- Nakon što je Dominik Stros-Kan, sada već bivši direktor Međunarodnog monetarnog fonda, pušten iz kućnog pritvora u Njujorku, gde je bio zbog optužbi da je 14. maja silovao sobaricu u hotelu na Menhetnu, francuski socijalisti i politički analitičari spekulišu o tome da li bi njegov eventualni politički povratak ugrozio Nikolu Sarkozija na predsedničkim izborima u Francuskoj 2012.
Stros-Kan je pre hapšenja smatran apsolutnim favoritom i jedinim kandidatom koji bi mogao da ugrozi aktuelnog predsednika. On je sada na slobodi, ali ga još tereti optužnica od sedam tačaka, od pokušaja silovanja do seksualnog napada. Ukoliko bude oslobođen, njegove pristalice, među kojima je i bivši ministar kulture Žak Lang, smatraju da bi mogao da se vrati u Francusku popularniji nego ikada ranije.
„Sve je moguće. Francuzi bi mogli da dočekaju Stros-Kana kao heroja, koga je ponizio američki pravosudni sistem. Mnogo će zavisiti od toga da li će birači koji tradicionalno glasaju za levičare i dalje u njemu videti spasitelja od Sarkozija“, napisala je Silvi Pjer-Brosolet, urednica političke rubrike nedeljnika „Poen“. - Nadam se da će uskoro biti oslobođen i da će ponovo moći da pogleda francuskom narodu u oči - ocenio je Žan-Mari le Gen, socijalistički poslanik koji sve vreme tvrdi da je Stros-Kan žrtva zavere.
Fransoa Piponi, socijalistički gradonačelik, postavlja pitanje zašto Stros -Kan, optužen za strašne stvari, ne bi imao pravo da bude predsednički kandidat ukoliko se ispostavi da je nevin.
Ali, iako mnogi socijalisti smatraju da je Stros-Kanov povratak sasvim realan, neki se plaše ljage koja ostaje na francuskoj politici zbog njegovog odnosa prema ženama i pojedinosti u vezi s njegovim privatnim životom. To potvrđuje i Silvi Kaufman, prvi ženski urednik čuvenog „Monda“: „Mislim da mu je naneta tako velika šteta da se neće oporaviti u svesti birača, naročito ženskih. Ja ne bih sada glasala za njega, ali pre ovoga bih.“
Novi razvoj događaja uneo je pometnju u predizbornu trku unutar Socijalističke partije. Novi kandidat mora da bude izabran do 13. jula, a naredno pojavljivanje Stros-Kana u sudu zakazano je za 18. jul. Fransoa Oland, sadašnji favorit socijalista, izjavio je juče da „nije nikakav problem“ da se datum konačnog izbora kandidata pomeri za kraj avgusta.
Ipak, analitičari smatraju da bi, čak i ako bude oslobođen optužbi, Stros-Kanov položaj bio komplikovan.
- Snažne sumnje u njegovo ponašanje ostaju, pa čak i ako se ispostavi da to ponašanje nema krivičnu podlogu. Njegov povratak u politiku biće veoma težak - zaključuje Paskal Perino sa Instituta za političke nauke u Parizu.
Vojna kampanja zapadnih sila za svrgavanje libijskog lidera Moamera Gadafija osudjena je na neuspeh, a njihovi vazdušni udari učinili su ih "legitimnim metama", izjavio je Gadafijev sin Saif al-Islam u intervjuu za francusku televiziju.
Gadafijev sin je za privatnu TV stanicu "TF1" rekao da njegov otac nema nameru da napusti zemlju kao deo pregovora sa pobunjenicima koji traže da on posle četiri decenije ode sa vlasti, preneo je Rojters.
"Vi nećete pobediti. Nemate nikakve šanse, nula šanse, da pobedite u ovom ratu", kazao je Saif na pitanje na da li ima poruku za francuskog predsednika Nikolu Sarkozija.
