Palestinski lider Mahmud Abas i pregovarač Saib Erakat ocenili su da posle neuspeha pregovaračkg kvarteta (UN, EU, SAD i Rusija) o Bliskom istoku preostaje samo zahtev za priznavanje Palestinske države u UN.
"Idemo u UN i nadamo se da SAD neće iskoristiti svoje pravo na veto, već da ćemo imati njihov pristanak", rekao je Abas posle sastanka s grčkim predsednikom Karolosom Papuljasom u Ramalahu.
"Nadali smo se da će kvartet izdati saopštenje, a odsustvo saopštenja predstavlja znak podele unutar njega", rekao je Abas posle sastanka predstavnika SAD, Rusije, Evropske unije i UN u Vašingtonu.
Sastanak se završio bez završne deklaracije.
Abas je rekao da je želeo dogovor četvorke kako bi se Palestinci vratili za pregovarački sto ako se zaustavi naseljavanje Izraelaca i ako Izrael prihvati granice iz 1967. godine.
"Ako su sve prilike iscrpljene i nema nastavka pregovora, onda nam je poslednja opcija da idemo u UN", dodao je Abas.
Erakat je rekao da nema druge opcije nego da se u UN traži ulazak Palestinske države u granicama iz 1967. godine. Izrael nije zvanično reagovao posle jučerašnjeg sastanka u Vašingtonu.
Odluka da li će se premijeru Italije Silviju Berluskoniju suditi u aferi Mediatrejd zbog sumnji da je izvršio poresku prevaru biće doneta posle 18. oktobra, saopštila je istražni sudija milanskog suda Marija Vikodomini.
Sudija Vikodomini je rekla da ce 18. oktobra saslušati navode tužilaštva i odbrane, posle čega će se doneti odluku da li će se suditi italijanskom premijeru.
Silvio Berluskoni je osumnjičen za finansijske malverzacije i zloupotrebu poverenja prilikom kupovine TV prava preduzeća Mediatred RTI, koje pripada njegovoj televiziji Mediaset. Prema navodima tužilaštva finasijske malverzacije su Berluskoniju omogućile da formira crne fondove.
Osim italijaskog premijera, za finasijske malvezacije je osumnjičeno još 11 ljudi, među kojima su Berluskonijev sin i potpredsednik Mediaseta Pjer Silvio, američki producent Frank Agrama, i predsednik Mediaseta, Fedele Konfalonijeri.
Nekoliko hiljada ljudi večeras je protestovalo u Kairu zahtevajući odlazak maršala Huseina Tantauija, šefa vojnog saveta koji rukovodi zemljom.
Demonstranti su sa Trga Tahrir u Kairu išli u protestnu šetnju do sedišta vlade u centru grada, skandirajući "narod želi odlazak maršala".
Oni su skandirali i "pravda za žrtve", aludirajući na civile poginule za vreme narodne pobune protiv režima predsednika Hosnija Mubaraka početkom godine.
Zgradu vlade je čuvao kordon vojnika i vojnih oklopnih vozila.
Vrhovni savet oružanih snaga, na čelu s Tantauijem, vodi Egipat od odlaska s vlasti Mubaraka pod pritiskom uličnih protesta 11. februara ove godine. Husein Tantaui je bio tokom 20 godina Mubarakov ministar odbrane.
Demonstranti kritikuju sporost u sprovođenju reformi od odlaska Mubaraka i traže "čistku" u policiji i "čvršće i brže pravosuđe prema nekadašnjim rukovodiocima".
Vrhovni savet je posle protesta na televiziji saopštio da ne "želi da odustane od uloge rukovođenja zemljom tokom ovog kritičnog perioda u istoriji Egipta".
Savet je dodao da će vratiti vlast civilima posle organizovanja izbora i usvajanja novog ustava.
Ujedinjene nacije saopštile su danas da pokušavaju da se izbore sa egzodusom izgladnelih somalijskih izbeglica i da veliki broj dece umire zbog neuhranjenosti ili u toku puta ili po dolasku u susedne zemlje.
Više od 10 miliona ljudi u Somaliji pogođeno je na Rogu Afrike krizom koju je izazvala najgora suša u poslednjih nekoliko decenija i žestokim sukobima u toj zemlji, preneo je Rojters.
Od početka jula više od 11.000 ljudi je iz Somalije prebeglo u Etiopiju, a više od 8.600 njih u Keniju, saopštio je Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR).
Izbeglički kampovi Dabab u Keniji najveći su na svetu i u njemu se nalazi čak 380.000 izbeglica.
"U situaciji smo da se borimo da očuvamo mir u trenutku u kojem imamo povećan priliv izbeglica", rekao je portparol UNHCR Adrijan Edvards, koji je boravio u Keniji.
Mnogi Somalijci beže i zbog sukoba vladinih snaga i boraca Al Šababa, a cene hrane su učestvorostručne poslednjih meseci zbog velikih suša, rekao je on.
Somalijci koji dolaze u Keniju su najsiromašniji od svih siromašnih izbeglica i najugroženiji na svetu, rekao je visoki komesar UN za izbeglice Antonio Guteres juče u kenijskoj prestonici Najrobiju.
"Broj dece u Keniji kojima je život ugrožen zbog izgladnjivanja u ovom trenutku iznosi oko 65.000", kazala je portparol UNICEF-a Mariše Merkado.
