Čitajući i gledajući Federalne medije,
prateći strastvene rasprave na socijalnim mrežama nakon sjednice Parlamenta
FBiH ispada da je mala Naša Stranka ustvari sama izglasala novi Zakon o radu,
što naravno ne odgovara istini. To je samo dobro izrežirana
manipulacija od strane svih učesnika ove igre.
Tako socijaldemokratske partije koje
svakodnevno onanišu o radnicima i radničkim pravima i na tom talasu dobijaju
glasove ovih dana nisu prozborile ni jednu suvislu misao o Zakonu koji su i
same pripremale i branile ga dok su bili vlast.
Jalovi sindikati koji su po zadataku radnike držali daleko od bilo kakve
rasprave o novom Zakonu organizovali su minorne i proteste koji sat pred
usvajanje Zakona. Unaprijed osuđene na propast.
Premijer Federacije je bio brutalno i tupavo iskren, sad vam je kasno!
Prethodno je priznao da će zaustaviti partijska zapošljavanja, ali jednako
iskreno dodao da samo penzija i smrt mogu da smanje ogromnu, nakon svakih
izbora, upošljavanu administraciju.
Civilni sektor i egoistični aktivisti standardno međusobno preuvrijeđeni i
taman toliko ljuti jedni na druge da bi zajedno barem pokušali, Pokušali!!, da
budu shvaćeni ozbiljno i od javnosti i od vlasti. Imali ste prilke da
demonstrirate jak i složan građanski i radnički sektor, a uporno radite sve da
to ne bude tako.
Politika u RS pred usvajanje istog ovog
Zakona o radu huška Sindikat na polodavce, i tako stvara potpuno nebitni front
u kome je glavni kriviac za srozavanje rada i stimulisanje nerada potpuno
pošteđen, a to je definitivno aktuelna vlast. I aktuelna opozicija. Pošteni i
normalni poslodavci u BiH su kolaternalna šteta i sve ih je manje, na uštrb
političkog kapitala i političkih poslodavaca koji ne bi imali čim nos da obrišu
da im nije politike s kojom su u visokoprofitnom talu.
Poslodavci koji su sada đubrad prema
radniku, biće đubrad i dalje, i po bilo kom Zakonu.
Kolege radnici, ili ćemo zajedno opstati ili ćemo zajedno nestati sve ostalo je
skupa zajebancija našim životom i našim godinama o našem trošku, a mi ovaj
cirkus plaćamo.
Novi Zakon je mogao biti bolji. Postojeći Zakon je pak smeće i neupotrebljivo
je štivo. Za par hiljada maraka potkupljivanja komisije se nakon par godina
radnog staža možeš penzionisati za cijeli život. Sa jednako toliko novca možeš
biti na bolovanjima godine i godine. Ako se jednom zaposliš u javnoj
instituciji ma kako loše radio niko te ne može otjerati. Višak prava i to samo
za odabrane.
Socijalizam i socijalističko uređenje
smo na izborima devedestih većinski odjebali i otjerali. Obećavana nam je
Švicarska i zlatne kašike. Prihvatili smo i povjerovali da ovi znaju. Glasali
za njih. Velikom većinom. Dobili smo rat.
25 godina je valjda dosta.
Ne znaju.
Eto bar jedne poznate u ovoj jednačini.
Zakoni će se morati mijenjati i
prilagođavati vremenu i ljudima i realnosti, jer vrijeme i okolnosti se
mijenjaju. Prebrzo. Ovaj proces je permanentan i zahtjeva permanentnu aktivnost
građana, zaposlenih i nezaposlenih, ne incidentno i kasno emotivno reagovanje.
Privremenost je nažalost naša sudbina.
Za najbolja rješenja se treba boriti.
Svaki dan. Teško je ali će biti sve teže. Razjedinjeni ne možemo ništa, ujedinjeni
vjerovatno nešto i napravimo.
Kreni od šta mogu uraditi Ja pa će odmah biti jače i to Mi.
Lekcije su tu da se ne ponavljjaju iste greške, valjda jednom naučimo.
Povezujte se sa drugim radnicima, dijelite iskustva, informišite jedni druge.
Podržavajte jedni druge.
Reagujte ponekad i prije nego li bude
kasno.
Solidarnost se ne podrazumijeva, na njoj
se radi, i to teško.