On je plod višedecenijske nacionalističke indoktrinacije i trivijalizacije društva. Produkt tridesetogodišnjeg RTS-ovog, Pinkovog, Hepijevog i tabloidnog širenja mitomanije, odnosno izmišljanja slavnih događaja, atavizama, u prevodu pozivanja na pretke, i ksenofobije.
Sve to je zapravo prava medijska lobotomija nad ljudima. I tako smo posle slobizma i šešeljizma dobili i vučićizam.
Mislio sam da je onom igrom sa huliganima i policijom protiv građana za vreme nedavnih protesta kurjačić prevazišao samog sebe, ali on kao i svi šibicari, uvek ima nekog skrivenog keca u rukavu. Da nije tragično, bilo bi smešno ono što je uradio prošle nedelje.
Da se ne bi pisalo i pričalo o aferama zbog kojih će kad tad morati na sud, on je naciji obelodanio da je u pedesetoj godini postao brucoš. U želji da kako kaže ostvari svoj dečački san, da bude dečiji košarkaški trener, upisali su ga u visoku strukovnu školu za sportske trenere i to tako što su ukinuli jedan od uslova za upis, a to je aktivno bavljenje sportom najmanje tri godine.
Dakle u startu je stvar neregularna. Još jednom je pokazao da je najveći manipulator na javnoj i političkoj sceni Srbije svih vremena. Jer odjednom brucoš u vidu predsednika države postaje glavna tema u medijima i na društvenim mrežama. U drugi plan padaju i korona i broj umrlih, falsifikovani lažni izbori. To je neverovatno kako ljudi u trenu zaborave da se ispod plašta politike krije patolološki lažov i tiranin koji je napravio državni udar u Srbiji.
Ozbiljni ljudi iz košarke kao Dragan Kapidžić na primer čude se, ali misle da je lepo kad neko sa tako visoke funkcije sebe vidi u košarci. Jedan od naših najboljih trenera i žestok kritičar neustavnog vladara Dušan Vujošević kaže da bi mu pomogao, ako je iskrena njegova želja da postane trener.
Čak i ako ostavimo po strani to što je prekršio Zakon o predsedniku republike, kao i sve zakone toliko puta do sada, ali ljudi, taj navodni prijatelj košarke nam je uništio državu, pocepao društvo na froncle i zemlju doveo do ivice ponora u koji ćemo vrlo brzo pasti ako ga ne zaustavimo.
Dokle ćemo na primer da trpimo da taj bezumnik tretira državnu kasu kao svoju privatnu svojinu.
On tu kasu puni tako što nas zadužuje kod svetskih banaka, otima nam penzije, oporezuje i diže cene do astronomskih visina, kažnjava za sve i svašta. A onda taj naš novac deli šakom i kapom svojim pristalicama u zemlji i po celom regionu kako mu se ćefne.
Čuli ste, verujem za najnoviju ludost. Hoće da finansira izgradnju aerodroma kod Trebinja, dvadeset dva kilometra vazdušnom linijom od Dubrovačkog aerodroma.
Moram na ovom mestu da parafraziram tvorca slobizma i šešeljizma Jovicu Stanišića: „Kakvi izbori, kakve stranke i parlament? Sve je u Srbiji mali Alek-baba i njegovih četrdeset razbojnika.“
Njihova volja je jedini zakon u ovoj zemlji. Zato se ludilo njegove vlasti mora zaustaviti. Prestanimo već jednom da sa lažima spavamo i sa lažima se budimo. Valjda je sada svima jasno da se sa njim ne može razgovarati, jer se ispod naziva političar, krije neviđena baraba.
Ako ga se ne oslobodimo do kraja jeseni i zime, za sve će biti kasno, jer će Srbija potonuti zajedno sa njim.
Dosta je bilo verbalnog rata protiv Vučića i međusobnog nadgornjavanja opozicije. Molim sve ljude osnivače tih skupština slobodne Srbije, udruženih građanskih pokreta i građanske neposlušnosti, kao i sve zainteresovane lidere opozicionih stranaka.
Gospođe i gospodo, shvatite da su nacija i država u katastrofalnom stanju i da se pod oznakom hitno, morate sastati i dogovoriti datum, kada ćete pozvati građane Srbije da tog dana svi koji mogu dođu u Beograd.
Pozovite na taj sastanak i predstavnike sindikata policije i vojske Srbije da bi taj masovni skup imao svoje obezbeđenje. Minuli protesti i sva policijska i parapolicijska sila koju je režim izveo na nekoliko hiljada demonstranata, pokazatelji su gde je tiranin ranjiv. Kada se na beogradskim ulicama nađe sto hiljada ljudi, nema te sile koja će mu pomoći.
Podsećam vas da su Nišlije pred peti oktobar pešačile do Beograda u znak protesta protiv Miloševića pod parolom „Gotov je“.
I Milošević, koji je bio neuporedivo veća sila od kurjačića, odstupio je sa vlasti. Ne zaboravimo međutim da nam se ponovo ne bi dogodio neki Vučić, mora se promeniti politički poredak u Srbiji iz temelja.
Sa političke scene moraju jednom zauvek sa Vučićem otići i svi ti Šešelji, Dačići, Nikolići, Palme, Ljajići, Krkobabići i njihove kvazipolitičke partije. Svi ti bezumni jahači srpske političke Apokalipse. Zato idemo, Srbijo, da skinemo jednom taj jaram s vrata koji se zove slobizam, šešeljizam i vučićizam.
Pašće Vučić, to nije sporno, jer gotov je. Ne daj se, Srbijo, onome što nisi, a što bi seoski đilkoš iz Čipulića kraj Bugojna želeo da budeš. Ako se ne probudiš i ne ustaneš sada, verovatno nećeš više nikada.