U istorijskom trenutku kada rukovodstvo Republikanske stranke podriva
demokratiju, ignoriše klimatsku krizu, pokušava da preokrene sudski
presedan o pravu na abortus, protivi se povećanju minimalne zarade,
zagovara još poreskih olakšica za bogate i rast oligarhije, sprečava nas
da usvojimo ozbiljan propis o bezbednosti oružja – bilo bi
katastrofalno da ova desničarska ekstremistička stranka preuzme kontrolu
u američkom Domu i Senatu. Nažalost, čini se da će aktuelna strategija
Demokratske stranke dozvoliti da se to desi.
Prema brojnim
anketama, republikanci imaju odlične šanse za pobedu u novembru. Glavni
razlog za to je činjenica da Demokratska stranka, posle višegodišnjeg
osipanja podrške bele radničke klase, počela da gubi i podršku radnika
iz manjinskih zajednica.
Nivo entuzijazma unutar demokratske baze
je izuzetno nizak. Ne jenjava samo podrška radničke klase: mladi ljudi,
koji su doprineli pobedi Bajdena i drugih demokrata 2020, sve su više
demoralisani i verovatno neće masovno izaći na predstojeće izbore.
Zašto se to dešava? Može li se pad preokrenuti?
Tokom
izborne kampanje, Bajden je obećao da će biti najprogresivniji
predsednik posle Frenklina Delana Ruzvelta. U prvih nekoliko meseci na
funkciji, uz snažnu podršku demokrata u Kongresu, držao je to obećanje.
Kada je kovid izazvao lom u zdravstvenoj i finansijskoj dobrobiti
američkog naroda, pod vođstvom predsednika Bajdena usvojili smo Američki
plan spasavanja, najvažniji zakon u modernoj istoriji. Plan vredan 1,9
biliona dolara bio je efikasan u pružanju finansijske podrške desetinama
miliona američkih porodica i preduzeća, stabilizaciji ekonomije i
jačanju borbe protiv pandemije.
Posle usvajanja ovog popularnog
zakona u martu 2021, predsednik Bajden je imao 59% odsto podrške, što je
najviše otkako je izabran, a postojala je i široka podrška za demokrate
u Kongresu. Bilo je prisutno razumevanje da moramo ići još dalje.
Američki plan spasavanja bio je urgentan i bavio se problemima s kojima
je zemlja bila suočena u pandemiji. S novom administracijom na vlasti,
američki narod je od nas želeo da se pozabavimo dugo zanemarenom
strukturnom krizom s kojom su suočene radničke porodice.
Usred
groteskne i sve veće nejednakosti u prihodima i imovini, decenijske
stagnacije plata, egzistencijalne pretnje klimatske krize, nepravednog
poreskog sistema i serije kriza zdravstva, brige o deci i stanovanja,
američki narod je tražio da Kongres konačno istupi u ime interesa onih
koji su ih izabrali, a ne samo u ime pohlepe bogatih donatora izbornih
kampanja. To je suština javnih investicija u predlogu zakona za plan
„Build Back Better“ (izgradimo ponovo bolje). Sve ankete su pokazivale
ogromnu podršku za gotovo svaku odredbu tog zakona.
Da, američki
narod želi da bogati budu pravično oporezovani. Želi snižavanje nečuveno
visokih cena lekova na recept, proširenje zdravstvene zaštite starijih
tako da ona obuhvati zubara, slušne aparate i očnu negu; želi rešavanje
krize kućne i zdravstvene nege, kao i da dečija zaštita, predškolsko i
više obrazovanje budu pristupačni; želi da se uspostavi program plaćenog
porodičnog i zdravstvenog odsustva i izgrade milioni neophodnih,
pristupačnih stambenih jedinica. Da, američki narod želi da uložimo
velika sredstva u borbu protiv globalnog zagrevanja tako što ćemo
transformisati svoj energetski sistem i isključiti ga sa fosilnih
goriva.
Nažalost, uprkos snažnoj podršci američkog naroda, uprkos
podršci predsednika, uprkos usvajanju predloga u Predstavničkom domu,
uprkos podršci 48 članova Senata – dvoje korporativnih demokrata,
senatori Džo Mančin i Kirsten Sinema, koji su dobili milione dolara
donacija od milijardera i korporativnih interesnih krugova, odlučili su
da sabotiraju taj zakon. Da bismo usvojili pravni okvir za javne
investicije u socijalne, infrastrukturne i ekološke programe, trebalo
nam je 50 glasova. Dobili smo 48.
Od tada su demokrate na
nizbrdici. Posle devet meseci beskorisnih „pregovora“ sa Mančinom i
Sinema, krajnje je vreme da se shvati da taj put vodi samo u poraz na
izborima i sve jači utisak javnosti da su demokrate okrenule leđa
radničkim porodicama. Potrebna nam je nova strategija. Moramo da se
borimo protiv republikanaca. Moramo da uzvratimo.
U ovim krajnje
teškim i uznemirujućim vremenima – inflacija, pandemija, globalno
zagrevanje, oružano nasilje, napadi na pravo na abortus, rat u Ukrajini –
američki narod želi da se njegovi izabrani predstavnici suprotstave
moćnim privatnim interesima i da se bore za one koji su ih izabrali.
