Svijet

Grčka je relativno mala zemlja, ali je tokom prošle godine prouzrokovala vrlo velike potrese u Evropi. Opterećena je visokim državnim dugom koji bi je mogao dovesti u situaciju da ne može da izmiruje svoje obaveze (što bi evropski bankarski sistem oteralo u sunovrat).

Itаlijаnski premijer Silvio Berluskoni rekаo je dа se neće ponovo kаndidovаti po isteku mаndаtа 2013. godine i potvrdio dа je nominovаo ministrа prаvosuđа Anđelinа Alfаnа zа nаslednikа nа funkciji šefа Vlаde.

Berluskoni (74), koji se suočаvа sа optužbаmа zа korupciju i plаćаnje sekusаlnih uslugа mаloletnoj prostitutki, ponovio je u intervjuu listu "Republikа" dа nаmerаvа dа se povuče sа funkcije.

- Neću se ponovo kаndidovаti. Kаndidаt zа premijerа desnog centrа biće Alfаno. Dа mogu, sаdа bih otišаo sа funkcije- rekаo je Berluskoni.

Itаlijаnski premijer i rаnije iznosio slične komentаre i već je imenovаo 40-godišnjeg Alfаnа, koji je nešto rаnije imenovаn zа generаlnog sekretаrа vlаdаjuće strаnke "Nаrod slobode".

Berluskoni je nаglаsio dа će voditi kаmpаnju i pomаgаti Alfаnu, te dа će delovаti kаo "pаtron". On kаže dа će pokušаti dа uspostаvi "Evropsku nаrodnu strаnku" (EPP) u Itаliji, аli dа sа 77 godinа životа ne može dа obаvljа dužnost šefа Vlаde.

On je odbаcio bilo kаkvu mogućnost dа se kаndiduje zа predsednikа Itаlije izrаžаvаjući uverenje dа bi tu funkciju trebаo dа obаvljа Đаni Letа, koji je šef njegove kаncelаrije i jedаn od nаjpouzdаnijih sаrаdnikа.

Švedski hirurzi izveli su prvo presađivanje jednog sintetičkog organa u svetu.

Reč je o veštačkoj traheji - identičnoj kopiji pacijentovog dušnika koju su napravili naučnici Univerzitetskog koledža u Londonu i koja je zatim obložena matičnim ćelijama pacijenta.


Bitna karakteristika ove metode je to što donor nije potreban i što ne postoji opasnost od odbacivanja presađenog organa.


Još jedna prednost ove metode je i to što se veštački dušnik može napraviti za svega nekoliko dana.


Veštački organ presađen je 36-godišnjem pacijentu iz Afrike koji boluje od raka traheje. On je operisan pre mesec dana i sada se uspešno oporavlja.


Prvom operacijom ove vrste u svetu, koja je trajala 12 sati i izvedena je u bolnici Univerziteta Karolinska, rukovodio je Profesor Paolo Makjarini iz Španije.

Žene širom sveta značajno su se približile ekonomskoj i političkoj ravnopravnosti, ali 603 miliona žena i danas živi u državama u kojima porodično nasilje nije krivično delo, uz 61 zemlju koja ženama izričito zabranjuje pravo na abortus. Ipak, u izveštaju koji je objavila agencija Ujedinjenih nacija “UN žene”, napredak u izjednačavanju prava žena i muškaraca je evidentan.

Zanimljivo je da se najveći broj žena na državnim fukcijama ne nalazi u nekoj od razvijenih zapadnih zemalja, već u Ruandi, siromašnoj državi istočne Afrike. U parlamentu Ruande većinu poslanika (51 odsto) čine žene, što je čak više nego u Švedskoj, gde ih je 45 odsto i daleko više nego u zakonodavnim telima Velike Britanije (21 odsto) i SAD (17 odsto). Uz to, u Vrhovnom sudu Ruande polovinu sudija čine žene. Ipak, zemlje severne Evrope i dalje odskaču u odnosu na ostatak sveta po poštovanju ravnopravnosti polova.


U UN izveštaju se navodi da su 173 države sveta zakonom regulisale pravo na plaćeno materinsko odsustvo, a u 117 zemalja zagarantovane su jednake plate žena i muškaraca i zakonski rešeno krivično gonjenje osoba koje vrše seksualno uznemiravanje. Prema mišljenju Mišel Bašelet, bivše predsednice Čilea i podsekretara agencije “UN žene”, ovakve odredbe omogućuju nastavak promena.
Međutim, iako je u 125 zemalja zakonom zabranjeno porodično nasilje, čak 127 država, u kojima živi 2,6 milijardi ljudi, ne sankcioniše silovanja koja se dešavaju u braku. Pored toga, 50 zemalja ima niži prag godina za ulazak u brak kod žena, nego kod muškaraca. U zemljama u razvoju čak trećina žena ulazi u brak do 18. godine, a trudnoće kod tako mladih devojaka i devojčica nose rizike, pa je zato značajan broj njih uzrasta od 15 do 19 godina koje umiru na porođaju.

Američke vlasti upozorile su domaće i strane aviokompanije da teroristi razmatraju mogućnost da hirurškim putem u ljudsko telo postave eksplozivne implante, kako bi izveli napade, javlja AP.

Pored prolaska kroz nove skenere putnici će biti podvrgnuti detaljnim kontrolama

Iako nema obaveštajnih podataka o konkretnoj zaveri te vrste, vlasti su prošle nedelje takvu informaciju prenele šefovima aviokompanija.

