Najmlađa država sveta, Južni Sudan, danas svecano podiže zastavu posle 50 godina konflikta sa severnim delom zemlje i referenduma koji je geografski podelio najveću zemlju u Africi na dve države.
Nekoliko miliona stanovnika Južnog Sudana danas će zajedno sa afričkim rukovodiocima i visokim zvaničnicima iz drugih zemalja učestvovati u rađanju nove države, 54. u Africi.
Od 1955. godine, godinu dana pre nego što je Sudan stekao nezavisnost, pa do 2005. pobunjenici sa afričkog juga zemlje su vodili dva rata protiv uglavnom arapskih vlasti u Kartumu, u nastojanju da dobiju dodatnu autonomiju.
U sukobima koji su razorili zemlju, poginulo je nekoliko miliona ljudi i stvorena je trajna atmosfera nepoverenja.
Mirovni sporazum koji su 2005. godine potpisalo vođa pobunjenika Džon Garang - nekoliko meseci pre nego što je poginuo u helikopterskoj nesreći - s potpredsednikom Sudana Alijem Osmanom Tahom, otvorio je novo poglavlje u istoriji zemlje, kao i put ka referendumu o nezavisnosti, održanom u januaru ove godine.
Stanovnici juga Sudana na referendumu su jednodušno opredelili za otcepljenje. Referendum je protekao bez većih incidenata a zvanični Kartum obećao je da će poštovati rezultate glasanja.
U proslavi, koja će biti odrzana u mauzoleju Džona Garanga u glavnom gradu Džubi, biće održane vojne parade i tradicionalni plesovi. Uz svečano podizanje zastave Republike Južni Sudan prelazni Ustav potpisaće prvi predsednik zemlje Salvu Kira.
"To će biti istorijski dan za ceo naš narod, koji je prešao dug i težak put ka rađanju ove nacije", rekao je ministar za informisanje Južnog Sudana Barnaba Marial Bendžamin.
Dan uoči proglašenja nezavisnosti, Savet bezbednosti UN jednoglasno je odlučio da u Južnom sudanu formira Misiju UN.
Misija UN će imati 7.000 vojnika i 900 civila koji će učestvovati u obezbeđenju mira i pomagati razvoj nove države.
Silvio Berluskoni, italijanski premijer, izjavio je da se neće ponovo kandidovati kad mu istekne mandat 2013. godine i imenovao ministra pravde Anđelina Alfana kao novog kandidata za premijera desnog centra.
Na pitanje da li će se ponovo kandidovati, Berluskoni je u intervjuu dnevniku “Republika” odgovorio da to “ne dolazi u obzir” i dodao da bi da može “odmah napustio” to mesto. Ovo nije prvi put da je 74-godišnji premijer, koji je optužen za korupciju i plaćanje seksualnih usluga maloletnoj prostitutki, najavio odlazak sa funkcije i imenovanje 40-godišnjeg Alfana kao svog naslednika.
Alfano je prošlog meseca postao generalni sekretar Berluskonijeve partije Narod slobode.
“Ja ću učestvovati u kampanji i pomoći Anđelinu. Takođe ću pokušati da izgradim Evropsku narodnu partiju (EPP) u Italiji. Ali sa 77 godina ne mogu da budem premijer”, rekao je Berluskoni. On je isključio i mogućnost da se kandiduje za predsednika Italije rekavši da na tu funkciju treba da dođe Đani Leta, njegov šef kabineta i saradnik od poverenja. Protiv rata u Libiji
Berluskoni je kazao da se protivio odluci zapadnih sila, predvođenih Francuskom i Velikom Britanijom, da saveznici krenu u rat u Libiji i da je bio primoran odlukom parlamenta da se složi s njom. “Svi znaju da sam bio protiv te odluke. Ruke su mi bile vezane glasanjem u italijanskom parlamentu”, rekao je Berluskoni i naglasio da je tako bio primoran da se složi s njom.
