I to biće, poput kakvog Goluma, privlači pažnju svakog skribomana, blogera, kolumniste i vikend-analitičara.
Red je da imenujemo to zlo licemjerno biće. To sam JA, to si ti, to je većina nas!
Bilo je fascinantno ovih dana posmatrati kako na bazi jedne populističke kvazipsihološke studije počinje vađenje trna iz očiju drugih, na konto ličnih oftalmoloških balvana.
Pa zar smo toliko oglupili? Zar smo level idiotluka i hipokrizije podigli na razinu Grandovog spektakla? Da l’ je moguće da je čitava regija nasjela na licemjerje naše svagdašnje?
I jeste i nije!
Znaš ti vrlo dobro, čitaoče dragi, da se Ana Karenjina bacila pod voz, ali nemaš pojma što je Ljevin kosio travu na 12 strana i što je on Ljevin, a ne Levin. Nemaš pojma i boli te tuki, realno. Zar ne?! Ali zato razvaljuješ medijsku kevu Paulini i Hadžifejzović, imaš mišljenje o plenumima, selfićima i helpićima. Klikaš, komentarišeš, šeruješ i postuješ sve o GMO hrani, HAARP-u, zavodiš kasirku svojim poznavanjem transformacije u Papeta iz 4-4-2 u 4-3-2-1.
U principu, radiš isto što i ja u ovom tekstu. Zoblješ plodove svog neargumentovanog truda ne bi li ždrao, jebao ili, u najlošijem slučaju, zadobio nečiju uncu pažnje. I to je OK.
Takva smo vrsta, jebeš ga. To nam je negdje u ribonukleinskoj kiselini isprogramirano.
Ali zašto ne igrati otvorenih karata? Zašto je komšija glupi prepotentni idiot, a ne ti? Zašto je prijatelj, poznanik, komad preko puta isfolirani sveznadar, a ne baš ti? Zašto Real osvaja Ligu šampiona, kad ti srce kuca za njihov bijedni komšiluk? I zašto tvoja omiljena FB stranica ” Seoski fudbal” ne oduševljava ljude oko tebe koliko se nadaš? Jednostavno! Puca im opet međunožje za tvojim umovanjima, sugestijama i prijedlozima. I navikni se na to. Jer to je samo konvencija, kratka pamet i društvena obligacija. Gledanje tuđih albuma sa ljetovanja ili nedajbože sa svadbe. Ispoštuješ, najedeš se, napiješ i oćutiš. Nećeš dobrim domaćinima reći da su samoživi smorovi, a pogotovo nećeš sebi reći da si klasični dupeuvlakački mediokritet.
Nego, možeš li šta promijeniti, mišu mali, fetusno sklupčani oko miša plastičnog?
Možeš!
Ugledaj se za početak na sve ljude koje prezireš. Vaistinu! I ne, ne mislim na Hitlera i ostale genocidne ruine prošlosti. Mislim na one koji su nosili par konzervi i nešto pelena, dok si ti gledao narečeni Real kako krši Atletiko u produžecima. Mislim na sve one koji nisu čuli za tu utakmicu, ali znaju kako spakovati i, još bolje, kako naći 200 pari čizama potrebitima. Neko je dirinčio čak i u tvom poplavljenom gradu, dok si ti gledao može li se popiti espreso. Kažem, jebi ga, takva smo sorta. Zajebana, ali sklona (povremeno) i učenju.
I zato popravljiva. U svima nama čuči u istom vaktu i mahaluša skrštenih ruku sa gujom u novčaniku i suludo dobri i naivni altruista.
Vidi, svi smo mi u isto vrijeme isprogramirani da brslamo kako tamo neko drugi neuk kenja i da budemo dobri Samarićani. Opet, to je OK. Samo je na tebi da procijeniš, ocijeniš i vidiš kad treba aktivirati mahalušu, a kad nesebičnog mudonju.
Volim ih što me iritiraju
Ja sam okružen ljudima koji me iritiraju svojom požrtvovanošću i ljut sam na sebe kad ne mogu ispratiti njihov ritam. I kad umislim da mi je teško, sjetim se licemjerstva “pravovjernih” betera.
Neka bude patetično, ali ja nisam dostojan da budem u istoj rečenici sa osobama koje su stigle nahraniti, spasiti, pomoći izvući dijete, pa se vratiti po psa, nisam na istoj stranici sa ljudima koji helikopterom po oluji manevrišu na 5 cm ne bi li izvukli nevoljnika. …
I zato jesam licemjer. Ali, hej, i to je početak. U ovoj popavi koja je iznjedrila potop čistunaca i konstatacija iz naslova je već nešto. Dobar udarac u guzicu!
Da, ja jesam onaj mediokritet koji manjak nabubanog repetitivnog znaja, truda i odgovornosti nadomiješta verbalnom sigurnošću. Ali, oko mene su ljudi koji mi svojim primjerom (čitaj) riljanjem lupaju etičke ( sad zasad) šamare.
Pored njih je sramota reći da si pošten, vrijedan i altruista.
K'o velim, kad već bacate kamen, prvom kamenicom testirajte svoju lobanju.
Nego sad će sa teškog ići na gore. Ljudima treba sve, a meni ne treba licemjer u meni.
Hajte i vi malo. Znate već kako to ide.