foto Anadolija
Moj dida je rekao: „Zašto je u Srbiji miljon svita na ulici, jerbo in
je pun kufer pokvarene vlasti, a u Hrvackoj niko?“ Barba Tonino se
nakeserijo: „He-he, biće Hrvati imaju veći kufer, pa in se teže napuni!“
Moj dida sa Šolte i onaj njegov frenda barba Tonino su sidili u šjor
Bepovoj konobi i drinkali su vino. Oni su satrali već dvi boce crnoga i
naručili su treću. Šjor Bepo je vadijo čep iz bocuna i vrtijo je sa
glavom: „Treća boca je malo tu mač, ekipa! Već ste pijani ka guzice!“
Dida je njemu rekao: „Aj Bepo ne pilaj!“ Za drugim stolom su oni barba
Franino i barba Tibor igrali na trešetu. Barba Franino je doviknijo:
„Bepo, daj i nama još jednu!“ Šjor Bepo je zakolutačijo sa očima.
Dida je gingao se na katrigi i rekao je: „Nemoš Hrvata sa puškon
natirat na ulicu, čoviče! Može mu se vlast pokenjat na glavu, a on neće
njanci stavit kapelin da se zaštiti!“ Barba Tonino je rekao: „A u Srbiji
učas miljon svita izađe na demonštracjun i traži da se oni kretineto
makne sa vlasti!“ Dida je dignijo čašu i rekao je: „E, to ti je ta
dilema! Ili je Plenković manji kretineto od Vučića, ili su Hrvati
pičke!“ Onda je barba Tibor sa drugog stola dobacijo: „Plenković nije
manji kretineto od Vučića! Za ostalo ne znan!“ Barba Tonino je klimnijo
sa glavom: „Plenković bi komotno moga svaku veče izać na televiziju i
poručit Hrvatima da jebain pas ćunku! A oni bi na to rekli: Fala lipa,
gospon premijer, jeste za jednu kavicu? Umisto da ka Srbi izađu na ulicu
i skrešu škovacama na vlasti sve šta ih ide!“
Dida je vrtijo sa glavom: „Nou ćens, darling! Hrvati se maksimalno
dobace do kafića ili konobe! E, tu in onda nije mrsko srat, kad su u
zatvorenon prostoru!“ Barba Tonino je rekao: „A i to paze da brzo dođu
od doma do birtije! Da in neko slučajno ne reče da se zadržavaju na
ulici, jerbo možda protestiraju protiv režima!“ Dida je rekao: „To je
živa istina! Naprimjer primjera oni moj zet iz Splita! On kad oće poć na
drink, ukrca se u autobus, pa se iskrca odma na sljedećoj stanici i
ujuri ka munja u kafić! Jednon san ga pita za koji kurac ne ide pješke
do birtije kad nema ni sto metri do nje! I znaš šta mi je reka? Neman se
ja šta motat po ulici! Ne iden rušit vlast, nego popit pivo!“ Dida je
potegnijo žešći guc crnoga iz čaše. Onda je rutnijo i rekao je: „Pička!“
Onda je šjor Bepo sa šanka pitao: „A sa druge bande, šta Srbi imaju
od toga šta su nonstop na ulici?“ Tu su svi u konobi okrenili se prema
njemu sa dignutim ombrvama. Barba Tonino je pitao: „Kako to misliš,
Bepo?“ Šjor Bepo je rekao: „Lipo mislin! Svako dvi šetemane ih se skupi
mali miljon vanka, pa hodaju, viču, mašu sa šakama, mašu sa
trasparentima, jebu mater režimu, a oni njihov tovar je sve isto već
deset godina na vlasti!“ Dida je rekao: „Pa i naš tovar je deboto deset
godina na vlasti!“ Barba Tibor je dobacijo: „I nije ništa manji tovar od
njihovog! Za ostalo ne znan!“
Šjor Bepo je rekao: „Pa to i kažen, čoviče! Al Hrvati barenko teror
strahovlade podnose u birtijama i konobama! A ne da se bezveze smucaju
po ulici! Da se pine i umaraju, da je nonstop neka fiskultura, da ih
šibaju vitar i kiša, kad iovako tovaru ne mogu ništa! Pa lakše je
izdržat zločimačku vlast kad sidiš utoplo i natankaš se sa malo
alkohola, jebaga svetac!“ Onda je on pokazao sa rukom prema didovom
stolu i rekao je: „Evo, vama je to već treća boca u uru vrimena!“ Svi u
konobi su piljili u njega. Onda je dida rekao: „Koji si ti smišan stvor,
moj Bepo! Ti uvik nađeš lipu rič za Hrvate!“ Barba Franino je dobacijo:
„Naravska stvar kad mu je pokojni otac bija pravoslavac!“ Barba Tonino