"Ukoliko ste ljuti na nas što ne kupujemo 'rafal' avione, trebalo je da sa nama razgovarate", rekao je on, misleći na francuski ratni avion koji je Pariz pokušavao da proda Tripoliju pre izbijanja pobune protiv Gadafijevog režima.
"Ukoliko ste ljuti na nas što poslovi sa naftom ne idu dobro, trebalo je da sa nama razgovarate. Pobunjenici vam ništa neće dati", kazao je on.
Saif je izrazio spremnost libijskih vlasti za prekid vatre, demokratiju, izbore i novi ustav, ali je poziv da njegov otac ode iz zemlje nazvao "šalom".
"Mi se nikada nećemo predati. Borićemo se. Ovo je naša država. Mi moramo da se borimo za svoju državu i vi ćete za nas biti legitimna meta", dodao je Saif.
Libijski vođa je obraćajući se pristalicama u petak u Tripoliju pozvao NATO da obustavi kampanju vazdušnih napada ili će biti svedok libijskih boraca kako se spuštaju na Evropu poput "najezde skakavaca ili pčela".
Blago vredno više milijardi dolara pronađeno je u temelju jednog hinduističkog hrama na jugu Indije.
Nakit od zlata i srebra, zlatnici i drago kamenje, zlatne statue i brojne druge dragocenosti vredne su, prema prvoj proceni, više od 500 milijardi rupija (11,2 milijarde dolara), saopštio je ministar unutrašnjih poslova države Kerala. Poređenja radi, planirani budžetski prihodi Srbije za 2011. godinu iznose oko 10,5 milijardi dolara.
Hiljade ogrlica, zlatnika i komada dragog kamenja nalazi se u pet skrovišta u hramu Sri Padmanahauami, posvećenom bogu Višni i čuvenom po skulpturama. Hram je sagrađen pre mnogo vekova, a blago koje je sada otkriveno čine darovi vernika.
- Ostalo nam je da otvorimo još jednu tajnu komoru u koju niko nije ulazio 140 godina. Ukupna vrednost blaga biće precizno poznata tek kada ga pregledaju arheolozi - kažu policijski zvaničnici države Kerala.
Na hiljade vernika je darovalo hram Sri Padmanahauami
Hram je pre nekoliko stotina godina sagradio kralj hindusitičke feudalne države Tavankore. Donacije vernika su od tada čuvane u podrumskim riznicama. Nađena je, na primer, ogrlica dugačka šest metara i na hiljade zlatnika.
Nakon što je Indija 1947. godine stekla nezavisnost od britanske krune, hramom je kontrolisao fond kojim su upravljali potomci plemićke kuće Tavankora. Ali, Vrhovni sud Indije je nedavno dodelio hram državi na upravljanje, kako bi se obezbedile dragocenosti koje u njemu leže.
Bogatstvo hrama je u oštrom kontrastu sa siromaštvom njegovih hodočasnika
Do sada, verovalo se da je hram Tirupati, u južnoj državi Andra Pradeš, najbogatiji u Indiji, sa poklonima vernika procenjenim na 320 milijardi rupija (oko 700 miliona dolara).
Otkriće o ogromnom bogatstvu hrama Sri Padmanahauami podstaklo je lokalnu policiju da poveća stepen bezbednosti oko bogomolje i postavi alarme i video nadzor. Takođe, planirano je da se oko hrama rasporede komandosi indijske vojske.
Više hiljada ljudi protestovalo je danas u marokanskim gradovima Rabatu i Kazablanki zbog izglasavanja novog Ustava na referendumu, za koji smatraju da ne nudi neophodne reforme.
U protestnoj šetnji u Kazablanki učestvovalo je više od 5.000 ljudi, dok je na ulice marokanske prestonice izašlo oko 1.000 ljudi.
Demonstranti su prošetali centrom prestonice, mašući zastavama "Pokreta 20. februar", koji je organizovao više nedelja protesta u toj severnoafričkoj državi, preneo je AFP.
