže se ljepi za želudac.
I kako će Eka, u takvoj situaciji u kakvoj jeste shvatiti šta se treba desiti u subotu u Sarajevu? Ne sumnjam ja da bi on doš’o da ponudi i svoj glas, da zaurla na sve što ga je dovelo u situaciju u kojoj s četiri decenije života na ovoj planeti, plaća opstanak umjesto da se s guza na guz baškari i voli sa svojom suprugom kao i prvog dana kad su se provodali za ruke.
Ima li neko ko će Eku obavjestiti da u subotu dođe na par sati i “jasno kaže svoj stav” o tome zašto je radost i ljubav prema njegovim mališanima prerasla u svakodnevnu brigu, brigu i samo brigu da im donese komad hljeba na sto. Ja bi ga rado obavijestio ali ni meni niko ne zna objasnit’ zašto se u subotu treba desiti ta nekakva “okupacija”. A ako meni, čovjeku koji nema briga, ništa s ovom subotnjom “okupacijom” nije jasno, kako onda da bude jasno onima koji se bude žedni i liježu gladni, preračunavajući kamate koje im skidaju kožu s leđa.
Htio sam da saznam, pa sam pitao čak i studente. Kontam oni načitani, imaju u malom prstu odgovor na pitanje. I tamo muk, tek žestoki napadi sujete i strah od rasprave. I da je samo to. Da ne širim sad na problem stotina prijavljenih na fb eventima koji rezultiraju jedva vidljivim brojem prisutnih. Svođenje događaja na protest radi protesta se odavno pokazalo besmislenim sportom koji izaziva kontraefekat odbijanja ljudi od bilo kakve pomisli davanja podrške bundžijama.
I ova kiša da stane. Ustvari stala je, al’ ne znam kako bi drugačije završio priču o “okupaciji” gradova o kojoj ni “organizatori” pojma nemaju. A možda ipak očekujem previše.
Tekst preuzet sa portala www.protest.ba