Ja i moja mama smo bili u Konzuma. Mama je gibala po dućanu i tražila je po policama. Ja sam hodao za njom. Mama je grintala: „A ne znan jesan li ja slipa ili šta je! Ovdi je toliko stvari da se normalna žena ne može snać!“ Ja sam kolutačijo sa očima. Onda je mama dogibala do jednog barbe u crvenoj monturi šta radi u dućanu. Ona je njega pitala: „Skužajte, jel van možda na ovoj polici stoje gojzerice?“ Barba je rekao: „Ne stoje! Tu van stoji ajvar, kiseli kukumari, biži i majoneza!“ Mama je pitala: „A di van stoje gojzerice?“ Barba je rekao: „Gospođo, u Konzumu ne držimo gojzerice!“ Mama je rekla: „Nisan ni mislila da ih držite, nego da van stoje na polici! Pa pitan na kojoj!“ Barba je podviknijo: „Ni na kojoj! Ovdi ne prodajemo gojzerice!“ Mama je rekla: „Okej, okej, ne morate odma dizat glas! Znate i sami da sad po poslugama radi masu svita iz Nepala i Vjetnama, pa san pomislila da me niste dobro razumili!“ Barba je rekao: „E pa ja nisan ni iz Nepala ni iz Vjetnama, nego san sa Sirobuje!“ Mama je rekla: „Okej, fajn! Ne tribate me odma tako gledat, ka da san neka rasistica, božemi prosti!“ Barba je rekao: „Nisan van ništa reka, gospođo…“ Mama je rekla: „Meni su van inače ljudi iz Nepala i Vjetnama masu draži nego oni sa Sirobuje!“ Barba je rekao: „To je vaša stvar, gospođo…“ Mama je rekla: „Oni sa Sirobuje mi idu maksimalno nakurac!“ Barba je zaškarpunijo se po faci i odjurijo je na drugu stranu Konzuma. Onda je mama okrenila se prema meni i rekla je: „Eto, sinak, tata i ja bi te rado vodili na zimovanje, al nema gojzerica za kupit! Bed lak! A nemoš bez gojzerica jurcat po snigu, jebemu jarca, pa da mi još skupiš upalu pluća!“
Moj drug Dino se keserijo i vrtijo je sa glavom. Ja sam njemu rekao: „Nemoš virovat koja bolesnica! Cili šou je izvela! Umisto da lipo reče – sori, nemamo lovuše i ne idemo na zimovanje! Roditelji misle da smo mi debili!“ Dino je rekao: „Možda te samo prca u glavu!“ Ja sam rekao: „Dobro, ista stvar!“ Dino je rekao: „Moji su ove godine uzeli skroz drugu taktiku!“ Ja sam pitao: „Koju taktiku?“
Dinov tata je dignijo prst uzbrdo i rekao je: „Ne pada snig da pomori svit, već da zviri pokažu svoj trag!“ Dino je pitao: „Kakvi trag?“ Dinov tata je rekao: „Trag od skija, tupsone! Šta će drugo bit na snigu?“ Dino je rekao: „I to je sve šta imaš za reć šta ja jedini u razredu ne iden na zimovanje?“ Onda je Dinova mama dobacila: „Jedini, je li? A viš, ja san juče pričala sa Robijevom materon, pa znan da ne idu ni oni!“ Dinov tata je rekao: „Meni je Kanin ćaća reka da ne idu ni oni!“ Dinova mama je rekla: „Aj sad nan reci tačno ko iz razreda ide na skijanje! Al bez muljanja!“ Dino je rekao: „Ide ona Nela Svinjogojstvo… ide onaj flomić Boban… ide, ide…“ Dinov tata je pitao: „Ko još?“ Dino je rekao: „Ne mogu se sad sitit…“ Dinova mama je rekla: „Eto viš! Znači, oni koji idu na zimovanje su teška manjina!“ Dinov tata je dignijo prst uzbrdo i rekao je: „A vrlo dobro se zna šta mi Hrvati mislimo o manjinama!“ Dino je pitao: „Šta mislimo?“ Dinov tata je rekao: „Pre si ti mali da ti to sad tumačin!“ Dino je zinijo: „Koja van je to spika, jebate?“ Dinova mama je rekla: „Slušaj, malac, nisu ti mama i tata krivi šta mi ka Hrvati u ovoj zemlji ne možemo ni kupit spizu do kraja miseca, a kamoli ić na zimovanje!“ Dino je rekao: „Pa roditelji od Nele i Bobana isto žive u ovoj zemlji…“ Dinov tata je nanišanijo sa kažimprstom: „Igzaktli! Upitaj se, tupsone, zašto mi ne možemo na skijanje, a oni ka manjinci mogu?“ Dinova mama je dreknila: „Za dom!“ Dinov tata je viknijo: „Spremni!“
Ja sam vrtijo sa glavom i rekao sam: „Čoviče…“ Dino je rekao: „Od svih bolesnika na svitu najbolesniji su roditelji!“ Onda su do nas dva dogibali oni Kane Šteta i flomić Boban. Ja sam Bobana pitao: „Alo, prika, jesul uletile nove gojzerice?“ Boban je samo spustijo ćunku. Ja sam pitao: „Šta je bilo?“ Kane je rekao: „Ma pusti, sjebali su ga roditelji!“ Dino je Bobana pitao: „Kako su te sjebali?“
Boban je svojim mami i tati rekao: „Iz cilog razreda idemo samo ja i Nela Svinjogojstvo!“ Bobanova mama je pitala: „I šta sa tin oš reć?“ Boban je rekao: „Oću reć da su oni koji idu na zimovanje teška manjina!“ Bobanov tata je pitao: „Pa šta to ima veze?“ Boban je rekao: „Kako šta ima veze? Jel ja ka mali triban vama ka velikima tumačit šta se u ovoj zemlji radi sa manjinama? Buliraće me cili razred!“ Bobanova mama je rekla: „Ko jebe cili razred! Jel bi nas sad tribala peć savjest šta imamo šolde za platit zimovanje? Mi smo to sve stekli poštenin radom!“ Bobanov tata je rekao: „E, jebate! Šta san ja kriv šta mi je od pokojnog dida ostala kuća u Varošu, pa san je prigradija u tri de luks apartmana!“ Boban je viknijo: „Ja ne iden!“ Bobanova mama je rekla: „Ne ideš kurac! Ne možemo te sa devet godina ostavit samog doma!“ Boban je zacendrao: „Neću da buden drugi i drugačiji! Neću da za menon viču da san manjinac!“ Bobanova mama je dreknila: „Bićeš ti tiši i najtiši kad ti zalopatin jednu priko ušiju! Misliš da ti je ćaća zaludu pljunija stodvajs eura za gojzerice? A ja nakuvala dvi teće sarmi?“ Onda je Boban opalijo žešću plakaonu. Roditeljima je bijo živi nekužitis zašto se Boban krivi i pekmezi. Onda je mama njega pomilkila po glavuši. Onda je tata njemu rekao: „A skroz krivo na to gledaš, sinak! Ako mi imamo malo jači standard od većine, ne moraš se ti odma osjećat ka Srbin u Hrvackoj!“ Boban je pitao: „Nego ka ko?“ Bobanov tata je rekao: „Ka Srbin na skijanju!“
Robi K. (IIIa)
Peščanik.net, 06.01.2026.