Opredeljeni, odlučni, polazeći od…Tako počinju svi sporazumi i deklaracije u miloj nam Republici i dragoj nam državi, pa tako i prva četiri pasusa ovog nekog sporazuma SNSD i SDS glede (a zapravo unatoč) vlasti na državnom nivou. Ima tu jedan jadac iza ovog gladac, a to je da je poruka SAD-a bila jasna da ne bi baš SDS u vlasti. Znaju to u SNSD-u, pa im SDS došao za kupovinu vremena, pozicija, poslanika i svega što se kod nas kupiti da. A nema šta se ne da. Može biti da im na kraju balade kažu kako, eto, ne može, jer na snazi je još uvek odluka Kongresa SAD kada je SDS u pitanju, onda se SDS-u daju kakve mrvice tipa potpredsednika NSRS, neka mestašca malena odakle i nešto love kaplje, poneki tenderčić, ne baš značajnog obima, a glasačima poruka da za koga god da glasaju, glasali su za Mileta. Jer, na sceni je dalja kupovina poslanika i uvlačenje strančica u priču o odbrani trajne kategorije, srBstva i gradnje bedema od mračnog Sarajeva. Rekoše mi da su još dva poslanika novih stranaka u parlamentu neki dan išla u zgradu NSRS na „topli obrok“, pa nećemo dugo čekati da vidimo koliko ih je to osveštenih iznenada koji se ne slažu sa programima stranka koje su ih dovele u Parlament, te nastavljaju rad kao nezavisni (sic!) poslanici u parlamentarnom klubu vladajućih. Da nisu ni pročitali te programe, ako uopšte postoje, znamo, ali su valjda i oni opredeljeni, odlučni i polaze od… (ovde upisati cifru), kako počinje svaka prevara u vidu sporazuma ili deklaracije.
Jer, bitno je ko će prvi do onih famoznih 22 da formira Savet ministara, pri čemu za njegovo formiranje treba pet glasova ili poslanika iz RS, a da bi se izglasalo nepoverenje, treba duplo više! Dakle, jednom ko ga formira, opet četiri godine duškanja, petljanja, trošenja i nikakve odgovornosti. A mi sretni kad, kao, reše kakvu krizu, usvoje Zakon o topografiji integralnog kola iako nije usvojen Zakon o popisu, a Evropa sve bliže i samo što nije. Naši se od tamo vraćaju zabrinuti, umorni i sa teškim bremenom na leđima koje mi, obični smrtnici, nikako da shvatimo i dokučimo. I što bi rekli Nadrealisti, ali zato petsto milja u padže, burazeru!
U Republici Srpskoj se o mandataru priča kao da se kapaju – pogodi ispod koje i kakve kape se krije mandatar. Hoće Mitrović, neće Mitrović, pristao, ali tražio da se počisti teren prethodno, pa DNS rekao da neće Džombića ni u kom pogledu i ni u kom izdanju, pa Srebrenka (popularnije Srebra, koja jedina zna lozinku o deset upola s lukom) će za ministra pravde, a što jes’ jes’, odavno je to želela… Samo se Čordaš oseća siguran, njemu njegov šef to sredio, pa iako HDZ nema nijednog poslanika u NSRS, imaju ministra, sunce ti poljubim! To čak ni Dodiku onomad nije pošlo za rukom. I on je imao makar jednog.
Za Federaciju čekamo ono što je Zlaja obećao posle „Države za čovjeka“, a to je Zapadna Nemačka za Bošnjake i Hrvate u Federaciji. Srba nešto i nema tamo, oni imaju Lepšu&Bolju u RS, pa biće da će tuk na utuk, odnosno Lepša&Bolja na JošLepšu& JošBolju.
A što trošim energiju uopšte na ove teme? ‘Nako. Čisto da kažem nakon svega toga da je potpuno nebitno ko će, šta će kad se zna dokle će. Dokle – to je ono što diktiraju pare, kao i oni koji im za sada daju kredite znajući da ih ne mogu vratiti ni pod razno. Dok furaju taj patriJotizam sve opredeljeni, odlučni, istrajni i polazeći od nečega, sve su dublje u džepu onih protiv koji se, kao, bore svojim nepokolebljivim stavovima i sve u odbranu naciona kojeg zadužuju za tri generacije ispred, zatim dajući naše gaće sa stražnjice i kožu s leđa firmamam koje odavde iznose pare i imovinu i prikazujući gubitke, poklanjajući šta se pokloniti da – samo da se ostane u sedlu. Inostrano zaduženje poraslo 40% u proteklih četiri godine, a još uvek se priča kako smo malo zadužena zemlja. Valjda nisu računali dugove u inostranstvu (što nije isto kao kad država ili njeni delovi dignu kredit), privatni dug koji se sastoji od kreditnih linija koje su banke uzele u inostranstvu + kreditna zaduženja privrednih subjekata u inostranstvu, zatim zaduženost stanovnika, unutrašnji dug, dug privrede (koji premašuje BDP BiH), itd. Na sav budžetski deficit. Da bi opstali, a kako se očekuju dalji nameti na privredu i lepljenje etiketa na banke i trgovinu (svemu su krivi, krvopije, lihvari i drski i mrski otimači para naših – kako vole servirati ove gluposti iz vlasti preko medija i sindikata), dalje će se zaduživati, što će u konačnici doneti onu davnašnju crnu slutnju da ćemo biti sluge u vlastitoj zemlji i okolo nosati kanticu i lopaticu. PatriJotizmom do sveopšteg idiJotizma.
Ništa nas bolje neće snaći ni sa Mićkom&Zlaćkom jednako kao ni sa Mićkom&Harijem, uz Tihića kao lakmus papir (vrsta indikatorskog papira koja se upotrebljava kao kiselo-bazni indikator; u kiselom je plavi lakmus-papir crven, a u bazičnome je crveni lakmus-papir plav), u zavisnosti kakva je koalicija, i Čovićem koji uspešno može da igra kralja Midu na svim pozornicama (Mida je, u grčkoj mitologiji, bio bogati frigijski kralj kome su, za kaznu što je zamerao sudiji Tmolosu kad je u muzičkoj utakmici između Apolona i Pana dosudio pobedu Apolonovoj liri, izrasle magareće uši, jer mu je više godila Panova svirka. Ista priča o njegovim ušima, nalazi se u priči »U cara Trojana kozje uši«. Po legendi, sve što bi kralj Mida dotakao, pretvaralo bi se u zlato.)
Ista meta, isto odstojanje, a nigde ni države, ni čoveka, Srpska zauvek finansijski nema ni u ludilu, nigde ljudi kojima se veruje, a narod zna da ništa ne zna. Spolja gladac, unutra jadac – stara poslovica. Na kraju se svede da za koga god da glasaš, na isto ti dođe – glasao ili glasala si za uvek iste tipove u istim koalicijima. Očekivati bolje? Milioniti put se vraćam na onu Ajnštajnovu definiciju ludila, parafraziram: radiš iste stvari sa istim ljudima, a očekuješ drugačiji rezultat.