je zinijo: „Molin?!“ Dida je zinijo: „Molin?!“
Šjor Bepo je raširijo ruke i rekao je: „Kakve to sad ima veze?“ Moj
dida je rekao: „Oooo, pa kako nema veze, čoviče…“ Barba Tonino je rekao:
„Sad su se tek meni upalile lampice…“ Dida je zaljuljao se sa dignutim
kažimprstom i rekao je: „Da si u Beogradu, Bepo, ti bi sad lipo
zatvorija konobu i ka pristojan čovik iša demostrirat na ulicu! A na
Šolti pivaš skroz drugu pismu! A?“ Barba Tonino je rekao: „Tako je! Ovde
ne samo da nas mamiš da budemo u konobi umisto na ulici, nego još na
tome digneš lipe šolde!“ Dida je rekao: „Ne bi ona guba od Plenkovića
osta dva dana na vlasti da ne uživa pravoslavnu pomoć, ja ti kažen!“
Barba Tonino je gingao sa glavom: „Uvik ti Srbi nas Hrvate zajebu! To ti
je amen!“ Dida je zaljuljao se prema šjor Bepu: „Aj priznaj! Koliko ti
Plenki kešne da nan tupiš protesni duh?“ Onda je šjor Bepo zveknijo sa
rukama po šanku i dreknijo je: „Svi mrš vanka!“
Poslje su moj dida i barba Tonino stojali ispod čempresa kod
zadružnog. Oni dva su se gingali i držali se jedan za drugog. Kad bi
išli učinit korak došlo bi in da će ljosnit. Onda bi se opet čvrsto
ćopili i ljuljali se. Barba Tonino je dignijo glavu uzgor i viknijo je:
„Doli vlada!“ Dida je viknijo: „Plenkoviću aj ća!“ Barba Tonino je
viknijo: „Smrt bandi razbojničkoj!“ Onda je neko odiza dobacijo: „Alo,
ekipa, šta se derete na čempres?“ Dida i barba Tonino su se izi okrenili
da se ne strmopizde. To je bijo onaj barba Špiro iz šoltanske murije sa
opelom. Dida je rekao: „O, Špiro! Jel to režim posla panduriju da nan
razbije okupljanje, a?“ Murac Špiro je rekao: „A jako van je okupljanje!
Nema u vas obojici po čovika! Aj upadajte u opela da vas vozin doma!“
Barba Tonino je dignijo bradu: „Oćeš nas hapsit! Je li, Špiro?“ Murac
Špiro je rekao: „Ama neću vas hapsit, čoviče, nego ću vas odvest doma!
Viš da ste se oblokali ka letve!“ Dida je njega pitao: „A otkud ti znaš
da smo nalili ćuture?“ Murac Špiro je rekao: „Javija mi je Bepo da vas
je izbacija iz konobe! Al onda ga je uvatila vuna! Govori mi, aj skupi
ih, još će se strovalit u neku grabu i slomit škine!“ Barba Tonino je
pitao: „A jel ti možda reka zašto nas je izbacija?“ Murac Špiro je
rekao: „Kaže da ste mu išli tumačit da su Srbi krivi šta su Hrvati
pičke!“ Dida je zavrtijo sa glavom: „Koji tupson, jebate…“ Barba Tonino
je rekao: „Nemoš virovat! Ima demižanu umisto mozga…“ Onda je murac
Špiro njih dva ukrca na zadnji sic od opela.
Onda su oni vozili se priko otoka. Didi i barba Toninu su prid očima
jurcali vinogradi i maslinici. Barba Tonino je sa zadnjeg sica rekao: „A
stvarno je Bepo malo munjen u glavu, jebate! Mi išli udrit zajebanciju,
a on sve svatija ozbiljno!“ Dida je rekao: „Nemoš više složit brumu, a
da ne izbije teška frka! Na kraju će zabranit podjebavanje i bacanje
baza!“ Murac Špiro je motao volan i rekao je: „A baš! Još će ispast da
su Hrvati krivi šta su Srbi glupi!“ Moj dida je rekao: „Ma jebe se meni
ko je ko! Ja ka stara komunjara nikad nisan dilija ljude po nacijama!
Evo, sto godina san na Šolti, a nisan ima blage da je Bepo po ćaći
pravoslavac!“ Barba Tonino je pitao: „Jesil ti to zna, Špiro?“ Murac
Špiro je rekao: „Kako ne bi zna! Pa Bepo mi je prvi rođak!“ Barba Tonino
je zinijo: „N bava kua? Jel po ćaćinoj il po materinoj liniji?“ Murac
Špiro je rekao: „Po ćaćinoj!“ Tu je na zadnjem sicu uletila tišinčuga.
Čulo se samo brundavanje od auta. Oko opela su jurcali vinogradi i
maslinici. Onda je moj dida utiho rekao: „E moj Tonino! Opet su nas Srbi
maknili sa ulice!“
Robi K. (IIIa)