Ovo pišem za sve moje prijatelje čiji je maternji jezik našvili i koji žive na Balkanu. Posebno za one koji sebe smatraju pro-zapadnim liberalima i gaje pro-evropske i pro-američke ideje i stavove. Poruka za vas je da je sa Amerikom završeno. Možda ne zauvek, možda ne za večnost, ali za dugi period vremena svakako, u terminima relevanantim za živote nas koji smo između 30 i 60 godina danas.
Amerika više nije liberalna demokratija, nego država na putu ka fašističkoj, autoritarnoj diktaturi, i mi koji smo rođeni između 1960. i 1990. godine je za svog života nećemo videti u starom obliku, Amerike koju volimo, u koju se “kunemo” i koja je bila sjajni grad na brdu 200 godina, i koje se sve zlo i pohara, sav talog i šljam ovog sveta plaši kao Drakula od krsta i mrzi kao nacisti Jevreje. Talog, šljam zlo i pohara sad vole Ameriku, ili je smatraju saveznikom, zato što Amerika u svom zvanično političkom obliku, pa i malo dublje i šire od toga, postaje isto što i oni.
Pišem ovo jer sam ceo intelektualni život posvetio proučavanju i promovisanju američkih liberalnih i demokratskih principa u politici i ekonomiji, i 70% stvari koje sam ikad objavio direktno ili indirektno su vezane za Ameriku i američke debate. Živeo sam 9 godina u Americi i predavao na katoličkom univerzitetu u unutrašnjosti, u onome što zovu Trump country. Mislim da, ne samo da mnogo volim, nego i dosta poznajem Ameriku. S druge strane, akcidentom biografije odrastao sam i intelektualno se formirao u Srbiji Slobodana Miloševića poznih 80-ih i 1990-ih. Tako da znam ponešto i teorijski i praktično o autoritarizmu i diktaturi, kako se uspostavljaju i održavaju i kako se podrivaju i ruše. U drugom delu sam i sam skromno učestvovao od 1996. do 2000. god., a prvo sam prepoznao, kristalno jasno, u jesen 1989. kao 15-godišnjak.
Zato ne oklevam da kažem da je Amerika danas Srbija Slobodana Miloševića 1991. ili možda još bolje i manje anahrono, Rusija Vladimira Putina negde circa 2005. ili 2006. god. Ovakve analogije nisu srećne, jer američko skliznuće u fašizam ide mnogo brže nego u Rusiji i objedinjuje procese uvođenja političke diktature i ekonomske kleptokratije. Ti su procesi u Istočnoj Evropi najčešće bili vremenski odvojeni.
U Americi danas imamo predsednika koji sprovodi korupcionašku ogoljenu kampanju ličnog bogaćenja zloupotrebom pozicije kakvoj nema presedana, ne samo u Americi, nego ni na Zapadu i čiji su jedini stvarni ekvivalenti postkomunistički despoti poput Alijeva, Putina ili Nazarbajeva ili post-kolonijalni afrički diktatori poput Mobutu Seseseka, Hajle Selasija, Mugabea ili Njererea. To su parnjaci Donalda Trumpa.
S druge strane, američki predsednik je, ne samo potpuno preuzeo u svoje ruke aparat sile, nego i prešao rubikon koji niko u poslednjih 150 godina nije ni pomislio da pređe: poslao je vojsku na sopstvene građane, da zavodi red kada izbiju neredi ili demonstracije. Potpuno protivzakonito i protivustavno, ako je potrebno to i naglašavati. Paravojna formacija, koju je sastavio od jezgra bivše imigracione službe ICE, sastavljena od gangstera obučenih u policijsko-vojne uniforme i pod maskama, teroriše stanovništvo, kidnapujući ljude na ulicama, i šaljući neke bez ikakvog suda i saslušanja u konc-logore u El Salvadoru i držeći druge neograničeno po američkim zatvorima. Pre neki dan je izdao naredbu kojom se njegovom ministru odbrane, inače alkoholičaru i poluretardiranom bivšem voditelju na Foks Njuzu, daje neograničeno pravo da pošalje vojsku bilo gde u Ameriku gde mu se učini da bi mogli izbiti neki neredi.
