Bonton vs. Lisabon

Mostar opet najbolji! Grad je više od godinu dana bez gradonačelnika. Rekord! Ni Siera Leone ne uspijeva to. Doduše, ulice plivaju kao i kad smo ga imali. Ne uvijek, doduše, samo kad padne kiša. Sad nam je VD gradonačelnik Ljubo Bešlić, ištetio nogu, pa ne može ništa učitniti po tom pitanju. Bio je i prije ove pete godine, 4 godine u mandatu. Ni tad nije Bog zna šta učinio, osim što je potpisivao dozvole za gradnju tržnih centara i benzinskih pumpi. Noge mu ni tada nisu puno trebale, obično i ne bi doticao asfalt; iz kola bi izišao u zgradu Gradske uprave, opet ušao u kola popodne i to je bilo to.

Petak, 13. 11. 2009

Prihajal ja u Zagreb. Na neki okrugli stol, više zaboravio o čemu. Izgradio se Zagreb, ko da nije bilo rata. Samo je kod nas rat već 14 godina tek završio. U tramvaju vozač potpuno odijeljen debelim staklom od putnika. Ne može čovjek konduktera, kao u napaćenom Sarajevu, ni iscipelariti kad mu se stisne. Na stanicama na displeju piše kada dolazi koji tramvaj i kuda ide. Unutra neki glas neke fine tete kaže kuda tramvaj ide i gdje je dok se čovjek-Hercegovac drži za neku od onih šipki. Čudestva jedna. Kažem ja, ko da nije rat već 14 godina tek prestao.

Subota, 14. 11. 2009

Bio na tom okruglom stolu EXIT Europe. O kulturi i uvezivanju bilo riječ, na engleskom jeziku naravno – na kom bi drugom. Pričali svi svašta. Bilo onih standardnih riječi kao „Adbocacy, democracy, diversity, subsidiarity…“. Ja, blesav kakav jesam, pričao o neproživljenim kulturama u BiH, o odvojenosti javnih mnjenja i kulturnih politika, o viševjekovnoj izdvojenosti od evropskih kulturnih tokova, o nedostatku kritične mase u javnosti… Onda su svi odjednom postali jednoglasni u presudi da je to previše komplikovano da bi se o tome pričalo na tom okruglom stolu. Ja sam shvatio da ću morati sačekati neki sljedeći okružni sto.

Nedjelja, 15. 11. 2009

Ja saznao da je moj zemljak, zagrebački gradonačelnik Milan Bandić sredio da se 4 stanice u prečniku oko Trga Bana Jelačića ne plaća karta! Nemreš belivit! Doduše, nisam je plaćao ni prije nego što sam to saznao, ali je lijepo znat da ti revizor ne može ništa. Hm, nisam vidio nijednog revizora. Ali, nema veze, ni nevidljiv mi nije mogao ništa. Promuvao sam se malo po Interliberu. Sajam ko sajam, šta da se priča. Knjige mi dobro idu, da se pohvalim. Čuo i da je jedna djevojka pitala slavnog pisca, ljevičara i patriotu, činjanica znalca i moralnu vertikalu, gdje može kupiti moje knjige . Cijelo popodne sam bio sjetno i sujetno raspoložen. Uvečer mi neko javio, ničim izazvan, da je BiH izgubila od Portugala 1 : 0.

Ponedjeljak, 16. 11. 2009

Dođem ja kući, malo odspavam, kad ono… Mostar opet prvi. Prvi čovjek koji je preminuo od „A“ gripe, svinjske gripe, H1N nešto, iz Mostara je. Liječen je od upale pluća, novu gripu su mu ustanovili poslije smrti. Da, umro čovjek od one gripe za koju su na Tv uporno govorili da nema razloga za paniku. Šta me gledate, nisam ja to objavio! Vakcina u Mostar stiže već početkom iduće godine. Akobogda i tada, dodao bih. U Mostaru svi budžetski korisnici objavili štrajk. I Gradska uprava, dakle. Vatrogasci takođe štrajkuju. Doduše, kad vatrogasci štrajkuju, ipak odu i ugase vatru, urade svoj posao. Gradska uprava ne radi svoj posao ni kad ne štrajkuje.

Utorak, 17. 11. 2009

Gledam i čujem, posvadila se dva oka u glavi, Federalna i Državna Tv. Oko para, bezbeli. A povod bio neemitovanje nečeg, ne znam više čeg. Kako bi lijepo bilo da stupe u generalni štrajk, da ne moram stalno ponovo preživljavat rat i slušat o genocidima i masovnim grobnicama, gledat kosti i lobanje. Na drugim Tv-ima se gonjaju onim autima s velikim točkovima, zgodne tete šetaju, ljudi loču i pjevaju… Samo kod nas rat i kosti. Čujem da su igrače BiH u Lisabonu držali na aerodromu par sati. I još ih vozali bez veze. Čujem i da se Portugalu to nije zaboravilo ni oprostilo. Djeca spontano naučila psovke i uvrede na portugalskom, odrasli spontano urlali na aerodromu i škrgutali im zubima u lice kad su reprezentativci Portugala sletili kod nas. Spontano se negdje našlo i sirena, da im se ne da spavat prije utakmice. Nit’ se oprostilo, nit’ se zaboravilo. Čujem i da smo po stepenu korupcije skupa sa Tongoom, Siera Leoneom i još nekim sličnim naprednim demokratijama. Sreća naša pa ne prave istraživanja o opštoj kulturi.

Srijeda, 18. 11. 2009

Dvoje ljudi stradalo u minskom polju, demineri rezervisani za Afganistan pa ne mogu sve stići. Ljudi moraju živjeti i raditi, pa stanu svugdje. Moraju i demineri, ali u Afganistanu, o državnom trošku. Danas je veliki dan za Bosnu. Igra se protiv mrskog i drskog Portugala koji nam je, ničim izazvan, svirepo i brutalno zabio go u Lisabonu i našu reprezentaciju nedolično i zemlji Bosni nedostojno dočekao. Dok ovo pišem, BH trener Ćiro Blažević grize nokte jer si ne može dohvatiti jaja. Mnogobrojna boš… Pardon, mnogobrojna bosanska publika je na nogama koliko i igrači. Ja ne mogu više čekat, moram Jasmini napisat recenziju. Reprezentaciji šta god dragi bog da, a Vama, debeli moji, sve najbolje do iduće hefte, sedmice i tjedna.