Avion koji je prevozio teret za strane snage u Avganistanu srušio se na severu te zemlje, a zasad nije poznato da li je u udesu bilo žrtava, saopštile su danas lokalne vlasti.
Teretni avion se srušio kasno sinoć u zabačenoj planinskoj oblasti Sijagerd, rekao je guverner avganistanske provincije Parvan Abdul Basir Salangi i dodao da je na mesto nesreće upućena spasilačka ekipa.
"Odjeknula je snažna eksplozija kada je letelica pala", rekao je lokalni funkcioner Abdul Halim, a preneo Rojters.
U oktobru se u planinama blizu Kabula srušio civilni teretni avion, a u udesu je poginulo osam ljudi.
Grčke vlasti pritvorile su trojicu propalestinskih aktivista, čiji je cilj probijanje izraelske pomorske blokade pojasa Gaze, nakon što je brod sa pomoći isplovio u ponedeljak uprkos zabrani Grčke.
Dejvid Hip, portparol kanadskog broda “Tahrir”, izjavio je da su pritvorena dva Kanađanina i Australijanac i naveo njihova imena. Brod je pokušao da isplovi sa Krita u ponedeljak, ali ga je grčka obalska straža primorala da se vrati u luku, podseća Asošijeted pres.
Jedan od Kanađana, inače odgovoran za brod, uhapšen je pod optužbom da je plovio nelegalno bez dozvole. Drugi Kanađanin i Australijanac su uhapšeni jer su u kajacima pokušali da spreče plovilo obalske straže da isplovi i zaustavi kanadski brod.
Istovremeno, četvoro propalestinskih aktivista iz flotile juče je upalo u špansku ambasadu u Atini, rekao je diplomatski izvor dok je fotoreporter AFP-a javio da su aktivisti istakli palestinsku zastavu na jednom od balkona ambasade.
- To je na neki način simbolična okupacija. Sada je samo četvoro aktivista u ambasadi i svi su Španci - rekla je predstavnica diplomatske misije koja je precizirala da aktivisti “žele od nas da od španske vlade zatražimo da izvrši pritisak na Atinu kako bi flotili bilo dozvoljeno da isplovi za Gazu”.
Oko 20 ljudi okupilo se ispred španske ambasade da pruži podršku aktivistima.
Vlada Japana odobrila je drugi vanredni budžet od 25 milijardi dolara, namenjen obnovi zemlje posle katastrofalnog zemljotresa i cunamija od 11. marta. Novi budžet je dvostruko manji nego prvi koji je japanski parlament odobrio u maju, prenela je agencija Rojters.
Predlog drugog vanrednog budžeta koji je juče odobrila vlada biće sredinom jula unet u parlament na glasanje.
Planirano je da dodatna sredstva budu iskorišćena za isplatu kompenzacija postradalima zbog havarije na nuklearnoj elektrani "Fukušima" i za kreditiranje kompanija u razrušenim regionima, navedeno je u vladinom saopštenju.
Novi budžet će biti finansiran isključivo novcem koji je izdvojen za otklanjanje posledica stihije iz budžeta za prošlu finansijsku godinu, a ne uz pomoć emitovanja novih obveznica.
Vlada Japana nastoji da za obnovu zemlje izdvoji što više novca bez novih zajmova, s obzirom na to da je državni dug već dvostruko veći od japanske ekonomije čija se vrednost procenjuje na pet biliona (hiljada milijardi) dolara.
Premijer Japana Naoto Kan je prvobitno želeo da drugi vanredni budžet bude veći, ali je bio prinuđen da ga smanji zbog zahteva za njegovu ostavku koji su stizali kako iz vladajuće demokratske partije, tako i izvan nje.
Sa zahtevom da se na jugu Indije obrazuje nova savezna država, danas je u delovima države Andra Pradeš počeo dvodnevni štrajk, tokom kojeg su zatvorene radnje, a javni saobraćaj obustavljen.
Indija ima 28 država i nekoliko federalno-admistriranih regiona, ali je zbog veličina tih jedinica njima teško upravljati, zbog čega su nastali pokreti za podelu postojećih država.