Trump je pokušao da izvrši nasilni puč i pokrade izbore 2020. god., ali nije uspeo, jer časni oficiri i funkcioneri Pentagona ne bi pristali da pucaju na kongresmene ili da ih pohapse. Današnji šljam koji rukovodi celokupnom američkom vladom, uključujući, i na prvom mestu, aparat sile, spreman je da uradi bilo šta što Trump naredi. A on će sigurno narediti da se onemoguće pošteni i slobodni izbori 2026, kada Predstavnički dom i deo Senata treba da se ponovo biraju. Skoro uvek predsednikova partija gubi te “midterm” ili “izbore na sredini mandata”. Ovaj put neće biti izbora. Ili će biti takvi da Vučićevi nedavni izbori u Kosjeriću i Zaječaru izgledaju kao švajcarski referendum. Izazvaće nerede u plavim državama, i poslati vojsku i federalno ministarstvo pravde da preuzmu adminstraciju izbornog procesa i otkriju do sada nevidljivu većinu Trmpovih glasača u Čikagu, Los Anđelesu ili Njujorku.
Pitate se gde je opozicija i da li će se buniti? Odgovor je da opozicija ne postoji. Demokratska stranka više nema nikakav kredibilitet i zaista ni “stomak” za borbu sa fašističkim diktatorom. Oni su uplašeni i žele da pobegnu. Jedina borba za koju su oni spremni i koja ih zaista inspiriše i pokreće je borba protiv milijardera i kapitalizma, a ne borba za očuvanje demokratije i vladavine zakona od fašističke hunte. To više nije Demokratska stranka Bila Klintona, čak ni ona Baraka Obame, to je stranka Berni Sandersa i Ocasio Cortez, čiji je jedini program da pretvore Ameriku o Argentinu Huana Perona ili Venecuelu Huga Čaveza. S njihove tačke gledišta, između Trumpa i Reagana nema velike razlike. Zato zaboravite na bilo kakvu ozbiljnu demokratsku opoziciju u Americi, čak i u smislu u kome ona kukavno i jedva postoji u Srbiji danas. Nje nema i neće je biti za naših života. Amerika jeste i biće još jasnije Rusija Vladimira Putina, i svi treba da se na to pripremimo, i ne zavaravamo se i ne uljuljkujemo fantazijama i bajkama.
Šta to znači za nas u Evropi? Ukratko, dobra vremena su za nama. Dolazi rat i destrukcija civilizacije, sa dosta tankim šansama da to sprečimo. Evroatlanski svet ne postoji više, NATO ne postoji više, jer je ugaoni kamen NATO-a, SAD, sada saveznik i pomagač neprijatelja Zapada – Putinove Rusije. Još gore, u samoj Evropi, iste sile koje su trijumfovale u Americi, moderni fašizam, su ili na vlasti ili na korak do vlasti. Pro-putinovska internacionala ima uporišta u Mađarskoj, Srbiji, Slovačkoj, delimično Poljskoj. Još gore, putinisti su najbrojnija stranka u Nemačkoj, Francuskoj, Češkoj i gomili drugih zemalja. Merz i Macron su sada na vlasti, ali za koju godinu vrlo verovatno će biti zamenjeni Putinovim i Trumpovim pionima. Ako je bilo moguće da na slobodnim i poštenim izborima u Poljskoj (!) za predsednika bude izabran pro-ruski kvisling čiji je prioritet sprečavanje da Ukrajina uđe u EU, onda je apsolutno sve moguće na ovom svetu!