Učesnici protesta su uzvikivali "Dostojanstvo! Sloboda! Socijalna pravda!" i "Poslušajte glas naroda". Protestnu šetnju su obezbeđivali pripadnici snaga bezbednosti, koji nisu intervenisali.
U Kazablanki se okupilo nekoliko desetina vladinih pristalica ali ih je policija sprečila da se demonstrantima približe. Pokret je izglasavanje novog Ustava na referendumu koji je održan u petak, gde je dobio podršku 98 odsto birača, okarakterisao kao šaradu.
Ustavnom reformom, kralj ostaje titularni šef države i vojske i čuvar islamske vere, ali premijer, koji će biti biran iz najveće stranke izabrane u parlamentu, preuzima stvarnu ulogu šefa vlade.
Marokanski kralj je ove ustupke ponudio suočen sa demonstracijama na kojima više hiljada učesnika traži veću demokratiju, razvoj privrede i iskorenjivanje korupcije. Pokret 20. februar, nazvan po datumu početka demonstracija, nije bio zadovoljan ponuđenim reformama, jer ne ispunjavaju njegov zahtev za uspostavljanje pune ustavne monarhije, pa je pozvao svoje sledbenike da nastave proteste i bojkotuju glasanje.
Šest policajaca je povrijeđeno u jučerašnjim neredima u Belfastu u kojima su upotrijebljeni vodeni topovi i gumeni meci kako bi se razbili sukobi katolika i protestanata.
U TV reklami koja je ove nedjelje emitovana tokom rialiti programa “Samica traži muža” na Televiziji ABC Deda Mraz u košulji kratkih rukava skače sa podijuma za igru i prilazi plažnom baru.
Posle tri nedjelje neizvjesnosti oko zdravstvenog stanja predsjednika Uga Čavesa, građani Venecuele konačno su saznali istinu - Čavesu je na Kubi operacijom uklonjen maligni tumor.
Predsednik Venecuele Ugo Čaves saopštio je da boluje od raka pošto mu je na Kubi odstranjen tumor, ali da se oporavlja.Čaves je u jučerašnjem govoru emitovanom na televiziji rekao da je operacijom odstranjeno tkivo u kojem je bilo "malignih ćelija".
Predsednik Venecuele je dodao da je operacija izvedena posle prve, urađene 11.juna, kojom je uklonjen apsces u karlici.
On je dodao da su zatim lekari počeli da sumnjaju na druge probleme, dok mu je vest o tumoru saopštio Fidel Kastro.
Niz analiza je "potvrdio prisustvo tumora sa kanceroznim ćelijama, tako da je za njegovo potpuno uklanjanje bila neophodna druga operacija", rekao je Čaves.
Predsednik Venecuele nije precizirao kada je izvedena druga operacija. On je rekao da njegovo zdravstveno stanje "zadovoljavajuće napreduje", da prima komplementarnu terapiju za uklanjanje malignih ćelija i da "nastavlja put potpunog oporavka".
Čaves, prema oceni agencije Asošiejted pres, vidljivo mršaviji i bleđi, nije precizirao koja vrsta raka je otkrivena, niti je saopštio više informacija o terapiji koju prima.
Predsednik Venecuele je ocenio da je pogrešio što nije vodio više računa o svom zdravlju i odlazio na lekarske kontrole. On takođe nije naveo koliko još planira da se oporavlja na Kubi, a takođe nema podataka ni kada, ni gde je snimljen njegov govor.
Čavesov govor je emitovan posle sve češćih nagađanja o njegovom zdravstvenom stanju među građanima Venecuele, koje nije umirilo ni objavljivanje slika i snimaka Čavesa i Kastra.
Vlada Venecuele u sredu je otkazala dvodnevni samit lidera zemalja Latinske Amerike, čiji je domaćin trebalo da bude Čaves, navodeći kao razlog otkazivanja njegovo loše zdravlje. Samit je trebalo da bude održan sledeće sedmice povodom obeležavanja 200. godišnjice proglašenja nezavisnosti Venecuele od Španije.