Dvadeset osmog augusta, navršilo se tačno pedeset godina otkako je Martin Luther King održao jedan od najslavnijih govora u istoriji čovječanstva. Govor je upamćen po frazi koja se u njemu refrenski ponavlja: “I have a dream”. (Na našim stranama, ovu frazu uglavnom prevode bukvalnim “Imam san”, mada je bolje i adekvatnije kazati samo “Sanjam”, kao u pjesmi od Indexa.) Nije pogrešno reći da je ovaj sedamnaest minuta dug govor – promijenio svijet.
U Americi se već danima obilježava ova godišnjica, a njezin vrhunac desiće se sutra, kad će na stepeništu kod Lincolnovog memorijala u Washingtonu – na istom mjestu, dakle, na kojem je tačno pet decenija ranije stajao i govorio Martin Luther King – govor održati Barack Obama, predsjednik Sjedinjenih Američkih Država.
Iz perspektive pojedinačnog ljudskog života, pedeset godina je dug period. Iz istorijske perspektive, međutim, to baš i nije tako. A prije samo pedeset godina, Amerika je bila zemlja u Delom finansiran iz državnog budžeta, biografski film o kompozitoru Labudovog jezera, Krcka Oraščića i Uvertire 1812 prigušiće njegovu seksualnost zbog homofobne političke atmosfere u Rusiji, u kojoj je zakonom donetim u junu zabranjena “propaganda netradicionalnih seksualnih odnosa” među maloletnicima.
U izjavi za dnevni list Izvestija, scenarista filma Jurij Arabov odbacio je navode da je Čajkovski bio gej i istakao da je scenario prepravio kako bi kompozitora prikazao kao “neženju kojeg je pratio glas da navodno voli muškarce” i koji je patio zbog tih “tračeva”.
Producentkinja filma Sabina Jeremejeva rekla je da film neće doći u sukob sa zakonom protiv gej propagande.
Niko još nije kažnjen po saveznom zakonu, mada je na osnovu sličnih regionalnih propisa koji su mu prethodili već bilo prijava. Prepravke scenarija o Čajkovskom potvrdile su strahovanja da će zakon izazvati autocenzuru. Neodređen tekst zakona podrazumeva i kazne od preko 2.000 evra za “nametanje informacija o netradicionalnim seksualnim odnosima” u masovnim medijima.
Kiril Serebrenikov, ugledni filmski autor i umetnički direktor Gogolj Teatra u Moskvi, najavio je snimanje filma o Čajkovskom avgusta 2012, ali je za filmski sajt KinoPoisk rekao da ima problema da nađe sredstva zbog zvaničnog stava o kompozitorovoj homoseksualnosti. U julu se, posle otvorenog konkursa, ovaj biografski film našao među filmovima koje je ministarstvo kulture odlučilo da finansira.
Larisa Maljukova, filmska kolumnistkinja u nezavisnom listu Nova gazeta, kaže da je u verziji scenarija koju je videla prošle godine Čajkovski patio zbog ljubavi prema mlađem čoveku. Arabovljevi komentari, međutim, sugerišu da je portret kompozitora kao geja izbrisan iz scenarija. Tekst je prošao pet revizija i u konačnoj verziji “uopšte nema homoseksualnosti, uopšte se ne bavi time”, rekao je Arabov.
Serebrenikov je odbio da komentariše, a Jeremejeva poriče da je pet revizija bilo u vezi sa seksualnošću Čajkovskog. Producentkinja tvrdi da je kontroverza oko filmskog prikaza kompozitorove seksualne orijentacije bila “prenaduvana i izmišljena.”
Maljukova sugeriše da su Arabovljevi komentari stvar reakcije javnosti na političku situaciju i da ne odražavaju sadržaj filma.
“Znate kakvo nam je ministarstvo kulture”, kaže ona. “Svi paze, pa i on – i to s pravom.”
U intervjuu za informativni portal Lenta.ru u martu, ministar kulture Vladimir Medinski rekao je da “seksualne sklonosti… ne treba prikazivati, ne treba razgovarati o njima, ni na televiziji, ni u parlamentu, ni na skupu od 500.000 ljudi.”
Država igra značajnu ulogu u finansiranju ruske kinematografije, usled čega je poslednjih godina proizvedeno pregršt patriotskih istorijskih filmova. Prema navodima producentkinje Jeremejeve, u ukupnom budžetu za film o Čajkovskom od 240 miliona rubalja, ministarstvo kulture učestvuje sa 30 miliona (preko 650.000 evra).
Na osnovu pisane zaostavštine kompozitora i njegovog brata, Aleksandar Poznanski, autor nekoliko knjiga o Čajkovskom, kaže da je “nerazumno poricati da je on bio aktivni homoseksualac.”
“Čitava ova situacija je još jedan primer aktuelne kulturne atmosfere u Rusiji, koja u očima obrazovane zapadne publike od ove zemlje čini predmet sprdnje”, kaže Poznanski.
Alec Luhn, The Guardian, 25.08.2013.
Prevela Milica Jovanović
Peščanik.net, 26.08.2013.