I još gore od svega toga, postojeći “demokratski” lideri sadašnje Evrope, od kojih opstanak civilizacije zavisi, poput pomenutih Makrona i Merza, su kukavice, slabići i slaboumnici, koji odbijaju da prihvate razmere opasnosti i odgovore adekvatno na nju. Paradoksalno, jedini front gde u ovom trenutku snage demokratije i liberalizma tuku fašističku internacionalu je rat u istočnoj Evropi, gde hrabri ukrajinski kozaci ne dozvoljavaju hordama NKVD robova da pregaze njihovu zemlju. Ukrajinska stepa je već progutala milion ruskih vojnika i najveći deo celokupne borbene tehnike Sovjetskog Saveza koju je Rusija imala. Šta Makron, Merz i ostali vajni demokrati na Zapadu treba da urade je vrlo jednostavno. Pod 1) da kažu da će podržati vojno i finansijski Ukrajinu do pobede, i da će izdržati duže od Putina. pod 2) da bi pokazali kreibilnost tačke 1) da odmah konfiskuju svih 300 milijardi evra zamrznutih ruskih deviznih rezervi i daju ih Ukrajini isključivo za naoružanje u naredne 3 godina. Sto milijardi za godinu! i pod 3) Da odmah uvedu apsolutno urnišuće i potpune ekonomske sankcije Rusiji. Dakle, Srbija Slobodana Mijloševića 1992. Ptica ne sme da preleti, a nekmoli naftni tanker. To je sve vrlo lako moguće, jednostavno i jeftino. Mnogo jeftinije i jednostavnije od gigantskih i skupih programa naoružavanja, gradnje bunkera za rat sa Rusijom itd. Zahteva samo neke manevre i sitne neprijatnosti unutar EU. I političku volju. Ništa više.
Ako mi je dozvoljeno jedno poređenje, Evropa se sada nalazi u situaciji sličnoj bici za Winterfell u seriji “Game of Thrones”, odlučujućem obračunu između snaga života i ledenih mrtvih vojnika koji žele da unište svet. Vladimir Putin je ekvivalent Tamnog Gospodara koji predvodi tu armiju mrtvih. Recept za pobedu danas nije da se tučemo sa individualnim zombijima u pojedinačnim državama (čak i ako je to Amerika), nego da likvidiramo Tammnog Gospodara u Ukrajini. Putin je idol i uzor i finansijer svima njima, od AfD, Lepenove, Trumpa, Faragea i svih drugih. Svi gledaju u njega kao u vođu i gazdu. Na neki način on ih je sve stvorio ili bitno doprineo njihovom etabliranju. Političko uništenje njega demoralisaće ceo fašistički pokret. Evropa, s druge strane, ima više nego dovoljno finansijskih i političkih resursa da podrži Ukrajinu do pobede. Onog časa kad se ukrajinska zastava zavijori u Donjecku i Sevastopolju, to je kraj Vladimira Putina. Čak i prestanak rata na postojećim linijama fronta može biti kraj.
U pomenutoj seriji, kad Arja Stark ubije nožićem Tamnog Gospodara i on se raspadne u paramparčad, na hiljade njegovih zombija se takođe raspadaju u prah i pepeo istog trenutka, i snage života trijumfuju. Isto bi se moglo desiti sa porazom Putina u Ukraijini – politički značaj Trampa, Faraga, Marin Le Pen, AfDa, Orbana, Fica, Nawrockog i svih drugih će ispariti u prah i pepeo u momentu. Oni naravno neće nestati, ali će se vratiti tamo gde su oduvek bili i gde im je mesto – na margini i u smrdljivim podrumima civilizovanog sveta.
Arju Stark već imamo, hrabre ukrajinske vojnike. Treba samo da im doturimo nožić da ga zarije u rebra Tamnom Gospodaru. Ali za to treba da shvatimo da je ovo bitka za Winterfell, a ne “menadžment eskalacije” i pregovori sa Tamnim Gospodarom. I da, za razliku od serije “Igra prestola”, snage života su ovde mnogo jače. Ako odluče da koriste svoju snagu. U šta ja vrlo sumnjam. I zato mislim da spasa verovatno nema.
Bivši komunista Vitaker Čembers prebegao je 1948. i otkrio FBI-ju celokupnu mrežu ruskih špijuna u američkoj vladi. Postao je, od doktrinarnog komuniste, jedan od definišućih antikomunističkih boraca 20. veka. Čembers je tada verovao da se, prelazeći od komunizma na stranu demokratije, odlučuje za gubitničku opciju, jer je izgledalo da će komunizam trijumfovati. Mi liberali 2025 možemo da uradimo samo nešto slično njemu: da odlučimo da nećemo izdati ideju slobode pojedinca i demokratskog društva, svesni da se verovatno pridružujemo gubitničkom timu. Jer drugog izbora nema: Samo “don't go gently into that good night”.