Štajk je pokrenut pošto je juče najmanje 80 poslanika podnelo ostavku u parlamentu Andra Pradeša sa zahteom da se obrazuje država Telangana. Oni kažu da je severni deo Andra Pradeša nerazvijen i da ga zanemaruju političari s juga.
Zahtevi za obrazovanje Telangane se sporadično javljaju od 1950, ali su intezivirazni 2009. kada je političar Čandrasehara Rao počeo štrajk glađu. Posle 11 dana vlada Indije je pristala na podelu, ali je posle odložila sprovđenje plana. Ministar unutrašnjih poslova Palaniapa Čidambaram rekao je juče novinarama da će Kongresna stranka razgovarati s poslanicima kako bi se prevazišle razlike, ali da će konačna odluka o Telangani biti doneta tek po završetku konsultacija.
Danas su policija i paramilitarne trupe patrolirale ulicama u prestonici Andra Pradeša, Hiderabadu, ali nije zabeleženo nasilje. Javna okupljanja i skupovi su zabranjeni na nedelju dana.
Nekoliko delova Indije, region Bundelhand u centralnoj državi Madija Pradeš, Vidarba u zapadnoj državi Maharštra i Gorhland u državi Zapadni Bengal suočeni su sa sličnim zahtevima za obrazovanje novih država.
Sud u Tunisu izrekao je kaznu od 15 godina zatvora bivšem predsjedniku Zineu al Abidinu Ben Aliju, nakon što ga je u odsustvu proglasio krivim za nezakonito posjedovanje droge i oružja.
Vrednost blaga otkrivenog ispod podzemnih svodova hrama Sri Padmanaba u državi Kerali, na krajnjem jugu Indije, po svoj prilici premašuje prvobitnu procenu od 11 milijardi dolara, što znači da je reč o najvećem otkriću dragocenosti u riznici u Indiji, a možda i celom svetu.
Dve odaje su prvi put otvorene juče, a zvaničnici ističu da će se tek posle popisa predmeta pohranjenih u njima znati konačna vrednost dragocenosti. Stručnjaci ocenjuju da reč o blagu koje skoro trostruko premašuje godišnji budžet Kerale, ali da ni to nije konačna suma pošto će neki predmeti biti procenjeni tek za nekoliko sedmica.
Istoričari potvrđuju tačnost navedene procene i ističu da su kroz tu oblast vekovima prolazili karavani trgovaca.
- Trgovci iz celog sveta dolazili su da kupuju začine i u prolazu ostavljali su bogate darove božanstvu hrama - rekao je P. Dž. Čerijan, direktor Saveta za istorijska istraživanja u Kerali.
I dok raste vrednost otkrivenog blaga, vodi se žestoka rasprava o tome šta s njim da se radi u zemlji u kojoj 450 miliona ljudi živi u siromaštvu. Lideri hinduističke zajednice traže da se deo bogatstva uloži u hram, dok brojni intelektualci, uključujući bivšeg sudiju Vrhovnog suda Krišnu Ijera, predlažu da se ono iskoristi za opšte dobro.
Rampa je pala. Danska od danas u 10 ujutro počinje da sprovodi “permanentnu carinsku kontrolu” na granicama sa svojim susedima u EU, Nemačkom i Švedskom, a carinici će po sistemu štih proba tragati za drogom i oružjem u prtljagu putnika.
Proklamovani cilj ove mere je borba protiv međunarodnog kriminala, ali susedi njom nisu baš preterano zadovoljni.
Odluku o ponovnom uvođenju pogranične kontrole u maju je su doneli danska vlada i Parlament, u kome dominiraju stranke desničarske orijentacije, kako bi spečili širenje nasilnog kriminala i krijumčarenje ljudi i nelegalnih predmeta trgovine.
Evropa je, međutim, na ovu meru reagovala velikim uzbuđenjem, jer je mnogi doživljavaju kao kršenje jednog od unutrašnjih tabua EU.
U susednoj Nemačkoj, ministar za Evropu pokrajine Hesen Hans Uve Han, pozvao je svoje sunarodnike da “danskoj vladi pokažu šta misle o njenoj politici” tako što će za svoj godišnji odmor odabrati neku drugu zemlju EU, recimo Austriju ili Poljsku.