E, sad, jesu li baš vaša djeca ili onomatopeja stare kosti na mlad ud, ostaje da se vidi u kornjačevini sudstva domaćeg. Uglavnom, lijepi kontejneri, koji svima smetaju, ružno gore…I nezapamćeno nekoordinisano. Prije se bar znalo, ko, koga i dokle pušta…čisto da ne bude smiješno. A danas, anarhija potpuna. Nekoordinacija do srži. Ja, recimo, ne znam koji su spontaniji, Harisovi ili Lagumdžijini. I, Bog da me ne ubije, uvijek mi je neprijatno. Da li je to zbog kategoričkog imperativa, roditeljski usađenog u enciklopedijskoj kupovini Enciklopedija, kad je Micubiši po zemlji hodao u pomoć Vučku 1984. Ili je to, pak , lični nihilistički nadobudni stav. Kako god, neprijatno mi je.
A, konkretno, najneprijatnije mi je, zbog onog dedice koji laže kako je izgubio dva sina i sad dobija 500KM. Ne laže on, ironiji u inat, za svoja dva potomka u crnici, nego laže, jerbo dobija 450 KM, a ne dotične pola milje.
To ti je naš čovjek. I u nemiru neće baš posve da se ponizi…Zna on da neće dobiti ništa..zna on da će ovi njegovi ,,izregulisati stvar“.
Ali, pošto je izgubio sve i ništa mu nije pretjerano, on se brine i za zdravlje premijera Mustafe Mujezinovića i njegov pritisak, jednako kao i za naaku djecu što ovjeravaju zgradu Vlade Federacije. To su naaka djeca što im nije baš svejedno što Sarajevo nije odmah ovjerilo pobjedu protiv mrskog Širokog, da se dostojno ovjeri smrt Puljića.
Spirala ludila!
Tako nam glavni grad sipljivom dušom diše, u nedostatku boljeg agensa od iperita…
E, narode moj…Pa, dokle…
A, opet mi je neprijatno!
U manjem dijelu Obora, sve je kao pod špagu. Mile je, likujući, otvorio radove za najveću petlju na Balkanu-mahovljansku.
Za sad -Petlja u futuru trećem. I na tri flora.
Tiranija- Glupo je manje.
I tako traje rat između anarhije i tiranije. Svima je drago i svi izvlače pozitivne zaključke.
,,Jebeš sve to, ako nisi dovoljno plaćen, ajde kod mene u Mjunih, za početak“, kaže mi Feđa…
A meni perverzno drago što mogu naočigled da promatram rat anarhije i tiranije.
Mada, kažu vulkanolozi, kako je najbolje promatrati događaj ludila sa uzorne distance.
To kaže i Platon, oponašajući oponašanje i zovući ga posprdno umjetnošću….
Vikipedija, kaže, pak…
Galimatijas je nejasno izlaganje u usmenoj ili pismenoj formi, bez plana, često u bircuzima posle par tura pića se javlja u prvopomenutom obliku, praćeno je upadicama govornika tipa “Razumeš ti mene, a?”; prepoznaje se po tome što govornik počne nešto, pa zaboravi prvo šta je počeo, a potom i gde je stao, a onda se kao …seti, pa tera tako dalje zbrda-zdola dok se sasvim ne zaplete.
E, u tom galimatijasu vidim rat dva zla-Anarhije i Tiranije. Paljevini i prevarenim roditeljima u inat. Vidjećete da sam u pravu!
Moj optimizam se gradi na realnom pesimizmu.
P.S. Svi oni koji su dočitali, greota je da ovo ne poslušaju!