Koliko zastrašujuće velika mora biti razlika u razumevanju sudskih
presuda, koje kod jednih izazivaju tugu, zgražanje i bes, kod drugih
veselje, radost i ponos.
Koliko obeshrabreni moraju sada biti svi dobrohoteći misleći ljudi, da i
dalje čine nešto na pomirenju, praštanju, hrabrenju, opštem
napredovanju u civilizacijskom sravnjivanju nas ovde i ovakvih kakvi
smo.
Od svih koji su palili, potpaljivali, mučili, ubijali, selili, kasapili,
zatrpavali, svakakve i sve zamislive i neopisive zločine činili, od
svih njih, kako to biva, istorija će zapamtiti… nikoga. Od svih sudija i
presuditelja koji su okrvavili svoje duše kopanjem po balkanskim
jarugama, istorija neće zapamtiti… nikoga.
O ubijenima još neko vreme, pisaće i govoriti samo njihovi za života najbliži.
O preživelima odavno niko više niti govori niti misli. Dovoljno im je valjda što su ostali živi.
Sudnice će uskoro potpuno opusteti, zanimanje za prošlost usahnuti
skroz, i neće ostati nikoga da pamti šta se to ovde desilo. Koliko je to
trajalo, i kako je tome presuđivano.
Da je nikako presuđivano, znaćemo po posledicama, ali tada se nećemo
setiti da to jesu… posledice. A one će biti takve da će sledećih hiljadu
godina brat mrzeti brata, komšija suseda, da se još hiljadu godina neće
razumeti oni koji govore istim jezikom. Biće to novih hiljadu godina
individualne samoće u kolektivoj ludnici.
Zajedno će samo ostati ubijeni, spaljeni, silovani i zatrpani. I svi
oni, sa svih strana, da mogu, vapili bi naglas, proklinjali sve odreda, i
da mogu da se vrate toliko godina unazad, nadoknadili bi sigurno sve
šetnje sa decom, sve izmaknute zagrljaje, odgledali bi sve propuštene
filmove i utakmice, tražili oproštaj za sve uvrede, deca bi popravila
sve razlupane i pokvarene igračke, uzorali propuštene njive i sve, baš
sve bi činili da se nikada ne nađu tamo, na tom putu, na toj utrini, u
tom vozu, na tom traktoru, u tom rovu, na tom mestu u tom trenutku kada
se desila smrt.
Ali ne mogu. Jer jesu pobijeni, popaljeni, satrti i satrveni zauvek. Šta
god o tome rekao bilo koji sud, u bilo kojoj zemlji, bilo kad.
Eto, o njima sada razmišljam. Evo sada, dok se već svi svađaju i deru,
ne zbog tih mrtvih.
Već zbog onih koji su za sve to krivi.
Sa bloga autora