Ako je verovati našim novindžijama, tradicionalno sklonim preterivanju, 500L je „oduševio Ženevu“. A kako i ne bi? Umesto onih cica koje se u minićima čepe pored izloženih mašina, pored našeg se slikao Prezident lično.
Ruku na srce, auto uopšte ne izgleda loše. Reklo bi se da je srećan spoj italijanske estetike i srpske megalomanije. Koliko se na fotografijama može videti, nema tu ni Y od nekadašnje naše uzdanice juga, etalona automobilskog besmisla i traljavosti, pa u tom smislu nije nerealno očekivati da se 500L dobro prodaje. Da li će se, međutim, prodavati onako kako Prezident očekuje (i najavljuje) to ćemo tek videti. Jer Jego Sijatelstvo očekuje da 500L donese profit od oko milijardu i po evra.
Daj bože da bude i svih šesnaest milijardi, ali mrka kapa. Upravo je toliki – šesnaest milijardi evra – prošlogodišnji profit giganta auto-industrije, Folksvagena, koji je, da bi se dokopao te sume, morao da proda celih osam miliona automobila. Čak ako i zanemarimo neuporedivo više cene Folksvagenovih vozila, ispada da bi 500L trebalo da se uvalja u najmanje osamsto hiljada primeraka ne bi li se namakla obećana suma. Sve da se i proda u tolikoj seriji, lavovski deo para će pripasti Italijanima. O čemu Prezident ni mukajet.
Osim navedenog, naš fijat je lansiran na svetsko tržište u veoma zgodnom momentu – nekako baš uoči izbora, pa bi sa stanovišta demagogije, a i marketinga, bilo jako lepo da se naši političari tokom kampanje, zašto ne i posle, voze našim, srpskim fijatom. Tako je to u velikom svetu red. Samo malo pogledajte: neće se, recimo, majci, francuski ambasadori voziti u mercedesu (iako ga možda lično preferiraju) nego se svi do jednog šepure u pežoima. Kao što se britanske bašelčije listom voze u jaguarima. Ako je već 500L „oduševio Ženevu“, a zna se da Ženeva ima visoke kriterijume, zašto ne bi oduševio London, Pariz i Njujork i druge belosvetske prestonice. Zašto bi MIP bacao pare na automobile proizvedene u državama koje su priznale Kosovo, kad već imamo naš, srpski Fijat? Je l’ da ovo zvuči patriotski, cenjeni publikume.
Tekst preuzet iz Danasa