Uistinu je zanimljivo kako se zapravo malo govori o Grčkoj. Osim piarovskih kreacija Evropske unije, kojih vješto dozira političko-medijska mašinerija, čitamo ili čujemo jedva štogod drugo. EU je fundamentalno neprijateljski nastrojena prema bilo kakvoj produbljenoj političkoj raspravi – o samoj sebi od početka, a o Grčkoj otkad imamo tzv. grčku krizu. Njena politika je tome primjerena.
Martin Blesing, direktor Komercbanke, druge po veličini finansijske institucije u Nemačkoj, kritikovao je program Evropske unije za spasavanje prezaduženih članica, rekavši da “nijedan program spasavanja ne može da izvuče Španiju, pa čak ni Italiju, iz krize”.
Finansijsko tržište u Italiji juče je zabeležilo velike gubitke, pri čemu je razlika između prinosa na desetogodišnje italijanske obveznice i one nemačke porasla na novi rekord jer investitori strahuju da bi Italija mogla da bude zahvaćena dužničkom krizom.
Akcije Unikredit banke pale su za čak deset, a Inteze Sanpaolo banke za devet odsto, da bi se pred okončanje poslovanja ipak nešto oporavile. Veliki pad vrednosti akcija su zabeležile i kompanije “Fijat indastrijal” i “Telekom Italija”.
Nemački bankar Blesing vidi problem u zahtevima za štednju koji su zaduženim državama, poput Grčke, ali i Španije i Italije, nametnuti kao uslov za dobijanje pomoći koja se meri milijardama. On je ocenio da nijedan paket mera štednje, uz poštovanje demokratskih principa, neće omogućiti Grčkoj da se u dogledno vreme vrati na tržište kapitala i otplati dugove sa kamatama.
Mere štednje u Italiji
Italijanski premijer Silvio Berluskoni založio se da mere štednje koje treba da spreče ulazak treće po snazi evropske ekonomije u dužničku krizu, budu usvojene što pre. On je naveo da su najnoviji potresi na finansijskom tržištu primorali vladu da ubrza i ojača mere štednje kako bi zemlja mogla da izbalansira budžet do 2014.
Umesto toga, Blesing se založio se za osporavano refinansiranje grčkog duga. U tom slučaju, privatni poverioci morali bi da se odreknu potraživanja u vidu vraćanja pozajmica i kamata u iznosu od više od 50 milijardi evra, navodi Blesing u članku objavljenom u nemačkom listu “Frankfurter algemajne cajtung”.
Grčkoj je, smatra, neophodno refinansiranje i eventualno delimičan oprost duga. On ocenjuje da bi Evropska centralna banka zbog toga trebalo da razmotri mogućnost refinansiranja duga, koji je do sada odbijala.
Blesing je ponudio dva predloga za učešće privatnih poverilaca u refinansiranju duga. Jedno rešenje predviđa “da se odreknu 30 odsto potraživanja”, dok bi preostalih 70 odsto bilo pretvoreno u nove pozajmice sa rokom otplate od 30 godina i povoljnim kamatama od 3,5 odsto.
Druga opcija predviđa stoprocentno pretvaranje pozajmica u nove beskamatne kreditne, koji bi bili otplaćeni u roku od pet godina sredstvima dobijenim od privatizacije. U tom slučaju evropska zajednica bi garantovala vraćanje u iznosu od 80 odsto, dok bi za prvih 20 odsto mogućeg gubitka odgovornost snosili investitori.
Britanska vlada pridružila se apelima da se medijskom magnatu Rupertu Mardoku ne dozvoli da preuzme kontrolu nad satelitskom televizijom "Britiš skaj brodkasting", dok se vodi istraga o njegovom tabloidu "Njuz ov d vorld", koji je ugašen zbog afere prisluškivanja telefona javnih ličnosti.
Ovakva odluka je usledila posle dramatične optužbe koju je izneo bivši premijer Gordon Braun da su britanski listovi koristili kriminalce da bi došli do poverljivih informacija o njegovoj porodici i običnim ljudima.
Kancelarija premijera Dejvida Kamerona je saopštila da će vlada danas sa laburistima glasati za to da se Mardok pozove da on i njegova korporacija "Njuz korporejšen" povuku ponudu od 12 milijardi dolara za kupovinu izuzetno profitabilne satelitske telvizije "Bi-Skaj-Bi".
Lider laburista Ed Miliband je juče rekao da odluka vlade nije pravno obavezujuća, ali da predstavlja najjednostavniji način da se Mardokova ponuda ne razmatra dok ne bude završena istraga.
"Krajnju odluku će doneti 'Njuz koreporejšen', ali bismo voleli da ljudi ozbiljno shvate ono što parlament ima da kaže", izjavio je Kameronov zvanični portparol Stiv Fild, prenosi AP.
Mardokova korporacija je pre nekoliko dana ugasila tabloid "Njuz ov d vorld" zbog tvrdnji da su novinari tog lista prisluškivali telefone mladih žrtava ubistva, članova porodica poginulih vojnika, žrtava terorizma i javnih ličnosti.
Britanska policija Skotland jard saopštila je danas da veruje da neko pokušava da sabotira njihovu istragu o tabloidu Ruperta Mardoka "Njuz of vorld", koji je juče ugašen zbog afere prisluškivanja javnih ličnosti, tako što dostavlja detalje istrage medijima.
Skotland jard je u saopštenju naveo da priča o tome kako su policajci koji obezbeđuju kraljevsku porodicu prodali lične detalje o kraljici i njenim najbližim pomoćnicima predstavlja "deo smišljene kampanje koja ima za cilj remećenje istrage o tome kako su korumpirani novinari, navodno, potplaćivali korumpirane policajce", navodi AP. Britanska štampa se grozničavo bavi navodnim tvrdnjama da su novinari "Njuz of vorlda" prisluškivali telefone mladih žrtava ubistva, članova porodica poginulih vojnika i žrtava terorizma.
