Konstantin Savić je od juče opšte mjesto predizborne kampanje u BIH. Čovjek iz Teslića, nezavisni kandidat na lokalnom nivou, postao je internet zvijezda za par sati. Svojim stasom i prije svega glasom, prostodušnošću i infantilnom iskrenošću privukao je pažnju SVIH medija, od društvenih mreža prvotno, pa do inih.
Ovo nije priča samo o Konstantinu, ali jako dobro pokazuje kako javnost iskristališe jedan naizgled opskuran fenomen i prihvati ga i preoblikuje u univerzalnu vrijednost.
Nego, znate li kako je nastao Konstantin kao medijski viral?
Uobičajeno.
Konstantin Savić je nastao negdje u utorak oko 9:15 u redakciji BUKA portala. Razlog? Kiša, loše vrijeme, dosadni utorak, hronični nedostatak tema… Na nekom čudnovatom RTRS-ovom linku par ljudi promatra Konstantinov monolog. Ćute i slušaju.
Prvotno opskurna priča o beračima šljiva svake sekunde dobija smisao. Nije to zbog Konstantina, da se razumijemo. Nije to niti zbog ljudi iz redakcije. Svega su se nagledali i naslušali. Nešto je iznad toga. Nazovite to kako hoćete. Moć identifikacije. Autosigestija. Nešto novo. Trilijarde objašnjenja…
Pustili su Konstantina u etar, kao i bezbroj drugih stvari. Jer, idu izbori. Mogao je to uraditi bilo ko drugi.
Jednako bi se sve poslije zbilo.
Ljudi su morali čuti nešto DRUGO.
A, to drugo i drugačije razdvaja Konstantina od hiljada ostalih i to DRUGO daje Konstantinu beskonačnu klikanost, lajkanost i viralnost. Da se razumijemo, veliko je pitanje šta će biti sa Konstantinom nakon izbora u realnom političkom životu. Ali.
Ali, ljudi su toliko ogorčeni postojećim facama, njihovom apaurinskom retorikom, ljudi su toliko prezasićeni vječito istim lažima, pa im jedan iskren čovjek iz Teslića znači luču u tmini ništavila. Zapravo, znači im toliko da su, bez šale, spremni promijeniti mjesto boravka, samo kako bi glasali za Konstantina.
Šta smo svi naučili?
Ne smijem reći-Velika većina ništa. Mislim da je narod duboko sit lažova, koje mrzi da čak i sami povjeruju u svoje obmane. Konstantin jeste možda utopistički homo balkanikus, ali on odistinski VJERUJE u ono što priča. On VJERUJE da treba otpustiti neradnike administrativce, da treba uposliti ljude u poljoprivredi, da treba dati podsticaje… I da, on jeste verbalno/retorički trapav. Ali on je takav. Nije on ispolirani Baja Dodik, koji po narudżbi odmjenjuje pjevaljke i glumi starletu ispod šatora. Nije on nosač zlatnih kašika poput Bakira Izetbegovića. Ne, nije on “gradžanin”, kome treba jebeni pejsažni arhitekta. On bi da radi, istjera stvari na čistac…Odistinski.
Naivno?
Pa, imate li vi nešto bolje, rođaci? Imate li vi kakve jogi letače, Alister Kroulije i Alan Fordove? Imate klinac. Kao i svi mi. Ništa mi nemamo do par iskrenih ljudi poput Konstantina, koji su se iz tri lijepa ništavila ukazali među nama i ošamarili nas iskrenošću.
Zbog takvih ljudi znojava dupeta izlaze na izbore! Takvi ljudi, baš na lokalnom nivou mogu pomrsiti račune domestikus tajkunima u stranačkoj koži.
Nego, hoćeš li izaći na izbore i jesi li našao svog Konstantina Savića?
U svakoj čaršiji ih ima po pet, šest. Pazi, možeš se zajebavati sa njima dok se sa tobom i tvojim životom zajebavaju moćnici, a možeš glasati za svog Konstantina.
Ili.
Ono što je malo teže i dockan-Konstantin možeš biti ti!
U dva dana, tek, ovaj nezaivsni kandidat i prostodušni čovjek, pokazao je kako se može (na ovaj ili onaj način) animirati i zainteresovati sva masa guzičave vasione interneta. Izbio je iz cipela sve preskupe PR-ove koji kopi/pejstiraju i recikliraju slogane, bilborde i kampanje u sveopštoj apatiji i bolokurcu.
Ovo je možda prvi put kad se običan čovjek treba sagnuti, “pokupiti svog” kandidata, komšiju, poznanika i glasati za njega.
Pa šta bude. Gore ne može!
P.S.
Hvala RTRS-u, koji je konačno ponudio gledljiv sadržaj
Dragan Bursać je novinar i kolumnista BUKA portala. Možete ga naći na Twitteru @dijalekticar