Poljska kao predsedavajuća Evropskom unijom nastoji da odbrani slobodu kretanja kao jedno od temeljnih dostignuća ujedinjene Evrope i zahteva da Rumunija i Bugarska dobiju konačan termin ulaska u šengenski prostor još tokom septembra.
„Želimo da ta odluka padne na septembarskom zasedanju ministara pravde i unutrašnjih poslova“, rekao je poljskoj televiziji ministar unutrašnjih poslova Ježi Miler.
Ministri će se u Briselu sastati 22. i 23. septembra, ali Poljska želi tu raspravu da započne već na neformalnom ministarskom sastanku u Sopotu 18. i 19. jula, jer očekuje da neće biti laka.
„Ubeđivaćemo zemlje članice da otvore šengenski prostor za obe te zemlje jer nam je još živo sećanje na to kako smo mi nestrpljivo odbrojavali dane do ulaska u šengensku zonu“, kazao je Miler.
Tabloid “News of the World”, najprodavaniji i sa 168 godina izlaženja najstariji u Velikoj Britaniji, pojaviće se u nedelju poslednji puta na kioscima. Vlasnik Rupert Mardok, medijski magnat, ugasiće kontroverzni list pod pritiskom afere prisluškivanja javnih ličnosti, pomoću kojeg su saradnici ovog tabloida dolazili do ekskluzivnih informacija.
Endi Koulson, bivši urednik, uhapšen je juče u Londonu, dok je na slobodi i dalje izvršna direktorka Rebeka Bruks, koju britanski mediji označavaju kao glavnog krivca za to što će 250 zaposlenih u “News of the World” izgubiti posao. Alternativa
Mardok, prema pisanju britanskih medija, već priprema alternativu ovom tabloidu, i to u obliku izdanja “Sun on Sunday”, čime bi list “Sun” preuzeo nedeljno šemu “News of the World”. Zanimljivo je da su i Koulson i Bruksova osobe koje su na različite načine povezane sa Dejvidom Kameronom, britanskim premijerom. Koulson, koji je od 2007. bio Kameronov šef komunikacija i u januaru ove godine podneo ostavku na tu funkciju upravo zbog narastajućeg skandala oko prisluškivanja, uhapšen je juče ujutru u Londonu. Njega policija tereti za dva krivična dela - rukovođenje ilegalnim prisluškivanjem mobilnih telefona i plaćanje policijskim službenicima za informacije više od 100.000 funti. Plaćanje informacija
Rebeka Bruks, izvršna direktorka Mardokove medijske imperije “News International”, redovno sa suprugom posećuje premijerovu kuću u Oksfordširu. Ona je u saopštenju poslatom zaposlenima u tabloidu “News of the World” navela da ne vidi razlog zbog kojeg nije trebalo da podnese ostavku, iako je u jednom od intervjua još 2003. priznala da je ovaj list plaćao policiji ekskluzivne informacije. U vezi sa najnovijim optužbama za prisluškivanje, koje uključuju i upad u govornu poštu devojčice Mili Dauler koja je nakon potrage pronađena mrtva, Bruksova tvrdi da je zgrožena, ali ne vidi svoju odgovornost u tome. “Nadam se da shvatate da je nezamislivo da sam ja znala ili, još gore, imala uticaj na ove strašne optužbe”, napisala je Bruksova zaposlenima u tabloidu. Na odluku Ruperta Mardoka, odnosno njegovog sina Džejmsa koji nadgleda poslove medijske imperije u Britaniji, da ugasi “News of the World” uticalo je povlačenje velikih oglašivača iz ovog tabloida.
Utjeha u lokalnom pabu
Zbog odluke Mardokovih bez posla će ostati 250 zaposlenih u listu koji je nekada bio najprodavaniji na planeti, a i dalje ima zavidan tiraž od 2,6 miliona primeraka nedeljno. Razočaranje i neverica bili su vidljivi na njihovim licima kada su u četvrtak saznali da spremaju poslednji broj tabloida, a mnogi su utehu pronašli u alkoholu u pabu koji se nalazi u blizini sedišta “News International”.