Zbog ovog skandala je Mardokova korporacija "Njuz internešenel", u čijem sastavu je poslovao "Njuz of vorld", odlučila da ugasi ovaj tabloid i sada se bavi navodnim tvrdnjama da su novinari podmićivali policajce da bi im odavali informacije.
U međuvremenu, britanski mediji javljaju da su i lične informacije o bivšem premijeru Gordonu Braunu bile na meti pojedinaca iz Mardokove medijske imperije.
Mediji, među kojima su "Indipendent", "Čenel 4", "Gardijan" i BBC, tvrde da su Braunovi lični podaci bili meta ljudi koji su radili za novine poput "Sana" i "Sandej tajmsa".
Nijedan od ovih medija nije naveo izvore informacija koje je objavio, ali Braun će kasnije danas izdati saopštenje ovim povodom.
Sporni godišnji praznik Severne Irske “Dvanaesti” - kada desetine hiljada protestanata paradiraju preko britanske teritorije, počeo je prošl noći nasiljem i neredima u Belfastu.
Policija kaže da je najmanje sedam policajaca povredjeno tokom uličnih sukoba koji su izbili u ponoć, kada su protestanti zapalili desetine logorskih vatri čime počinje proslava praznika “Dvanaesti” koja decenijama vodi u krvoproliće i razaranje.
Desetine hiljada pripadnika “Narandžastog reda” - protestantskog bratstva koje slavi vojnu pobedu nad katolicima u 17. veku, planiraju paradu za danas.
Demonstranti su noćas bacali “Molotovljeve koktele”, cigle i kamenje na policiju i oteli i zapalili autobus pokušavši da ga usmere na policijski kordon, ali je udario u ogradu.
Policija ne može da proceni broj civilnih žrtava noćašnjeg sukoba, jer demonstranti u Belfastu, osim ako nisu ozbiljno povredjeni, izbegavaju da se jave lekarima da ih policija ne bi našla.
Severna Irska je i dalje duboko podeljeno društvo uprkos uspehu mirovnog procesa od pre dve decenije.
Najmanje šest ljudi, najverovatnije islamskih ekstremista, poginulo je jutros na severozapadu Pakistana od projektila koje je ispalila američka bespilotna letelica, rekli su pakistanski obaveštajci.
Prema njihovim rečima, pogodjena je kuća i selu Dremala u Južnom Vaziristanu, uporištu plemenskih ekstremista.
Mesto napada je blizu granice sa Severnim Vaziristanom, iz kojeg ekstremisti - talibani, borci Al Kaide i drugi - napadaju američke trupe u susednom Avganistanu.
SAD ne žele da priznaju postojanje tajnog programa CIA za napade bespilotnim letelicama u Pakistanu.
Predsednik SAD Barak Obama je u telefonskom razgovoru rekao predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu da su SAD spremne da podrže pregovore pod ruskim vodstvom radi okončavanja rata u Libiji.
Bela kuća je danas saopštila da je Obama medjutim rekao da će SAD podržati pregovore samo ako vode demokratskom prenosu vlasti i ako se dugogodišnji libijski lider Gadafi Moammar povuče.
Medvedev se pridružio Zapadu u pozivu Gadafiju da se ukloni, a izaslanici iz Kremlja su doputovali u Libiju da bi se sastali sa predstavnicima vlade.
Obama i Medvedev su razgovarali u ponedeljak. Obama je izrazio saučešće zbog pogibije 129 ljudi u nesreći broda u Rusiji.
Dvojica lidera su razgovarala i o Sudanu, Avganistanu i pristupanju Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Predsednik Južnog Sudana Salva Kir danas je zatražio da njegova zemlja postane članica Ujedinjenih nacija.
Kir je od generalnog sekretara UN Ban Ki Muna zatražio da Savet bezbednosti i Generalna skupština svetske organizacije što je pre moguće razmotre članstvo Južnog Sudana.
Republika Južni Sudan prihvata obaveze sadržane u Povelji UN, naveo je Kir, javlja DPA.
Savet bezbednosti planira usvajanje rezolucije kojom će se predložiti prijem Južnog Sudana u Generalnu skupštinu, čime bi ta novoformirana država postala 193. članica UN.
Južni Sudan je u subotu postao suverena država, odvojivši se od ostatka zemlje i vlade u Kartumu, posle dvadesetogodišnjeg građanskog rata u kojem je na jugu poginulo oko dva miliona ljudi.
Mađarski parlament odobrio je danas uvođenje takozvanog hamburger poreza, koji će se od septembra primenjivati na sva pića i hranu sa visokom količinom šećera, soli i kofeina.
Skupština u kojoj partija konzervativnog premijera Viktora Orbana ima dvotrećinsku većinu, usvojila je ovu meru sa 255 glasova za, 54 protiv i 36 uzdržanih.
Porez će se pre svega odnositi na slane ili slatke kekse, na energetske napitke i pakovane kolače.
Taksa će iznositi pet forinti po litru za pića i 250 forinti po litru za energetske napitke i između 100 i 200 forinti za biskvite i kolače. Jedan evro je oko 270 forinti.
Posle uvođenja kontroverznih poreza na banke, kompanije za telekomunikacije, energiju i distribuciju mađarska vlada najavila je sredinom marta uvodjenje "hamburger poreza".
Ministarstvo ekonomije tada je napisalo da će se razmtrati mogući efekti uvođenja takvog jednog poreza zato što su studije proteklih godina o načinu ishrane Mađara i njenom uticaju na njihovo zdravlje pokazale porast problema vezanih za prekomerno unošenje masti i soli.