Ja sam mog dida pitao: „I šta ću sad sa kasicon
prasicon?“ Dida je meni rekao: „A nema ti druge nego je otključat,
izvadit đenge i odnit ih u minjačnicu! Tu će ti prominit kune u eure,
paš vratit lovušu nazad u kasicu prasicu! Samo šta će ti bit u eurima, a
ne u kunama! Komverzija, miki!“ Ja sam uzdahnijo: „Joj, to mi je teška
pilana…“ Dida je rekao: „E znan, unukiću, al nemaš izbora! Jer pošto od
nove godine sve kune prilaze u eure! Koliko ti uopće imaš tih kuna u
kasici?“ Ja sam značajski pogledao u dida i rekao sam: „Nije važno!“
Dida je rekao: „Okej, kužin, to je vojna tajna! Al ako ti posli nove
godine u kasici ostanu kune, one će ti vridit kurac od ovce! Bereš?
Ništa! Ka da si ih bacija!“ Ja sam pitao: „Znači, baš ih moran ić
prominit?“ Dida je rekao: „Pod obavezno! Inače pušiš ušteđevinu!“ Ja sam
pitao: „A koliko ću eura dobit za kune?“ Dida je rekao: „To ću ti za
sekund izračunat čin mi rečeš koliko kuna imaš u kasici prasici!“ Ja sam
podviknijo: „Šta te kuri bolac!?“ Dida je rekao: „Okej, kužin, to je
vojna tajna! Onda lipo ponesi tu tajnu u minjačnicu i šta ti bog da…“ Ja
sam složijo patničku facu i rascmoljijo sam se: „Ma diiidaaaaa…
pliiiiiz…“ Dida je vrtijo sa glavom i rekao je: „Aj dobro, uputiću te u
osnove, samo da te neki macimudan u minjačnici ne bi zajeba… Znači,
prema današnjen kursu, ti bi za te kune triba dobit cirka sedan i po
puta manje eura!“ Meni je uletijo ošamut: „Sedan i po puta manje?! Pa
zašto bi ji onda minja?!“ Dida je rekao: „Al isto će ti vridit, tupsone!
A moraš ih prominit! Znači, ako naprimjer primjera imaš stopedes kuna,
zatoš u minjačnici dobit dvajs eura! Biće da ti u kasici imaš i više od
stopedes kuna, a?“ Ja sam opet dreknijo: „Šta te kuri bolac!“ Dida je
rekao: „Okej, kužin, to je vojna tajna! Al ubra si princip, jel tako?“
Ja sam rekao: „Princip je teška lupeština, čoviče! Dobiću sedan i po
puta manje lovuše nago šta je sad iman!“ Dida je podviknijo: „Ama isto
će ti vridit, papane, sad san ti objasnija! Ne znan jesil gluplji na
mater ili na ćaću! A da ne pričan kakoš se konačno rišit ustaških
šoldi!“ Ja sam pitao: „Kojih ustaških šoldi?“ Dida je rekao: „Kako
kojih? Pa kuna, čoviče božji!“ Ja sam pitao: „Ali su kune ustaški
šoldi?“ Dida je rekao: „Naravski da jesu! Zna se da je Franjo Tuđman,
kad je posta presjednik Hrvacke, uveja valutu iz Endehazije! A saće mu
ustašku kunu lipo itnit u škovace i zaminit je sa eurom! Kako i triba!“
Ja sam piljio u dida i tiltavao sam sa očima. Dida je pitao: „Nemoj mi
reć da ne znaš ko je Franjo Tuđman?“ Ja sam slegnijo sa ramenima i rekao
sam: „Neam blage!“ Dida je rekao: „Okej, to ti je veliki plus u mojin
očima! Uglavnon, ti ti je Tuđman obožava Endehaziju i uveja je ustaške
kune za službene šolde u Hrvackoj! Al mora mu se pošteno priznat da je
žrtve ustaškog terora oduvik računa u eurima!“ Ja sam pitao: „A zašto?“
Dida je rekao: „Kako zašto? Zato da ih bude cirka sedan i po puta manje!
