Postoji nekoliko sličnosti izmeđi drevnih i današnjih
Olimpijskih igara.
Pre svega to su četvorogodišnji ciklus i koncept velikog
spektakla. Prenošenje baklje, medalje i spottovi za žene nisu postojali u staro
doba.
Iako se podrazumevao fer plej, i drevne i današnje igre prate i priče o –
podmićivanju. Čak u legendi o osnivanju igara kralj Pise, je podmitio Hermesovog
sina Mirtilusa da se malo poigra sa kočijama njegovog oponenta.
Tokom Olimpijade treneri i sportisti su se zaklinjali da ne
“greše protiv Olimpijade” ali mnogi to nisu ozbiljno shvatali. Tako
je bokser Europolus podmitio svoja tri protivnika 338. godine p.n.e. Nekolko
godina kasnije i višebojac Calipus je svojim protivnicima ponudio mito.
Mnogi sportisti su umesto za svoje takmičili za suparničke gradove države i
tako izgubili državljanstvo.
Nešto slični imamo i danas, prema podacima Dejli Telegrafa 11 odsto sportista
koji su predstavljajli Britaniju na Olimpijadi 2012. su bili rođeni van te
zemlje i nazvani “plastični Britanci”.
Danas varalicama sledi diskvalifikacija, a u stara vremena nisu bili
toliko strogi. Kada je otac dvojice sportista pokušao da podmiti konkurente
svojih sinova, kažnjen je samo on, a ne i sinovi. Ipak, imena varalica su mogla
završiti u podnožju Zevsove statue.
I sudije su polagale zakletvu o fer suđenju, ali nisu bile mimo pokušaja
podmićivanja. Po nekim podacima imerator Neron je sudijama dao ekvivalet od
današnjih 5 miliona dolara kako bi pobedio u nizu disciplina
U 2002. godine održanoj olimpijadi u Solt Lejk Sitiju francuski sudija je
priznala da je favoirizovala takmičare iz njenog rodnog grada. 2004.
podpredsednik MOK-a Kim Un Jong je optužen da je prmio poklone u vrednosti 700.000
dolara. Nekoliko članova MOK-a je tvrdilo da se od gradova potencijalnih
organizatora takođe tražilo mito.
Izvor newsweek.rs