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je da u Somaliji svaka jedanaesta beba umre pre prve godine života, a svaka sedma pre petog rođendana. Portparol SZO Tarik Jašarević rekao je da je pojava kolere, pored Somalije, zabeležena i u DŽibutiju i Etiopiji.
Uistinu je zanimljivo kako se zapravo malo govori o Grčkoj. Osim piarovskih kreacija Evropske unije, kojih vješto dozira političko-medijska mašinerija, čitamo ili čujemo jedva štogod drugo. EU je fundamentalno neprijateljski nastrojena prema bilo kakvoj produbljenoj političkoj raspravi – o samoj sebi od početka, a o Grčkoj otkad imamo tzv. grčku krizu. Njena politika je tome primjerena.
Britanska policija Skotland jard saopštila je danas da veruje da neko pokušava da sabotira njihovu istragu o tabloidu Ruperta Mardoka "Njuz of vorld", koji je juče ugašen zbog afere prisluškivanja javnih ličnosti, tako što dostavlja detalje istrage medijima.
Skotland jard je u saopštenju naveo da priča o tome kako su policajci koji obezbeđuju kraljevsku porodicu prodali lične detalje o kraljici i njenim najbližim pomoćnicima predstavlja "deo smišljene kampanje koja ima za cilj remećenje istrage o tome kako su korumpirani novinari, navodno, potplaćivali korumpirane policajce", navodi AP. Britanska štampa se grozničavo bavi navodnim tvrdnjama da su novinari "Njuz of vorlda" prisluškivali telefone mladih žrtava ubistva, članova porodica poginulih vojnika i žrtava terorizma.
Zbog ovog skandala je Mardokova korporacija "Njuz internešenel", u čijem sastavu je poslovao "Njuz of vorld", odlučila da ugasi ovaj tabloid i sada se bavi navodnim tvrdnjama da su novinari podmićivali policajce da bi im odavali informacije.
U međuvremenu, britanski mediji javljaju da su i lične informacije o bivšem premijeru Gordonu Braunu bile na meti pojedinaca iz Mardokove medijske imperije.
Mediji, među kojima su "Indipendent", "Čenel 4", "Gardijan" i BBC, tvrde da su Braunovi lični podaci bili meta ljudi koji su radili za novine poput "Sana" i "Sandej tajmsa".
Nijedan od ovih medija nije naveo izvore informacija koje je objavio, ali Braun će kasnije danas izdati saopštenje ovim povodom.
Sporni godišnji praznik Severne Irske “Dvanaesti” - kada desetine hiljada protestanata paradiraju preko britanske teritorije, počeo je prošl noći nasiljem i neredima u Belfastu.
Policija kaže da je najmanje sedam policajaca povredjeno tokom uličnih sukoba koji su izbili u ponoć, kada su protestanti zapalili desetine logorskih vatri čime počinje proslava praznika “Dvanaesti” koja decenijama vodi u krvoproliće i razaranje.
Desetine hiljada pripadnika “Narandžastog reda” - protestantskog bratstva koje slavi vojnu pobedu nad katolicima u 17. veku, planiraju paradu za danas.
Demonstranti su noćas bacali “Molotovljeve koktele”, cigle i kamenje na policiju i oteli i zapalili autobus pokušavši da ga usmere na policijski kordon, ali je udario u ogradu.
Policija ne može da proceni broj civilnih žrtava noćašnjeg sukoba, jer demonstranti u Belfastu, osim ako nisu ozbiljno povredjeni, izbegavaju da se jave lekarima da ih policija ne bi našla.
Severna Irska je i dalje duboko podeljeno društvo uprkos uspehu mirovnog procesa od pre dve decenije.
Najmanje šest ljudi, najverovatnije islamskih ekstremista, poginulo je jutros na severozapadu Pakistana od projektila koje je ispalila američka bespilotna letelica, rekli su pakistanski obaveštajci.
Prema njihovim rečima, pogodjena je kuća i selu Dremala u Južnom Vaziristanu, uporištu plemenskih ekstremista.
Mesto napada je blizu granice sa Severnim Vaziristanom, iz kojeg ekstremisti - talibani, borci Al Kaide i drugi - napadaju američke trupe u susednom Avganistanu.
SAD ne žele da priznaju postojanje tajnog programa CIA za napade bespilotnim letelicama u Pakistanu.
Predsednik SAD Barak Obama je u telefonskom razgovoru rekao predsedniku Rusije Dmitriju Medvedevu da su SAD spremne da podrže pregovore pod ruskim vodstvom radi okončavanja rata u Libiji.
Bela kuća je danas saopštila da je Obama medjutim rekao da će SAD podržati pregovore samo ako vode demokratskom prenosu vlasti i ako se dugogodišnji libijski lider Gadafi Moammar povuče.
Medvedev se pridružio Zapadu u pozivu Gadafiju da se ukloni, a izaslanici iz Kremlja su doputovali u Libiju da bi se sastali sa predstavnicima vlade.
Obama i Medvedev su razgovarali u ponedeljak. Obama je izrazio saučešće zbog pogibije 129 ljudi u nesreći broda u Rusiji.
Dvojica lidera su razgovarala i o Sudanu, Avganistanu i pristupanju Rusije Svetskoj trgovinskoj organizaciji.