Mada demokrate imaju Belu kuću, Senat i Dom – to se ipak ne dešava.
Građani pozivaju na odgovornost zbog nečinjenja i zato će izgubiti.
Da
li je situacija beznadežna? Ne verujem. Ali da bi preokrenuli ovaj pad,
demokratama je potrebna značajna korekcija kursa. Kao lekcija može im
poslužiti kampanja Harija Trumana 1948. Te godine niko nije verovao da
Truman ima šanse da pobedi. Strom Tarmond i segregacionisti su blokirali
stranku, dok je Henri Volas, kandidat treće stranke, odvlačio
progresivne glasove. Truman je odgovorio jednostavnom i jasnom
strategijom. Za razliku od današnjih demokrata, direktno se sučelio sa
republikancima. Nije im dozvolio da kriju iza kukanja i pasivnosti.
Razotkrio je njihovo služenje privatnim interesima. Prinudio ih je da se
izjasne o svim ključnim pitanjima i oni su se, dosledno, uvek
izjašnjavali protiv interesa radničkih porodica. Truman je vrlo jasno
pokazao u čemu se razlikuju demokrate i republikanci – i pobedio je.
Pre
svega, demokrate treba da jasno saopšte: mada imaju 50 mesta u Senatu,
nemaju 50 glasova za usvajanje zakona koji su potrebni američkom narodu.
Nemaju podršku nijednog republikanaca, dok će se dvoje demokrata po važnim pitanjima svrstati uz republikance.
Sada
je vreme da učinimo da demokratija funkcioniše. Hajde da iznesemo na
Senat ključna pitanja koja se tiču radničkih porodica i izjasnimo se.
Čak i ako izgubimo većinu, što je verovatno, američki narod ima pravo da
vidi kako se izjašnjavaju njegovi izabrani predstavnici. Neka glasaju!
Milijarderi
i velike, profitabilne korporacije ne plaćaju ni centa na ime godišnjih
federalnih poreza. Hajde da vidimo koliko će republikanaca glasati za
suštinsku poresku reformu koja bi zatvorila ove rupe u zakonu.
Milioni
radnika i dalje imaju primanja ispod granice gladi. Hajde da vidimo
koliko će republikanaca glasati za podizanje minimalne plate na najmanje
15 dolara na sat.
Mi plaćamo daleko najviše cene u svetu za
lekove na recept. Hajde da vidimo koliko će republikanaca glasati da
zdravstveno osiguranje pregovara i prepolovi cene lekova na recept.
Mnogi
stariji sugrađani ne mogu da priušte nečuvene troškove stomatološke
nege, slušnih pomagala ili očne nege. Hajde da vidimo koliko će
republikanaca glasati za proširenje zdravstvenog osiguranja za starije
kako bi pokrilo ove osnovne zdravstvene potrebe.
U proseku,
troškovi brige o deci u ovoj zemlji iznose nedostižnih 15.000 dolara
godišnje, pod uslovom da roditelji uopšte pronađu slobodno mesto. Hajde
da vidimo koliko će republikanaca glasati za smanjenje troškova brige o
deci i besplatne jaslice.
Mi smo jedina razvijena zemlja koja ne
garantuje plaćeno porodično i zdravstveno odsustvo. Da vidimo koliko će
republikanaca glasati da se radničkim porodicama obezbedi najmanje 12
nedelja plaćenog porodičnog i zdravstvenog odsustva.
Imamo najviši
nivo siromaštva dece među gotovo svim razvijenim zemljama. Hajde da
vidimo koliko će republikanaca glasati za produžetak poreskih olakšica
za porodice sa decom od 300 dolara mesečno, koji je smanjio siromaštvo
dece za preko 40%.
Milioni starijih ljudi jedva preživljavaju od
svojih neadekvatnih socijalnih davanja. Pa ipak, granica oporezivanja
prihoda za socijalna izdvajanja postavljena je na 147.000 dolara
godišnje zarade. Hajde da vidimo koliko će republikanaca glasati za
ukidanje ograničenja na socijlano oporezivanje zarada i povećanje
socijalnih izdvajanja.
Naučnici upozoravaju da nam ističe vreme za
sprečavanje klimatskog kraha. Hajde da vidimo koliko će republikanaca
glasati za otvaranje miliona dobro plaćenih poslova za transformaciju
našeg energetskog sistema.
Radnici koji hoće da se učlane u
sindikat često su sprečeni nezakonitim postupcima svojih poslodavaca.
Hajde da vidimo koliko će republikanaca glasati da se radnicima obezbedi
pravo na sindikalno udruživanje.
I to nije sve što moramo da uradimo.
Ne
možemo dozvoliti ubicama naoružanim automatskim oružjem da i dalje
masakriraju decu u školama ili prodavnicama. Hajde da vidimo koliko će
republikanaca glasati za usvajanje jakog i svrsishodnog zakona o
bezbednosti oružja.
Demokratska stranka ne može više da ignoriše
potrebe radničke klase naše zemlje i da očekuje da zadrži većinsku
kontrolu u američkom Domu i Senatu. Vreme je da pokažemo na čijoj smo
strani. Vreme je da se izjasnimo.
The Guardian, 16.06.2022.
Prevela Milica Jovanović