Mardokov ugled
Ništa manje dramatično nije bilo ni na uredničkom kolegijumu koji je održan u toku popodneva, na kojem je Rebeka Bruks rekla da je list “Guardian” uspeo u nameri da dokrajči Mardokov tabloid. Ugledni britanski list je prvi objavio informacije o prisluškivanjima. Dejvid Vuding, zamenik urednika ovog tabloida, rekao je da su zaposleni u potpunosti zgroženi otkrićem da je privatni istražitelj koji je radio za Mardokov list hakovao telefone ubijene devojčice, porodica poginulih britanskih vojnika i poznatih ličnosti. Kameron najavio promene
Premijer Kameron indirektno je pozvao Rebeku Bruks da podnese ostavku zbog skandala, iako je naveo da ne smatra da političari treba da odlučuju o tome ko sme, a ko ne sme da vodi medije. “U ovakvoj situaciji, ja bih prihvatio njenu ostavku”, rekao je Kameron. On je kazao da su u “News of the World”, a verovatno i još negde, praktikovane neke ilegalne i krajnje neprihvatljive stvari i obećao nova pravila kojim će biti regulisan rad britanskih medija.
Gornji dom nemačkog parlamenta (Bundesrat) usvojio je juče zakon po kojem Nemačka planira da prekine proizvodnju atomske energije, nekoliko dana pošto je isti zakon prošao u donjem domu (Bundestagu).
Velika većina regionalnih predstavnika u donjem domu parlamenta pre nekoliko dana glasala je za tekst koji predviđa da se svi nuklearni reaktori u zemlji zatvore do 2022. godine.
Time se Nemačka vraća na položaj iz 2000. godine, kada su socijaldemokrate i zeleni, tada na vlasti, odlučili da zemlja treba da prestane sa upotrebom nuklearne energije.
Od tog plana se odustalo kada je na vlast došla koalicija konzervativaca i liberala. Zaokret u politici nemačke kancelarke Angele Merkel nastupio je posle katastrofe u japanskoj centrali Fukušimi.
Vikiliks je ponovo počeo da prihvata donacije uplaćene preko kreditnih kartica.
Andreas Fink, direktor islandske kompanije “Datasel” preko koje se vrše novčane transakcije, izjavio je da “viza” i “master kard” opet mogu da se koriste za uplaćivanje donacija, posle sedam meseci pauze.
Fink je tvrdio da je taj potez bio prećutno priznanje krivice kompanija koje izdaju kreditne kartice, ali da je do toga moglo doći i slučajno. Portparol “Vize” za Evropu, Sajmon Klajn izjavio je da vršenje plaćanja “nije bilo nešto što smo mi sankcionisali” i da njegova kompanija radi na istrazi.
“Viza” i “Master kard” prekinule su saradnju sa Finkovom kompanijom početkom decembra, neposredno nakon što je “Vikiliks” počeo da objavljuje oko 250.000 tajnih depeša Stejt departmenta.
Međutim, Fink je juče izjavio da plaćanje karticama opet funkcioniše, dodavši da su prvo advokati izvršili probne uplate.
Libijski lider Moamer Gadafi izjavio je večeras da njegov režim neće pasti i pozvao NATO da prekine vazdušne napade na njegove snage.
"Libijski režim neće pasti. Režim se oslanja na narod a ne na Gadafija. NATO greši ako misli da može da obori ovaj režim", rekao je Gadafi u poruci objavljenoj na skupu nekoliko hiljada njegovih pristalica u Sebi, oko 750 kilometara južno od Tripolija, odakle je rodom.
"Ovo okupljanje od više od milion ljudi predstavlja novu poruku Evropi, krstašima i kolonijalistima: ovaj režim nije Gadafijev, to je režim naroda i ovaj narod neće dati ni pedalj svoje zemlje i neće se povinovati osvajačima", navodi Gadafi u poruci.
Gadafi, koji se poslednji put obratio svojim pristalicama 1. jula, ponovo je zapretio da će zaratiti sa Evropom, koju je pozvao na dijalog s libijskim narodom kako bi se okončao konflikt.