Malopri san ti rastumačija kako stoji tečaj!“ Ja sam gledao u dida sa
nekuženjem. Dida je zakolutačijo sa očima i rekao je: „Ako bi naprimjer
primjera ustaše pribekile stopedes Srba, Židova i ostalih, Tuđman bi
izračuna da ih je zaginilo cirka dvajs komada! Jer pošto je čovik bija
hrvatski istoričar! Bereš?“ Ja sam zavrtijo sa glavom i rekao sam: „Ne
beren!“ Dida je rekao: „Kako ne bereš, jebemu sveca! Znači, ustaše su
ubijali u kunama, da se izrazin malo metamorfozično, a hrvatski
istoričari su brojali žrtve u eurima! Jel sad kjaro?“ Ja sam namrštijo
ombrve i rekao sam: „To mi je zapopizdit konplicirano, dida!“ Dida je
rekao: „E znan! Ekonomija ti je zaguljena nauka! A sve se još više
zakonpliciralo kad su uletili i srpski istoričari!“ Ja sam pitao:
„Zašto?“ Dida je rekao: „Zato jer pošto su oni računali u dinarima! A
dinara je otprilike petnajs puta više nego kuna! Po sadašnjen kursu za
dvi kune dobiješ cirka tries dinara! Kužiš?“ Ja sam zavrtijo sa glavom i
rekao sam: „Ne kužin!“ Dida je rekao: „Kako ne kužiš, jebaga jarac! Ako
su naprimjer primjera ustaše u Jasenovcu pribekile sto iljada Srba,
Židova i ostalih, onda je to u eurima cirka dvanajs-trinajs iljada, a u
dinarima cirka miljon i po ljudi! Znači šta? Hrvacka i srpska povjest se
razlikuju po tome jesu li žrtve vezane uz tečaj eura ili uz tečaj
dinara!“ Ja sam zinijo sa ustima: „Čoviče…“ Dida je rekao: „Ali triba
pošteno priznat da su i srpski istoričari, kad nije bila rič o žrtvama
ustaškog terora, nego o žrtvama četničkog terora, oduvik računali u
eurima! A ne u dinarima ka svojoj službenoj valuti!“ Ja sam pitao:
„Zašto?“ Dida je rekao: „Kako zašto, jebaga led? Zato da ih ispadne iks
puta manje nego šta ih je stvarno bilo! Ako su naprimjer primjera
četnici u Srebrenici pribekili osan iljada Bošnjaka, onda to u eurima
ispada par stotina ljudi! Ako i toliko!“ Ja sam zinijo sa ustima i rekao
sam: „Čoviče…“ Dida je rekao: „Znači, šta smo naučili? Broj žrtava
zavisi o tome po kojen se kursu računaju!“ Ja sam pitao: „A zašto se
žrtve računaju po kurcu, dida?“ Dida je rekao: „Nisan reka po kurcu,
nego po kursu! Nemoj sidit na ušima, unukiću!“ Ja sam zamavao sa rukama i
podviknijo sam: „Ali to mi je zapopizdit konplicirano, dida! Zašto mi
to pričaš?“ Dida je rekao: „Kako zašto, jebaga ćuk? Pa neću da te neki
baliban u minjačnici zajebe kad ideš minjat kune u eure! Koliko ti tih
kuna uopće imaš u kasici?“ Ja sam stisnijo oči i prosikćao sam: „Nije
važno!“ Dida je rekao: „Okej, kužin, to je vojna tajna! Al nemoš ić
nespreman u minjačnicu, za gospu blaženu! Ekonomija je ozbiljna nauka!“
Ja sam rekao: „Znan, dida, al tvoja spika je puna horora i stravičnosti!
Kako mi to moš pričat?! Pa ja san još mali dječak!“ Dida je najprvo
značajski se zapiljio u mene. Onda je on rekao: „A jebiga, unukiću,
nemoš živit pod staklenin zvonon samo zato šta si mali! Ne mogu ja sad
zato šta si ti mali pričat samo o cviću i proliću! Pa jel ti znaš da su i
dicu tvojih godina znali ekspedirat u logore? A mnoge su bogami i
pribekili!“ Ja sam pitao: „Zašto?“ Dida je rekao: „Zato jerbo nisu tili
reć didi koliko đengi imaju u kasici prasici!“
Robi K. (IIIa)
Peščanik.net, 20.12.2022.