Prema američkoj administraciji za bezbednost u saobraćaju, to znači da će putnici koji idu za Sjedinjene Američke Države možda biti podvrgnuti dodatnim kontrolama.

Te mere su tako zamišljene da budu nepredvidljive, kako putnici ne bi mogli da očekuju iste aktivnosti na svakom međunarodnom aerodromu, izjavio je portparol administracije Nik Kimbol.

Implantacija eksploziva u ljudsko telo kako bi se izbegle kontrole nije nova ideja, ali sada postoji obnovljeni interes za nju, prenosi AP pozivajući se na zvaničnike obaveštajnih agencija.

Bivši ministar finansija i mogući kandidat socijaldemokrata za kancelara na izborima 2013. godine Per Štajnbrik žestoko je kritikovao kancelarku Angelu Merkel, tvrdeći da je izneverila očekivanja u grčkoj krizi i da je Nemačka zrela za nove izbore.

"Ja sam razočaran njenim kriznim menadžmentom'', rekao je Štajnbrik današnjem magazinu "Štern", naglasivši da se Merkelova nalazi u pravoj krizi vođstva, da je prekoračila svoj zenit i da se zemljom loše vlada.

Ova izjava, ali i još neke, pokazuju da su disikusije o kancelarskim kandidatima i o tome ko će 2013. godine "izaći na megdan" kancelarki Merkel, već počele, iako do saveznih nemačkih izbora ima još dve godine.

Štajnbrik u poslednje vreme šalje signale o svojoj spremnosti za kancelarskog kandidata socijaldemokrata, a za svoje ambicije je dobio, između ostalog, podršku i bivšeg kancelara Gerharda Šredera, u čijoj vladi je bio ministar.

Štajnbrik nije dobio podršku samo Šredera, već i, kako prenose mediji, nekadašnjeg kancelarskog kandidata socijaldemokrata i bivšeg šefa diplomatije Franka Valtera Štajnmajera.

Petoro dece i tri odrasle osobe su povređene u Bugarskoj kada se ukrajinski autobus koji je prevozio decu, iz za sada nepoznatih razloga prevrnuo.

Autobus, u kome je bilo 40 putnika prevozio je decu iz Burgasa za Varnu, a nezgoda se dogodila na oko tri kilometara od Varne, saopštila je bugarska policija.

Svi povređeni su sa lakšim ozledama, osim jedne 35-godišnje žene, koja je sa težim povredama prebačena u bolnicu.


Načelnik Policijske uprave u Varni Dimitar Dimitrov izjavio je da se uzroci nesreće ispituju i da se radi o više verzija, uključujući i tehnicku neisrpavnost autobusa.
Prema njegovim rečima, autobus je izleteo sa kolovoza i upao u kanal pored puta, mada je put bio prav, a kolovoz suv.

Kretanje na tom delu puta je obustavljeno, a očekuje se dizalica za izvlačenje autobusa.

U južnoj malezijskoj državi Džohoredan nepoznati čovek od jutros drži oko 30 mališana u vrtiću kao taoce, saopštila je policija, dodajući da su u toku pregovori sa otmičarem. Prema pisanju lokalnih medija, jedno od dece je ubijeno.

Podivljali muškarac upao je u vrtić u Kuala Lumpuru i drži 30 dece i troje vaspitača kao taoce iz zasad nepoznatih razloga, a najmanje jedno dete je pritom ubijeno, piše malezijski "Nju strejt tajms".

Policija je potvrdila talačku krizu, a Suhaimi Ahmed, načelnik policije u Muaru, rekao je da su policajci okružili vrtić i trenutno pregovaraju s otmičarem, koji deci i profesorima preti mačetom.

- Zahteva pištolj, a ako ga ne dobije rekao je da će pobiti svu decu . Uz to traži i hranu jer je gladan - kazao je psihijatar Lau Kin Li, koji pregovara s muškarcem.

Iz policijskih izvora navokako je isti ovaj muškarac već bio upleten u jednu krizu talaca u Muaru.

Grčki premijer Jorgos Papandreu upozorio je da nasilni protesti zbog oštrih mera štednje, uvedenih na zahtev međunarodnih zajmodavaca, prete da odvedu društvo u varvarstvo koje je u prošlosti rušilo demokratiju u Grčkoj.

Mere štednje, koje su zajmodavci tražili u zamenu za novčanu pomoć prezaduženoj Grčkoj, izazvale su napade na političare i krvave demonstracije na ulicama prestonice Atine, gde je došlo do sukoba između mladih, koji nose kapuljače, i policije.

Aludirajući na dolazak vojne hunte, koja je vladala Grčkom od 1967. do 1974. godine, Papandreu je juče na sastanku vlade rekao da je ugrožavanje demokratskih institucija u prošlosti vodilo rušenju demokratije.

"Svi moramo učiti iz istorije", poručio je premijer.

Jedan neimenovani zvaničnik vlade, na koga se poziva agencija Rojters, precizirao je da Papandreu ne misli da postoji rizik od uspostavljanja vojnog režima.

"Premijer nije rekao da je demokratija u opasnosti. On je mislio da će nasilje omogućiti antidemokratsko ponašanje i podsetio je ljude na istoriju", kazao je taj zvaničnik.
Mere štednje, koje obuhvataju smanjenje plata u javnom sektoru i povećanje poreza, uvedene su u toku najteže recesije koja je pogodila Grčku od uspostavljanja demokratije i krajnje su nepopularne.