"Naš jedini izbor je otpor. Mi smo ovde kod kuće i ne plašimo se ratne mašinerije", dodao je on navodeći da NATO treba da obustavi napade i ostavi Libijce da sami reše svoje probleme.
Skup Gadafijevih pristalica je danas održan i u Tripoliju. Hiljade pristalica su posle velike molitve petkom održali skup na glavnom trgu u Tripoliju pozivajući na oslobađanje gradova koje su zauzeli pobunjenici.
Frans pres javlja i da je u toku akcija da se ublaže sankcije Ujedninjenih nacija protiv Libije, jer bi mogle da izazovu veliku humanitarnu krizu.
Organizacije zadužene za dostavljanje humanitarne pomoći Libiji javjaju da su se pojavile nestašice najosnovnijih stvari, kao što su vakcine, i to i u oblastima pod kontrolom Gadafija i u delovima zemlje koje kontrolišu pobunjenici.
Imami su pozivali vernike preko SMS poruka da masovno izađu danas na trg. Na demonstracijama su uzvikivani slogani u čast "vođe revolucije" Gadafija, koji se ovog puta nije obratio okupljenima.
U molitvi imam je rekao da je "došlo vreme za džihad" i pozvao vernike da krenu i oslobode gradove koje su zauzeli pobunjenici kao i da se bore protiv "krstaških snaga".
Itаlijаnski premijer Silvio Berluskoni rekаo je dа se neće ponovo kаndidovаti po isteku mаndаtа 2013. godine i potvrdio dа je nominovаo ministrа prаvosuđа Anđelinа Alfаnа zа nаslednikа nа funkciji šefа Vlаde.
Berluskoni (74), koji se suočаvа sа optužbаmа zа korupciju i plаćаnje sekusаlnih uslugа mаloletnoj prostitutki, ponovio je u intervjuu listu "Republikа" dа nаmerаvа dа se povuče sа funkcije.
- Neću se ponovo kаndidovаti. Kаndidаt zа premijerа desnog centrа biće Alfаno. Dа mogu, sаdа bih otišаo sа funkcije- rekаo je Berluskoni.
Itаlijаnski premijer i rаnije iznosio slične komentаre i već je imenovаo 40-godišnjeg Alfаnа, koji je nešto rаnije imenovаn zа generаlnog sekretаrа vlаdаjuće strаnke "Nаrod slobode".
Berluskoni je nаglаsio dа će voditi kаmpаnju i pomаgаti Alfаnu, te dа će delovаti kаo "pаtron". On kаže dа će pokušаti dа uspostаvi "Evropsku nаrodnu strаnku" (EPP) u Itаliji, аli dа sа 77 godinа životа ne može dа obаvljа dužnost šefа Vlаde.
On je odbаcio bilo kаkvu mogućnost dа se kаndiduje zа predsednikа Itаlije izrаžаvаjući uverenje dа bi tu funkciju trebаo dа obаvljа Đаni Letа, koji je šef njegove kаncelаrije i jedаn od nаjpouzdаnijih sаrаdnikа.
Švedski hirurzi izveli su prvo presađivanje jednog sintetičkog organa u svetu.
Reč je o veštačkoj traheji - identičnoj kopiji pacijentovog dušnika koju su napravili naučnici Univerzitetskog koledža u Londonu i koja je zatim obložena matičnim ćelijama pacijenta.
Bitna karakteristika ove metode je to što donor nije potreban i što ne postoji opasnost od odbacivanja presađenog organa.
Još jedna prednost ove metode je i to što se veštački dušnik može napraviti za svega nekoliko dana.
Veštački organ presađen je 36-godišnjem pacijentu iz Afrike koji boluje od raka traheje. On je operisan pre mesec dana i sada se uspešno oporavlja.
Prvom operacijom ove vrste u svetu, koja je trajala 12 sati i izvedena je u bolnici Univerziteta Karolinska, rukovodio je Profesor Paolo Makjarini iz Španije.